Rusi sačekali da se Ukrajinci okupe, a onda lansirali jedno od najstrašnijih oružja! Na frontu nastao potpuni preokret

Ruska vojska izvela je snažan termobarički napad na koncentraciju ukrajinskih vojnika u području Krasnog Limana, koristeći teški raketni sistem TOS-1 „Solncepek“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Prema ruskim tvrdnjama, ukrajinske jedinice pripremale su smenu ljudstva na položajima ili kontranapad kada su pogođene oružjem čija detonacija proizvodi izuzetno visok pritisak i temperaturu, sposobne da izazovu teška unutrašnja oštećenja čak i kod vojnika koji se nalaze u zaklonima.

O operaciji je 8. oktobra izvestio američki vojni časopis Militari voč magazin, navodeći da ruske snage koriste sisteme „Solncepek“ prvenstveno protiv dobro utvrđenih ukrajinskih položaja, naročito tamo gde klasična artiljerija teško može da uništi rovove, bunkere i podzemna skloništa.

Napad je izvela posada iz sastava ruske grupacije snaga „Zapad“, a detalje je otkrio oficir sa pozivnim znakom Zarja, komandir grupe specijalne namene jedinice radijacione, hemijske i biološke zaštite 25. kombinovane armije.

- Dobili smo zadatak da uništimo neprijateljsko ljudstvo kod Krasnog Limana. Ukrajinske oružane snage pripremale su rotaciju ljudstva ili možda neki kontranapad. Izašli smo na položaj, izvršili zadatak uz minimalne korekcije i odradili ga odlično - izjavio je Zarja.

Ukrajinske snage pripremale rotaciju, ruska posada otvorila vatru

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 7. oktobra da je koncentracija ukrajinskih vojnika pogođena termobaričkim raketama, ali nije navelo koliko je pripadnika Oružanih snaga Ukrajine (OSU) poginulo ili ranjeno.

Prema rečima ruskog komandira, cilj operacije bio je da se unište jedinice koje su se okupile radi zamene vojnika na prvoj liniji ili pripreme novog napada.

„Solncepek“ se, objasnio je, koristi za gađanje privremenih baza za smeštaj vojnika, komandnih punktova iz kojih se upravlja bespilotnim letelicama i položaja na kojima je koncentrisan veći broj pripadnika protivničkih snaga.

Takvi ciljevi posebno su važni tokom pregrupisavanja vojske, kada se na ograničenom prostoru mogu naći ljudstvo, oprema i komandni kadar.

Ruska strana tvrdi da je napad uspešno izveden i da je planirana ukrajinska aktivnost osujećena. Nezavisna potvrda razmera udara i eventualnih gubitaka ukrajinskih jedinica nije objavljena.

Zašto „Solncepek“ mora da štiti protivvazdušna odbrana

Upotreba ovog sistema nosi ozbiljan rizik i za njegovu posadu, jer ima znatno manji domet od savremenih raketnih artiljerijskih sistema.

Zbog toga lansirno vozilo mora da priđe relativno blizu linije fronta, gde može postati meta ukrajinskih izviđačkih i udarnih dronova.

Zarja je objasnio da ruske jedinice pre izlaska „Solncepeka“ na vatreni položaj organizuju zaštitu uz pomoć elektronskog ratovanja i protivvazdušne odbrane.

Njihov zadatak je da ometaju ili unište ukrajinske bespilotne letelice pre nego što uspeju da napadnu vozilo.

Takva zaštita naročito je važna zbog karakteristika samog sistema. TOS-1 i njegova modernizovana verzija TOS-1A postavljeni su na teško oklopljeno gusenično vozilo, ali im velika vatrena moć ne omogućava da dejstvuju sa bezbedne udaljenosti karakteristične za dalekometnu artiljeriju.

Zbog toga je svako približavanje frontu povezano sa opasnošću od otkrivanja i protivničkog napada.

Termobarička eksplozija izaziva smrtonosne promene pritiska

Glavna razlika između „Solncepeka“ i klasične raketne artiljerije nalazi se u načinu dejstva njegovih projektila.

Termobarička municija stvara izuzetno snažan udarni talas i visoku temperaturu. Kod određenih tipova takvog oružja zapaljiva materija raspršuje se i potom eksplodira, pri čemu se energija prenosi kroz okolni vazduh.

Za razliku od konvencionalnih projektila, čije dejstvo u velikoj meri zavisi od rasprskavanja metalnog omotača, termobaričke bojeve glave prvenstveno koriste razorno dejstvo toplote i naglih promena pritiska.

Takva eksplozija posebno je opasna u rovovima, bunkerima, podrumima i drugim zatvorenim ili delimično zatvorenim prostorima, gde udarni talas može da se odbija od zidova i dodatno poveća opterećenje ljudskog organizma.

Posledice mogu biti teške opekotine, oštećenja disajnih puteva, unutrašnja krvarenja i pucanje plućnog tkiva.

Istraživanje objavljeno 2025. godine u medicinskom časopisu „Sardžeri“, zasnovano na podacima iz ukrajinskih vojnih bolnica, pokazalo je da su kod preživelih nakon udara TOS-1A zabeležene opekotine trećeg i četvrtog stepena, ozbiljna oštećenja disajnih puteva i barotraume izazvane eksplozivnim talasom.

Istraživači su upozorili i da obični vojni zakloni ne pružaju pouzdanu zaštitu od takvog oružja.

BONUS VIDEO