Šok otkriće! Putin dobija teritorije, gas kreće ka Evropi, a Ukrajini nek je Bog u pomoći: Detalji Trampovog plana procurili u javnost

Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.

Rusiji bi zauzvrat bile ublažene sankcije, otvoren put ka milijardama dolara vrednim poslovima sa američkim kompanijama i omogućen povratak njenog gasa na evropsko tržište, uključujući ponovno pokretanje Severnog toka, piše britanski Ekonomist, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike.

Prema informacijama britanskog lista, administracija američkog predsednika Donalda Trampa pokušava da oživi mirovne pregovore sa Rusijom i Ukrajinom, ali uz uslove koji bi značajno promenili dosadašnju poziciju Kijeva.

U središtu predloga nalazi se Donbas, oko kojeg se vode najteže borbe i čiji status predstavlja jednu od glavnih prepreka postizanju sporazuma.

Američki plan predviđa formiranje demilitarizovane zone u toj oblasti, dok bi Ukrajina morala da odustane od ambicija da postane članica NATO-a. Kao protivuslugu, Kijevu bi bili ponuđeni veliki investicioni paket i perspektiva članstva u Evropskoj uniji.

Za Moskvu se, međutim, priprema znatno širi ekonomski aranžman, koji bi uključivao postepenu normalizaciju odnosa sa Vašingtonom.

Rusiji se otvaraju vrata evropskog tržišta gasa

Jedna od najvažnijih tačaka predloga odnosi se na obnovu energetskih veza između Rusije i Evrope, prekinutih i ozbiljno ograničenih nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine.

Prema informacijama Ekonomista, plan uključuje obnovu izvoza ruskog prirodnog gasa evropskim kupcima, kao i ponovno pokretanje preostalih neoštećenih kapaciteta gasovoda Severni tok.

Time bi Moskva dobila mogućnost da povrati deo prihoda sa evropskog energetskog tržišta, dok bi američke kompanije mogle da učestvuju u novim poslovima povezanim sa transportom i prodajom energenata.

Foto: EPA

Rojters je još 8. oktobra objavio da američki i ruski zvaničnici već razgovaraju o mogućim aranžmanima za prodaju ruskog gasa Evropi.

U tim razgovorima pominju se Trampov zet Džared Kušner i specijalni predstavnik ruskog predsednika za međunarodnu ekonomsku saradnju Kiril Dmitrijev, kao i mogućnost uključivanja američkih investitora u projekte povezane sa Severnim tokom.

Dmitrijev je 22. oktobra dodatno podgrejao spekulacije izjavom da će gasovodi Severni tok 1 i Severni tok 2 u budućnosti ponovo raditi, ocenjujući takav razvoj događaja kao neizbežan.

Ipak, za ponovno pokretanje gasovoda bilo bi potrebno prevazići postojeće sankcije i protivljenje pojedinih evropskih država, pre svega Nemačke i Poljske.

Američke kompanije dobijaju poslove, Blekrok ulazi u obnovu Ukrajine

Ekonomski deo budućeg sporazuma ne bi se zaustavio samo na gasu.

Prema informacijama o pregovorima, Rusiji bi bilo omogućeno zaključivanje velikih komercijalnih ugovora sa američkim kompanijama, uz ublažavanje sankcija i postepenu normalizaciju političkih odnosa.

Istovremeno, obnovu ratom razorene Ukrajine trebalo bi da prate veliki međunarodni investicioni fondovi i finansijske institucije.

Vašington post je ranije objavio da Svetska banka i američka investiciona kompanija Blekrok razmatraju finansijski mehanizam za obnovu Ukrajine, uključujući rekonstrukciju uništene infrastrukture, pomoć porodicama poginulih i ranjenih vojnika i oporavak privrede.

Američki pregovarači zatražili su od Kijeva detaljne procene troškova obnove, kao i garancije da sredstva neće završiti u koruptivnim poslovima.

Predlog se zasniva na povezivanju mirovnog sporazuma sa ekonomskim interesima svih uključenih strana. Dok bi Rusija dobila mogućnost povratka na zapadna tržišta, Ukrajina bi se oslonila na evropske integracije i međunarodne investicije.

Ukrajinci strahuju da će Tramp i Putin sklopiti poslove pre kraja rata

Posebnu zabrinutost u Kijevu izaziva mogućnost da Vašington i Moskva počnu da realizuju velike ekonomske sporazume i pre formalnog završetka sukoba.

Ekonomist navodi da ukrajinski pregovarači strahuju da američki predstavnici ne nameravaju da čekaju konačni mirovni sporazum kako bi zaključili unosne poslove sa Rusijom.

- Iz njihove perspektive, zašto čekati i gubiti vreme? Vreme je novac - izjavio je jedan ukrajinski zvaničnik, opisujući američki pristup pregovorima.

Takva politika već je izazvala ozbiljno nezadovoljstvo ukrajinskog rukovodstva.

Tramp je početkom oktobra najavio dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o izvozu ruskog dizela na međunarodno tržište, uz ublažavanje američkih sankcija.

Ukrajinski zvaničnici saznali su za taj aranžman u trenutku kada su sa američkim predstavnicima razgovarali o mogućnosti energetskog primirja, odnosno obustavljanja međusobnih udara na naftnu i energetsku infrastrukturu.

Prema ranijem izveštaju Rojtersa, američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner objasnili su ukrajinskoj delegaciji da ekonomske pogodnosti za Moskvu predstavljaju pokušaj da se rusko rukovodstvo vrati za pregovarački sto.

Kijev je, međutim, izrazio nezadovoljstvo zbog ustupaka Rusiji bez prethodnog postizanja sporazuma o obustavi borbi.

Donbas ostaje najveća prepreka

Teritorijalno pitanje i dalje predstavlja najteži deo pregovora.

Rusija zahteva kontrolu nad čitavim Donbasom, uključujući preostale delove Donjecke oblasti koje drže ukrajinske snage, dok Kijev odbija da prihvati predaju dodatnih teritorija.

Prema ranijim informacijama Vašington posta, američki pregovarači razmatrali su zamrzavanje sukoba duž postojeće linije fronta, što bi značilo da teritorije koje ruska vojska trenutno kontroliše ostanu pod njenom faktičkom kontrolom.

Novi predlog o demilitarizovanoj zoni u Donbasu predstavlja još jedan pokušaj pronalaženja rešenja za ovaj spor, ali njegovi detalji, uključujući tačne granice zone i način njenog nadzora, nisu objavljeni.

Ukrajina bi, prema informacijama Ekonomista, odustala od članstva u NATO-u, dok bi njen budući položaj bio vezan za Evropsku uniju i međunarodnu ekonomsku podršku.

Za sada nije postignut konačan sporazum o ovim pitanjima, a izneti uslovi predstavljaju pregovaračke predloge.

BONUS VIDEO