(VIDEO) Drama u Rusiji! Komunisti bliski Putinu organizovali skup, a onda je nastao haos: Više od 60 uhapšenih, situacija se otela kontroli

Ruska policija privela je oko 60 ljudi na odobrenom skupu Komunističke partije Ruske Federacije u Moskvi, nakon što su okupljeni počeli da uzvikuju parole „Dole car!“, „Za poštene izbore“ i „Sloboda političkim zatvorenicima“.

Skup je održan u nedelju, 4. oktobra, povodom 33. godišnjice krvavog obračuna vlasti sa protivnicima tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina tokom ustavne krize 1993. godine.

Komunistička partija saopštila je da su privođenja počela pred kraj akcije i da njen moskovski ogranak radi na oslobađanju privedenih, među kojima je, prema navodima stranke, bilo mnogo mladih ljudi.

Prema izveštajima ruskih nezavisnih medija, na skupu se okupilo od nekoliko stotina do oko 2.000 ljudi. Okupljeni su krenuli od Krasnopresnjenske zastave prema memorijalu posvećenom poginulima tokom sukoba iz oktobra 1993.

„Dole car!“, „Hoćemo slobodu“

Tokom skupa čule su se parole koje su daleko prevazilazile obeležavanje godišnjice događaja iz 1993. godine.

Demonstranti su uzvikivali „Sloboda političkim zatvorenicima“, „Za poštene izbore“, „Dole car!“, „Hoćemo slobodu“, „Dole Roskomnadzor“ i „Ne političkim represijama“.

Na pojedinim snimcima čuju se i parole protiv vladajuće Jedinstvene Rusije.

Telegram kanal „Ostorožno, novosti“ objavio je, pozivajući se na očevice, da je tokom akcije bilo dve serije privođenja. Komunistička partija potom je saopštila da je ukupno privedeno oko 60 ljudi.

Pojedini mediji naveli su da je među privedenima bilo 26 ljudi povezanih sa Komunističkom partijom, oko 30 navodnih članova ili pristalica stranke Jabloko i još nekoliko aktivista. Jabloko je, međutim, saopštio da nema podatke koji bi potvrdili da su njegovi članovi učestvovali u akciji.

Komunistička partija navela je da pokušava da obezbedi pravnu pomoć privedenima i njihovo puštanje na slobodu.

Skup na godišnjicu krvavog oktobra 1993.

Datum okupljanja nije izabran slučajno. Rusija je početkom oktobra 1993. prošla kroz jednu od najtežih unutrašnjih političkih kriza nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Sukob tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina i parlamenta, u kojem su veliki uticaj imali protivnici njegovih ekonomskih i političkih reformi, kulminirao je nakon što je Jeljcin pokušao da raspusti parlament.

Poslanici su odbili da prihvate njegovu odluku, a politička kriza ubrzo je prerasla u oružani sukob.

Pristalice parlamenta pokušale su da zauzmu televizijski centar Ostankino, nakon čega je Jeljcin naredio vojsci da interveniše. Ruski tenkovi su 4. oktobra 1993. otvorili vatru na zgradu parlamenta, poznatu kao Beli dom.

Prema zvaničnim podacima, u sukobima su poginule 123 osobe, dok su nezvanične procene godinama govorile o znatno većem broju žrtava.

Upravo sećanje na ljude poginule tokom tih događaja tradicionalno okuplja komuniste i druge levičarske organizacije u Moskvi.

Komunisti decenijama u ruskom parlamentu

Komunistička partija Ruske Federacije jedna je od najvećih parlamentarnih stranaka u zemlji još od devedesetih godina.

Više od tri decenije predvodi je Genadij Zjuganov, sada 82-godišnji političar i nekadašnji sovjetski partijski funkcioner koji je više puta učestvovao na predsedničkim izborima.

Komunisti su tokom više od četvrt veka vlasti Vladimira Putina kritikovali pojedine poteze ruske vlade, posebno ekonomsku i socijalnu politiku, ali su uglavnom izbegavali direktan politički sukob sa predsednikom Rusije.

Stranka istovremeno snažno podržava rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

Skup je održan i u trenutku pojačanih ukrajinskih napada dronovima duboko unutar ruske teritorije. Poslednjih nedelja pogođeno je više energetskih objekata, uključujući rafinerije, a napad na Moskovsku rafineriju 20. septembra doveo je do obustave prerade sirove nafte u tom postrojenju.

BONUS VIDEO