Dobro pogledajte šta sada preduzimaju najveći svetski moćnici: Ne sluti na dobro, ono što se sprema biće gore od svega što smo videli

Kompanije koje grade privatna skloništa tvrde da poslednjih godina beleže nagli rast interesovanja, a njihovi klijenti više ne navode samo nuklearni rat kao razlog zbog kojeg žele da imaju prostor nekoliko metara ispod zemlje.

Ratovi, politička nestabilnost, sajbernapadi, pandemije, prirodne katastrofe i sve veći strahovi od nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije menjaju tržište luksuznih bunkera., prenosi "CRBC Nujuz".

Kori Habard, suvlasnik američke kompanije DEFCON Underground, potencijalnim klijentima navodno postavlja jednostavno pitanje: da li smatraju da je svet danas bolje ili gore mesto nego u vreme kada su bili mlađi? Odgovor često objašnjava zbog čega su spremni da potroše velike sume novca na podzemno sklonište.

Prema ljudima iz industrije koje citira "Njuzvik", priprema za katastrofu više nije tema rezervisana za takozvane "prepere" - ljude koji godinama gomilaju hranu, vodu, generatore i drugu opremu u očekivanju apokalipse. Među klijentima su sve češće imućni ljudi koji žele rezervni plan za različite vrste kriza.

Više nije u pitanju samo nuklearni rat

Neki strahuju od dugotrajnog nestanka električne energije, drugi od masovnog sajbernapada koji bi mogao da onesposobi ključnu infrastrukturu. Tu su i politički nemiri, novi talasi pandemija, prirodne katastrofe i prekidi u snabdevanju.

Naomi Korbi iz američke kompanije Strategically Armored & Fortified Environments kaže da klijenti uglavnom ne dolaze sa samo jednim strahom. Prema njenim rečima, obično navode tri ili četiri moguća scenarija.

Veštačka inteligencija, dodaje ona, poslednjih meseci se mnogo češće pojavljuje među tim strahovima nego ranije. Ideja nije nužno da će sama veštačka inteligencija izazvati katastrofu. Strah se više odnosi na mogućnost da napredni AI sistemi pojačaju postojeće probleme - od sajbernapada i masovnog nadzora do političke destabilizacije i ugrožavanja fizičke bezbednosti.

Pandemija i rat u Ukrajini povećali prodaju

Ron Habard, direktor kompanije Atlas Survival Shelters iz Teksasa, ocenjuje da su pandemija kovida 19, rat u Ukrajini, sukobi na Bliskom istoku i politička nestabilnost poslednjih godina značajno uticali na potražnju.

Veštačka inteligencija sada se, prema njegovim rečima, samo pridružila već postojećoj listi razloga. Njegov pogled na budućnost prilično je sumoran: različite pretnje posmatra kao svojevrsni "koktel" problema koji bi mogao dodatno da se komplikuje. Za industriju bunkera, međutim, takva atmosfera znači više posla.

Raste interesovanje i u Evropi

Džejms Anders Born, direktor britanske kompanije Bunker Safe Ltd., tvrdi da je porastao broj upita ne samo za nuklearna skloništa već i za jednostavnije podzemne objekte namenjene zaštiti od političkih nemira, prirodnih katastrofa i dugotrajnog prekida snabdevanja.

Kompanija Vivos razvila je projekte podzemnih kompleksa koji mogu da prime veliki broj ljudi i koji su zamišljeni kao dugoročna skloništa u slučaju katastrofa koje bi mogle da pogode veliki deo čovečanstva. Istovremeno, tržište obuhvata mnogo širi raspon objekata - od relativno jednostavnih skloništa ispod privatnih kuća u SAD do duboko ukopanih kompleksa u Evropi i na Bliskom istoku.

Majkl Brajt, direktor kompanije Bunker Building Consulting iz Masačusetsa, kaže da ne može da izrazi rast potražnje preciznim procentom, ali da je povećanje broja upita i poseta njihovim internet stranicama očigledno.

Projekti vredni oko 100 miliona dolara

Koliko je tržište postalo ozbiljno pokazuju i podaci kompanije Hardened Structures iz Virdžinije. Njen osnivač Brajan Kemden navodi da kompanija trenutno ima projekte ukupne vrednosti oko 100 miliona dolara.

Firma, međutim, ne radi samo za privatne klijente. Prema pisanju "Njuzvika", učestvuje i u izgradnji utvrđenih objekata za strane vlade, između ostalog na Bliskom istoku, u Poljskoj, Španiji i Ukrajini, uz odobrenje američkih vlasti.

Takvi objekti mogu biti projektovani da pruže zaštitu od eksplozija, hemijskih i bioloških pretnji, elektromagnetnih impulsa, nestanka struje i dugotrajne izolacije od spoljnog sveta. Najskuplji objekti praktično postaju luksuzne kuće pod zemljom.

Mogu imati sopstvene sisteme za filtriranje vazduha, rezervoare vode, generatore, komunikacionu opremu, medicinske prostorije i druge sadržaje potrebne za višenedeljni ili duži boravak.

Koliko košta život pod zemljom?

Kompanije iz ove industrije naglašavaju da bunker ne mora nužno da bude luksuzni kompleks za milijardere. Postoje i jednostavnija skloništa koja su namenjena preživljavanju tokom nekoliko dana ili nedelja, bez sadržaja koji cenu podižu na nivo luksuzne nekretnine.

Ipak, kada se dodaju nezavisno napajanje, ventilacija i filtriranje vazduha, rezervoari vode, komunikacioni sistemi, medicinska oprema i višemesečne zalihe, cena vrlo brzo raste. Zbog toga su najkompletniji privatni bunkeri i dalje dostupni prvenstveno najbogatijem delu stanovništva.

Bunker više nije samo simbol paranoje?

Promena potražnje govori i o tome kako se promenio odnos prema pripremama za katastrofe. Nekada je privatni bunker uglavnom bio povezan sa strahom od nuklearnog rata i kulturom "prepera". Danas potencijalni kupci kao razloge navode čitav niz realnih rizika - od ratova i prekida snabdevanja do sajbernapada i prirodnih katastrofa.

Industrija bunkera ima očigledan poslovni interes da ističe rizike od kojih njeni proizvodi navodno štite. Tvrdnje kompanija o rastu potražnje i budućim pretnjama zato treba posmatrati u tom kontekstu.

Ipak, činjenica da se privatna skloništa sve češće prodaju kao svojevrsna "polisa osiguranja" za ekstremne situacije pokazuje da je strah od velikih sistemskih poremećaja izašao iz uskog kruga entuzijasta za preživljavanje i postao deo luksuznog tržišta nekretnina i bezbednosti.