Biće veoma bolno! Putin vadi kartu iz 1997, NATO je u stanju šoka: Ovo je naredni potez Rusije, dolazi kao grom iz vedra neba

Izraelski analitičar Jakov Kedmi tvrdi da pravi problem za Zapad počinje tek posle rata u Ukrajini, kada bi Rusija, ako izađe kao pobednik, mogla da vrati na sto zahtev da se NATO vojno vrati na stanje iz 1997. godine.

Po njegovoj oceni, sukob u Ukrajini samo je jedan deo mnogo šire konfrontacije Moskve i Severnoatlantske alijanse, a pitanje koje je Rusija otvorila neposredno pre početka specijalne vojne operacije nikada nije nestalo sa dnevnog reda.

- Sada su svi zauzeti Ukrajinom, ali nije reč o tome. Reč je o vraćanju Alijanse na granice iz 1997. godine. Niko to nije skinuo sa dnevnog reda - rekao je Kedmi u razgovoru sa Aleksandrom Šelestom.

Upravo tu, prema njegovoj proceni, počinje mnogo veća priča.

Ukrajina nije kraj, već samo jedna etapa

Kedmi smatra da je pogrešno posmatrati sadašnji rat kao izolovani rusko-ukrajinski sukob čiji bi završetak automatski doneo normalizaciju odnosa Moskve i Zapada.

Rusija je još 17. decembra 2021. objavila nacrte dva sporazuma o bezbednosnim garancijama – jednog sa Sjedinjenim Američkim Državama, drugog sa članicama NATO-a.

U tim dokumentima Moskva je tražila znatno više od garancije da Ukrajina neće postati članica Alijanse.

Jedan od ključnih članova predloga predviđao je da Rusija i države koje su bile članice NATO-a 27. maja 1997. godine ne raspoređuju dodatne vojne snage i naoružanje na teritoriji drugih evropskih država iznad nivoa koji je postojao tog datuma.

Moskva je istovremeno zahtevala da NATO obustavi dalje širenje, uključujući prijem Ukrajine i drugih država.

Predlog je obuhvatao i zabranu vojne aktivnosti NATO-a u Ukrajini, drugim državama istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije, kao i ograničenja raspoređivanja raketa srednjeg i kraćeg dometa na položajima sa kojih bi mogle da gađaju teritoriju druge strane.

Zato formulacija o „vraćanju NATO-a na granice iz 1997.“ ne znači nužno izbacivanje država koje su kasnije postale članice Alijanse.

Suština ruskog nacrta bila je povlačenje ili ozbiljno ograničavanje dodatnog vojnog prisustva, infrastrukture i naoružanja na teritoriji država koje 27. maja 1997. nisu bile članice NATO-a, uz zatvaranje vrata daljem proširenju.

Foto: Shutterstock

To bi, međutim, promenilo vojnu sliku gotovo čitave istočne Evrope.

Od Poljske do Baltika, Rumunije i Finske

Kada je 1997. potpisan Osnivački akt Rusija–NATO, Alijansa je imala 16 članica.

Poljska, Mađarska i Češka ušle su tek 1999. godine.

Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija postale su članice 2004. godine.

Albanija i Hrvatska pristupile su 2009, Crna Gora 2017, Severna Makedonija 2020, Finska 2023, a Švedska 2024. godine.

Foto: profimedia

Upravo zato bi ponovno otvaranje zahteva iz 2021. pogodilo praktično čitavo današnje istočno i severoistočno krilo NATO-a.

Na tim teritorijama danas postoje savezničke borbene grupe, vazduhoplovne baze, sistemi protivvazdušne odbrane, logistički centri, skladišta, komandna infrastruktura i stalne ili rotacione snage.

Kedmijeva poenta je da će se, ukoliko Rusija iz sadašnjeg rata izađe vojno i politički dovoljno ojačana, pitanje upravo tog rasporeda ponovo pojaviti.

- Niko to nije skinuo sa dnevnog reda – i to će se vratiti - rekao je Kedmi.

On smatra da Zapad pravi istu grešku koju mu pripisuje i u slučaju događaja iz 2014. godine.

- Pokušavaju da ne gledaju dalje od sopstvenog nosa – kao što su gledali na Majdan. Svi su se radovali. A kada je Krim odjednom postao ruski, počeli su da govore: ‘Jao, pa o tome nismo razmišljali’. Niste razmišljali - rekao je Kedmi.

NATO je već jednom rekao – ne

Moskva svoje zahteve iz decembra 2021. nije dobila.

NATO je početkom 2022. otvoreno odbacio dva ključna ruska uslova – zatvaranje vrata novim članicama i povlačenje savezničkih snaga iz istočnih država Alijanse.

Tadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da Moskva traži da se zaustavi prijem novih članica i povuku snage iz istočnih članica, ali da Alijansa neće prihvatiti stvaranje država članica „drugog reda“ kojima NATO ne bi mogao da pruži istu zaštitu kao ostalima.

Sjedinjene Američke Države zauzele su isti stav: o kontroli naoružanja, raketama, vojnim vežbama i merama za smanjenje rizika moglo se pregovarati, ali zahtev da NATO zatvori vrata drugim evropskim državama za Vašington nije bio prihvatljiv.

Kedmi, međutim, smatra da odbijanje tih zahteva 2022. ne znači da su oni nestali iz ruske strategije.

Prema njegovom tumačenju, upravo će odnos snaga posle završetka rata odrediti da li će Moskva biti u poziciji da ih ponovo stavi na sto.

- Rusija nije odustala od svog plana. To u Rusiji čeka svoje rešenje. Kada se borbena dejstva završe, plan će se vratiti na pregovarački sto. To je strategija Rusije, a ne samo oslobađanje Donbasa - rekao je Kedmi.

Zašto baš 1997. godina

Godina koju Kedmi pominje nije izabrana slučajno.

Rusija i NATO su 27. maja 1997. u Parizu potpisali Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti.

U dokumentu je tada navedeno da Rusija i NATO više ne smatraju jedna drugu protivnicima.

NATO je istovremeno naveo da u tadašnjim i predvidivim bezbednosnim uslovima kolektivnu odbranu neće zasnivati na „dodatnom trajnom stacioniranju značajnih borbenih snaga“ u novim članicama, već na sposobnosti brzog pojačavanja snaga ako za tim nastane potreba.

Međutim, sam akt nije zabranio proširenje NATO-a.

Naprotiv, nekoliko nedelja kasnije na samitu u Madridu Poljska, Češka i Mađarska pozvane su da počnu pregovore o članstvu.

Od tada se vojna i politička karta Evrope promenila iz temelja.

Kedmi smatra da će Rusija, ukoliko proceni da je stekla dovoljno snažnu poziciju, pokušati da pitanje te promene vrati u centar pregovora.

BONUS VIDEO