Tramp sprema pakao za Iran! Goreće bliski istok, Pentagon planira da baci "Majku svih bombi" (VIDEO)

Američka vojska izradila je planove za napade na iransku energetsku infrastrukturu i nuklearna postrojenja upotrebom takozvane "Majke svih bombi", ukoliko Donald Tramp da zeleno svetlo, navodi se u jednom izveštaju.

Američki zvaničnici upoznati s planovima rekli su za CNN da vojska razmatra upotrebu bombe GBU-43/B MOAB (Massive Ordnance Air Blast), najveće konvencionalne bombe u američkom arsenalu, što bi predstavljalo značajnu eskalaciju sukoba s Iranom.

MOAB je najveće nenuklearno oružje u američkom arsenalu, mada je CNN izvestio da postoje sumnje u to koliko bi njena upotreba zaista doprinela ostvarivanju ciljeva američkog predsednika.

Sukob na Bliskom istoku, koji je počeo američko-izraelskim napadima u februaru, dospeo je u stanje zastoja nakon što je u junu propao privremeni sporazum o okončanju rata.

Predsednik Tramp nastojao je da osigura da Iran nikada ne dođe u posed nuklearnog oružja. Međutim, osam meseci kasnije, Iran ima uticaj na strateški važan Ormuski moreuz kakav ranije nije imao, dok Trampova popularnost u SAD opada uoči novembarskih izbora za Kongres na sredini predsedničkog mandata.

Prema navodima CNN-a, Tramp i njegovi savetnici mesecima razmatraju mogućnosti za izvođenje "konačnog" poteza kojim bi se rat okončao, imajući u vidu sve veće nezadovoljstvo američkih birača sukobom.

Jedan neimenovani izvor rekao je za CNN da je Tramp naredio vojsci da pripremi dodatne pakete napada, koji bi obuhvatili "veliki deo energetske infrastrukture", a u okviru kojih bi, prema predviđanjima, mogla da bude upotrebljena i bomba MOAB.

Drugi izvor naveo je da planovi uključuju napade na nuklearna postrojenja, među kojima je i takozvana planina Pikaks (Pickaxe Mountain), koju je Tramp poslednjih nedelja u više navrata zapretio da će gađati.

 

 

Sjedinjene Američke Države su prošle godine izvele seriju intenzivnih napada na iranska podzemna nuklearna postrojenja u Fordou, Natancu i Isfahanu. Tom prilikom upotrebile su bombe GBU-57 MOP (Massive Ordnance Penetrator), poznate kao razarači bunkera, koje su projektovane da prodiru kroz više metara stena i zemlje.

Sedam bombardera B-2 izbacilo je ukupno 14 bombi, od kojih je svaka teška 14.000 kilograma, na postrojenja u Fordou i Natancu, dok je Isfahan pogođen sa više od dve desetine krstarećih raketa "tomahavk", ispaljenih s američke podmornice.

Ministar odbrane SAD Pit Hegset izjavio je tada da je za izvođenje napada, nakon što je Tramp izdao naređenje, bilo potrebno "mesecima i nedeljama unapred planirati raspoređivanje snaga i pripreme".

Međutim, u izveštaju američke Vojnoobaveštajne agencije (DIA), objavljenom ubrzo nakon napada, procenjeno je da su oni iranski nuklearni program usporili za svega nekoliko meseci.

SAD su potom tvrdile da se Iran previše približio mogućnosti proizvodnje nuklearnog oružja. Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), nuklearni nadzorni organ Ujedinjenih nacija, saopštila je da nema pouzdane pokazatelje da Iran sprovodi koordinisan program razvoja nuklearnog oružja.

Ipak, Iran je obogaćivao uranijum do nivoa od 60 odsto čistoće, što je relativno blizu približno 90 odsto, koliko se smatra nivoom obogaćenja uranijuma za upotrebu u nuklearnom oružju.

IAEA procenjuje da je Iran u trenutku kada su pale prve bombe raspolagao sa 440,9 kilograma uranijuma obogaćenog do nivoa od 60 odsto. Ukoliko bi se taj uranijum dodatno obogatio, njegova količina bila bi dovoljna za proizvodnju deset nuklearnih bombi, prema merilima koje koristi IAEA. Iran je posedovao i zalihe uranijuma obogaćenog do nižih nivoa.

Nijedna druga država nije obogaćivala uranijum do tako visokog nivoa, a da pritom nije proizvela nuklearno oružje. SAD i njihovi evropski saveznici tvrde da za takav stepen obogaćivanja ne postoji opravdanje u civilne svrhe.

Iran, međutim, već dugo insistira na tome da ne želi da poseduje nuklearno oružje i da ne nastoji da ga razvije.

BONUS VIDEO