Rusi ne mogu čudom da se načude! Jedno malo mesto iz Ukrajine postalo glavna svetska vet: Hitno se oglasila Moskva

Zapadne države koje u Ujedinjenim nacijama govore o humanitarnoj katastrofi u Aljoškom zapravo ne znaju ni gde se taj grad nalazi niti šta se tamo događa, izjavio je ruski diplomata Rodion Mirošnik.

On optužuje Kijev da uz podršku zapadnih zemalja pokušava da od tog mesta napravi novu veliku propagandnu kampanju protiv Rusije.

Mirošnik, ambasador ruskog Ministarstva spoljnih poslova zadužen za pitanja zločina kijevskog režima, učestvovao je u Ženevi na 63. sednici Saveta UN za ljudska prava, gde je ukrajinska delegacija ponovo otvorila pitanje Aljoškog u Hersonskoj oblasti.

- Danas je nekolicina zemalja nastavila ne samo da pominje, već i da opširno i isprazno govori o svojoj 'zabrinutosti zbog situacije u Aljoškom'. Počinjemo da shvatamo da te zemlje nemaju pojma gde se to mesto nalazi ni šta se tamo zapravo dešava - rekao je Mirošnik.

Moskva tvrdi da Kijev blokira snabdevanje

Aljoški se nalaze na levoj obali Dnjepra u Hersonskoj oblasti, svega nekoliko kilometara od linije borbenih dejstava, a humanitarna situacija u gradu već mesecima je izuzetno teška.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je da postoje ozbiljni problemi sa dopremanjem hrane i lekova, ali je odgovornost pripisao ukrajinskim napadima dronovima.

- Tamo zaista postoje problemi sa dostavljanjem hrane, lekova i svega ostalog. Kijevski režim bukvalno čini sve da ometa te isporuke. Dronovi neprestano vise u vazduhu i ubijaju ljude. Situacija je zaista kritična - rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, ruska vojska pokušava da pronađe način da obnovi snabdevanje stanovništva.

Zaharova: Pokušavaju da naprave „Buču 2.0“

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova otišla je korak dalje i optužila Kijev da namerno koristi katastrofalne uslove u Aljoškom za novu međunarodnu kampanju protiv Moskve.

- U poslednje vreme kijevski režim gura priču o teškoj humanitarnoj situaciji u Aljoškom. Pokušavaju da od toga naprave novu Buču, 'Buču 2.0', i pokrenu novu medijsku kampanju - rekla je Zaharova.

Ona tvrdi da se u zapadnim izveštajima prećutkuje činjenica da se grad nalazi svega oko tri kilometra od ukrajinskih položaja i da je izložen napadima artiljerije, minobacača i bespilotnih letelica.

Prema podacima koje je iznela Zaharova, samo od 14. do 20. septembra na područje Aljoškog izvedeno je 717 napada - 314 artiljerijskih i minobacačkih udara i 403 napada dronovima.

Humanitarna kriza je stvarna, spor je oko odgovornosti

Da je stanje u Aljoškom izuzetno teško potvrđuje i Misija UN za ljudska prava u Ukrajini, koja je još u junu saopštila da civili trpe ozbiljnu nestašicu hrane i medicinske pomoći i da napadi dronovima i mine otežavaju i snabdevanje i evakuaciju.

UN je tada naveo da je od početka 2026. u Aljoškom i obližnjoj Goloj Pristani najmanje 29 civila poginulo, a 54 ranjeno, pri čemu odgovornost za pojedinačne napade nije u svim slučajevima mogla pouzdano da bude utvrđena.

Spor između Moskve i Kijeva sada se zato više ne vodi oko toga da li u gradu postoji humanitarna katastrofa - obe strane priznaju da postoji - već oko toga ko je za nju odgovoran.

Moskva tvrdi da ukrajinski dronovi i granatiranje onemogućavaju dopremanje hrane i lekova, dok Kijev optužuje Rusiju da kao sila koja kontroliše grad ne obezbeđuje stanovništvu osnovne uslove i ne omogućava dovoljno bezbednu evakuaciju.

Upravo tu temu ukrajinska delegacija sada pokušava da podigne na viši međunarodni nivo, dok Moskva odgovara optužbom da se oko Aljoškog priprema propagandni slučaj koji bi trebalo da postane nova velika optužnica protiv Rusije.

BONUS VIDEO