Kakve zvukove ovo čuju Ukrajinci u Kijevu?! Rusija danonoćno radi na ovome, nešto se menja

Stanovnici Kijeva i okoline poslednjih nedelja sve češće čuju nove, glasnije dronove. Prema ukrajinskim i zapadnim izvorima, reč je o ruskim mlaznim bespilotnim letelicama Geran-4 i Harpija.

Na fotografiji su Harpija (levo) i Geran-4 (desno). Obe su ruske kamikaza-letelice dugog dometa, a obe do sada su pominjane i u klasičnoj, klipnoj verziji. Za Geran-4 se navodi da je prva letelica "mlazne linije" sa namenski projektovanim trupom, dok je raniji Geran-3 nastao tako što je mlazni motor ugrađen na telo Gerana-2.

 

 

Koristi kineski turbomlazni motor Telefly TF-TJ2000A sa 2,5 puta većim potiskom od ranijeg modela, pa ima veću brzinu i domet. Harpija je pak dugo bila klipna letelica sa kineskim motorom Limbach, a ruska državna televizija NTV je početkom oktobra prikazala njene mlazne verzije i novi mobilni lanser. Prikazane su dve konfiguracije: jedna sa mlaznim motorom u postojećem telu, slično Geranu-3, i druga sa novim telom za mlazni pogon.

Poznato je da Rusija od kraja avgusta gotovo non-stop šalje mlazne dronove ka glavnom gradu, tako da vazdušne uzbune, paljba protivvazdušne odbrane i eksplozije dopiru i usred radnog dana. Mlazni motori su inače glasniji od klipnih, ali preciznu ulogu svakog tipa u buci teško je razdvojiti.

Koliko su napadi intenzivni?

Prema listu "Kijiv indipendent", 25. septembra dron je pogodio stambenu zgradu u kijevskom naselju Pečersk i ubio dečaka (14). Narednih dana napadi usred dana pogodili su centar grada: 28. septembra poginule su dve osobe, a 26 je povređeno.

Prema istom brojanju, u Kijevu i okolini u poslednje vreme poginulo je najmanje 16, a povređeno više od 100 ljudi. Agencija CBS navodi da je 28. septembra dron pogodio zgradu Nacionalne akademije nauka. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je u jednom od napada čak 86 od 124 upotrebljena drona bilo mlazno.

Zašto ih je teže oboriti?

Ukrajina je poslednje godine izgradila slojevitu odbranu protiv sporijih klipnih "šahida", gde je uspešnost presretanja bila 90 do 95 odsto. Prema CBS, od kada je Rusija u junu počela da koristi nove modele, uspešnost presretanja za mlazne dronove iznosi oko 57 odsto. Putin je izjavio da Ukrajina nema "protivotrov" za ove letelice, a analitičari ukazuju da su one opasne, ali i skuplje od ranijih modela.

Koliko ih Rusija proizvodi?

Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenjuje da Rusija mesečno napravi oko 3.000 dronova Geran-4 i Geran-5, uglavnom u Tatarstanu. Proizvodnja mlaznih modela je, prema Militarnom, prestigla proizvodnju Gerana-2, iako je klasičnih "šahida" ukupno i dalje više.

Do početka juna Rusija je lansirala oko 1.400 mlaznih dronova, dok je tokom cele 2025. zabeleženo svega 180. Geran-5 liči na raketu, a neke verzije imaju navigaciju koja poredi sliku terena sa bazom podataka.

Zašto je Rusija prešla na mlazni pogon?

Ukrajinska obaveštajna služba tvrdi da je razlog bio uspeh jeftinih ukrajinskih presretača, koji su prisilili Rusiju da redizajnira dron. Nasuprot tome, ruski izvori naglašavaju vojne prednosti novih letelica u brzini i domašaju. Harpiju proizvodi fabrika "Kupol" iz Iževska u okviru koncerna "Almaz-Antej", dok seriju Geran pravi pogon u Alabugi.

Ukrajinska vlada gradi zalihe jeftinih presretačkih projektila i testira ih, uz plan da se proizvodnja poveća pre jeseni. U poslednjim nedeljama objavljeni su snimci uspešnih obaranja Gerana-4 i Gerana-5, ali Zelenski je ovih dana rekao da nova odbrana još nije spremna za masovnu upotrebu, što izaziva strahove pred zimu. Analitičari očekuju da će Rusija u zimskoj kampanji ciljati električnu i toplotnu infrastrukturu, uz upotrebu turbomlaznih dronova i raketa.

Gradu koji je godinama provodio noći u skloništima i dane "normalnog" života ta granica nestaje. Prema pisanju "Kijiv indipendenta", Kijev se sve više doživljava kao prvolinijski grad, mada otpornost stanovništva za sada drži.

BONUS VIDEO