(FOTO/VIDEO) U toku velika Putinova operacija u Kijevu! Snimci pokazali jezive razmere uništenja: Zelenski bez ovoga neće moći

Ključni mostovi preko Dnjepra u Kijevu našli su se među najvažnijim metama ruske ofanzive u Ukrajini. Njihovo uništenje moglo bi da izazove potpuni haos u saobraćaju i logistici grada i šireg područja, ocenjuje "Njujork tajms".

Dnjepar deli Kijev na levu i desnu obalu, a mostovi preko ove velike reke predstavljaju ključne saobraćajne veze između dva dela grada, prenosi "Njujork tajms". Problem nije samo u svakodnevnom kretanju stanovništva: preko njih se prevoze roba, oprema i drugi tereti, zbog čega bi dugotrajno zatvaranje moglo da ima posledice koje bi se osećale i izvan same prestonice.

Prema analizi "Njujork tajmsa", potpuno rušenje velikih armiranobetonskih mostova nije jednostavan zadatak. Za njihovo uništavanje bilo bi potrebno više udara, jer masivne konstrukcije mogu da izdrže pojedinačna oštećenja. Međutim, most ne mora biti potpuno srušen da bi prestao da bude upotrebljiv.

Dovoljno je da budu oštećeni noseći elementi i da nadležni procene da postoji opasnost od urušavanja. U tom slučaju most može biti zatvoren na neodređeno vreme, što bi predstavljalo mnogo ozbiljniji problem za saobraćaj i logistiku.

Prvi mostovi već zatvoreni ili ograničeni

Ruski napadi poslednjih dana već su izazvali ozbiljne poremećaje na mostovima u Kijevu. Južni most preko Dnjepra bio je zatvoren nakon više udara, dok su na drugim prelazima uvedena ograničenja. Nastale su velike saobraćajne gužve, a pojedini građani su deo puta prelazili peške.

U subotu, 3. oktobra, pogođen je i Severni most. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su oštećeni kolovoz i nadzemni kablovi za trolejbuse, zbog čega je saobraćaj sa leve ka desnoj obali obustavljen. Žrtava u tom napadu nije bilo.

Dan ranije, ruski napadi su već doveli do potpunog ili delimičnog zatvaranja tri od šest kijevskih drumskih mostova preko Dnjepra, prema izveštaju AP.

Zašto je Dnjepar toliko važan

Dnjepar protiče kroz Ukrajinu uglavnom od severa ka jugu i predstavlja prirodnu prepreku između istočnih i zapadnih delova zemlje.

U samom Kijevu problem je posebno izražen jer veliki broj stanovnika živi na levoj obali, dok se veliki deo radnih mesta, državnih institucija i kompanija nalazi na desnoj obali. Reuters navodi da je pre početka pune ruske invazije više od trećine stanovnika prestonice živelo na levoj obali, dok je većina radila na desnoj.

Zbog toga zatvaranje nekoliko mostova ne znači samo duže putovanje. Ono može da preoptereti preostale prelaze, izazove višesatne gužve i oteža kretanje autobusa, vozova, vozila hitnih službi i teretnog saobraćaja.

Malo alternativnih pravaca

Ako bi mostovi u Kijevu bili dugoročno zatvoreni, vozila bi morala da koriste udaljenije prelaze preko Dnjepra. Prema podacima koje navodi "Njujork tajms", severno od Kijeva postoji samo jedan drumski most preko reke, dok se najbliži značajniji prelaz južno od prestonice nalazi oko 140 kilometara dalje, što može značiti približno dva i po sata vožnje.

Još južnije postoje dodatni prelazi, ali bi njihovo korišćenje podrazumevalo velike obilaznice. Istovremeno, njihova blizina područjima ratnih dejstava čini ih potencijalno ranjivijim u slučaju nastavka napada.

Rusija tvrdi da su mostovi povezani sa vojnom logistikom

Moskva je poslednje napade na mostove predstavila kao udare na infrastrukturu koju ukrajinske snage koriste za transport i vojnu logistiku.

Rusko Ministarstvo odbrane je, nakon napada na Severni most, saopštilo da se on koristi za kretanje ukrajinskih trupa i isporuku vojnog tereta. Tu tvrdnju nije moguće nezavisno proveriti.

Sa druge strane, posledice napada već su vidljive u svakodnevnom životu stanovnika Kijeva. Zatvaranja i ograničenja saobraćaja izazvala su velike kolone vozila, poremećaje javnog prevoza i dodatno opterećenje preostalih prelaza preko Dnjepra.

Ako bi oštećenja nosećih konstrukcija dovela do dugotrajnog zatvaranja većeg broja mostova, problem bi zato mogao da preraste iz lokalnog saobraćajnog poremećaja u širi logistički izazov za ukrajinsku prestonicu i transportne pravce između dva dela zemlje.

BONUS VIDEO