U Pentagonu se presekli! Gde je nestalo Putinovo najstrašnije oružje? Drhti cela Amerika, gde god se pojavi izazvaće horor

Ruske nuklearne podmornice klase „Jasen-M“ mogle bi u ovom trenutku da predstavljaju jednu od najvećih pretnji američkoj ratnoj mornarici.

To je ocenio vojni analitičar Ajzak Zajc, ukazujući da njihov najveći adut nije samo ogromna vatrena moć, već sposobnost da dugo ostanu neotkrivene ispod površine mora.

Reč je o projektu 885M, najnovijoj ruskoj klasi višenamenskih nuklearnih udarnih podmornica, koja bi tokom narednih godina trebalo postepeno da zameni deo plovila projektovanih još u sovjetskoj eri i postane jedan od glavnih oslonaca ruske podmorničke flote.

Kako piše američki vojni portal 19FortyFive, „Jasen-M“ predstavlja posebno težak problem za protivnika zato što u istoj platformi objedinjuje zadatke za koje je ranije često bilo potrebno nekoliko različitih vrsta podmornica.

Može da lovi druge podmornice i ratne brodove, ali istovremeno i da sa velike udaljenosti napada ciljeve duboko na kopnu.

Tihe, teško uočljive i naoružane za udare sa velike udaljenosti

Zajc posebno izdvaja njihovu akustičnu neprimetnost.

„Jasen-M“ je znatno tiši od starijih sovjetskih podmornica, dok su trup, propeleri i pogonski sistem projektovani tako da proizvode što manje zvuka.

Jedan od ključnih problema za protivpodmorničke snage jeste kavitacija - stvaranje mehurića oko propelera koji proizvode buku i mogu sonarima da otkriju položaj podmornice.

Kod „Jasen-M“ konstrukcija propelera i trupa prilagođena je upravo smanjivanju tog efekta.

Trup je, prema dostupnim podacima, prekriven zvučnoizolacionim pločicama koje apsorbuju deo zvučnih talasa i dodatno otežavaju otkrivanje aktivnim sonarima.

Posebno važan detalj krije se u samom nuklearnom pogonu.

Sistem hlađenja reaktora projektovan je tako da pri određenim režimima rada ne zahteva stalnu upotrebu cirkulacionih pumpi. Upravo su te pumpe jedan od karakterističnih izvora buke na nuklearnim podmornicama.

Što se manje koriste, podmornica ostavlja slabiji akustični trag.

Rezultat je plovilo koje može da se približi području operacija, ostane skriveno i čeka trenutak za napad bez potrebe da se prethodno otkrije sopstvenim zvukom.

Do 40 „Kalibara“, a stiže i „Cirkon“

„Jasen-M“ pritom nije napravljen samo da bi se skrivao.

Podmornice nose osam torpednih cevi kalibra 533 milimetra, dok glavno udarno naoružanje čine vertikalni lansirni sistemi za krstareće rakete.

Prema podacima koje navodi 19FortyFive, u zavisnosti od konfiguracije mogu da nose do 40 raketa „Kalibar“.

Klasa je prvobitno projektovana za protivbrodske rakete P-800 „Oniks“, ali je modernizacijom „Jasen-M“ proširen spektar naoružanja koje može da koristi.

Posebno mesto dobija hipersonični „Cirkon“.

Podmornica „Perm“, koja prolazi ispitivanja, prilagođena je za upotrebu tog sistema, a očekuje se da će i naredna plovila klase dobiti mogućnost njegovog lansiranja.

To znači da jedna podmornica može istovremeno da predstavlja pretnju protivničkim podmornicama, površinskim ratnim brodovima, nosačima aviona i ciljevima na kopnu.

Amerikanci je tražili nedeljama

Koliko ozbiljan problem predstavlja otkrivanje ove klase pokazao je slučaj vodeće podmornice „Severodvinsk“.

Ona je ušla u Atlantik i uspela da izbegne američki sistem praćenja tokom više nedelja.

Američka mornarica kasnije je javno govorila o tom slučaju, koji je postao jedan od najčešće navođenih primera koliko teško može biti pronaći savremenu rusku nuklearnu podmornicu na ogromnom prostoru severnog Atlantika.

Posebno je važno što „Severodvinsk“ čak nije ni podmornica standarda „Jasen-M“.

To je prvo plovilo originalnog projekta 885, dok su kasniji „Kazan“, „Novosibirsk“, „Krasnojarsk“ i „Arhangelsk“ već građeni po unapređenom projektu 885M.

Drugim rečima, američka mornarica imala je ozbiljne teškoće sa praćenjem starije verzije sistema koji je kasnije dodatno unapređen.

Manja posada, veća automatizacija

„Jasen-M“ ima i daleko viši nivo automatizacije od prethodnika.

Dok je originalnom „Jasenu“ potrebna posada od oko 85 ljudi, za modernizovanu verziju navodi se svega 64 člana posade.

Manji broj ljudi ukazuje na znatno veću automatizaciju upravljanja pogonom, senzorima i borbenim sistemima.

Podmornice koriste i kompleksni hidroakustični sistem MGK-600 „Irtiš-Amfora“, koji obuhvata veliki sonar u pramcu, bočne sonarne antene i vučene senzore.

Veliki deo njihovih stvarnih mogućnosti ostaje tajna, naročito kada je reč o tačnim dometima senzora, nivou buke i sistemima elektronskog izviđanja.

Problem koji će za NATO tek rasti

Rusija ove podmornice ne gradi brzinom kojom SAD proizvode svoje klase „Virdžinija“, ali njihov broj postepeno raste.

Za američku mornaricu problem zato nije samo jedna podmornica.

Problem je mogućnost da se u severnom Atlantiku i Arktiku istovremeno pojavi više veoma tihih nuklearnih podmornica sposobnih da nose krstareće i hipersonične rakete i da dejstvuju na hiljadama kilometara od ruske obale.

BONUS VIDEO