Teško Italijanima! Ursula ništa strašnije nije izrekla: Sada je jasno ko će prvi stradati

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je u Evropskom parlamentu da cene gasa u EU od kraja februara porasle za 140 odsto. Italija je trenutno zemlja EU koja je najteže pogođena ovim naglim rastom.

Rekla je da je dizel dvostruko skuplji i da je uvoz fosilnih goriva koštao Evropu dodatnih 100 milijardi evra "bez ijednog dodatnog molekula energije", prenosi "Juronjuz". Dodala je da bi se situacija mogla pogoršati dolaskom zime.

- Od kraja februara, cene gasa su porasle za 140%. Cene dizela su se udvostručile. Sveukupno, uvozna fosilna goriva su Evropu koštala dodatnih 100 milijardi evra - poručila je fon der Lajen.

Do pogoršanja situacije došlo je nakon rata Amerike sa Iranom i poremećajima u Ormuskom moreuzu kroz koji prolazi oko petine svetskog LNG. Zatvaranje najvećeg katarskog LNG pogona i smanjen izvoz iz zaliva ostavili su Evropu u trci sa Azijom za isporuke.

Prema CNBC, Goldman Saks procenjuje da bi cena gasa mogla da pređe 100 evra po megavat-satu ako se bliskoistočni izvoz vraća samo postepeno do 2027. Trenutno se evropski gas trguje oko 76 evra, što je oko 138 odsto više nego pre godinu dana, ali daleko od rekordnih 343 evra iz avgusta 2022.

Zašto Italija?

U Italiji cena gasa određuje cenu električne energije u oko 90% slučajeva (za razliku od Španije, Francuske ili nordijskih zemalja). Shodno tome, rast cena gasa od 140% od kraja februara ima direktan i ozbiljan uticaj na troškove električne energije.

Italija je bila veliki uvoznik katarskog tečnog prirodnog gasa (LNG), a zatvaranje Ormuza najteže je pogodilo upravo taj izvor snabdevanja. Industrija (naročito sektori sa velikom potrošnjom energije) i domaćinstva suočavaju se sa snažnim pritiskom.

Koliko je stanje zaista ozbiljno?

Rezervoari su popunjeni oko 72 do 73 odsto, što je najniži nivo za ovo doba godine otkako postoje evidencije (2011), a ispod je i obaveznog cilja od 90 odsto, navode "Juronjuz" i američki institut IEEFA.

Operatori evropskog prenosnog sistema u izveštaju od 8. oktobra upozoravaju da bi oštra zima mogla da izazove nedostatak gasa od 12 do 15 odsto potražnje. Čak i u normalnim uslovima, ako LNG ostane oskudan, zalihe bi do marta 2027. mogle da padnu na 13 odsto, što bi moglo da primora energetski intenzivnu industriju da smanji proizvodnju. IEEFA procenjuje da bi EU mogla morati da smanji zimsku potrošnju za oko 7 odsto.

Postoji i protivteža: Komisija navodi da je potražnja pala za oko 17 odsto u odnosu na period pre krize, a zvaničnici ističu da neposrednog nedostatka gasa nema, ali da će cene ostati visoke dok traje kriza u Ormuzu. SAD su postale glavni snabdevač LNG, a od 1. januara 2027. stupa na snagu potpuna zabrana uvoza ruskog LNG.

Šta Brisel nudi? Skromnije od 2022.

Komisija najavljuje strateški dijalog sa rafinerijama, koji će voditi komesari Jorgensen i Kubilijus, novu radnu grupu za zajedničku nabavku energije, odlaganje pravila o metanu za godinu dana i oslanjanje na G7 oslobađanje 100 miliona barela nafte i dizela iz rezervi.

Fon der Lajen traži ciljane mere prilagođene svakoj državi, a ne opšte intervencije. Nema najave evropskog ograničenja cene gasa ni poreza na neočekivane dobiti, kakvi su uvedeni 2022. Neke države same smanjuju poreze na gorivo, a Poljska uvodi porez na neočekivane dobiti naftnih kompanija.

Politički prelom: Metan, budžet i pritisak prestonica

Najava o odlaganju propisa o metanu izazvala je pravnu kontroverzu: komesar Jorgensen je dan ranije rekao da Komisija ne može samostalno da odloži primenu pravila, koje mogu da pomere samo Parlament i Savet. Češka je alarm podigla još u aprilu, a više od desetak država, uključujući Italiju, Poljsku, Holandiju i kasnije Nemačku, podržalo je zahtev. To ukazuje na pritisak prestonica na klimatski deo agende.

Fon der Lajen je energetsku krizu povezala i sa raspravom o budžetu. Upozorila je da dublja smanjenja predloženog višegodišnjeg budžeta (1,26 odsto bruto nacionalnog dohotka) ugrožavaju odbranu, konkurentnost i energetiku.

Ključni su: ishod samita 15. i 16. oktobra, stanje u Ormuskom moreuzu, tempo punjenja rezervoara i vremenske prilike. Svaka hladna zima mogla bi da pretvori cenovni šok u pitanje fizičke snabdevenosti.

BONUS VIDEO