Ovaj Putinov potez napravio politički zemljotres! Iz Moskve stiže upozorenje o velikom haosu

Telefonski razgovor Vladimira Putina sa liderima Finske i Norveške otvorio je novu raspravu o odnosima evropskih država prema Rusiji i budućim pregovorima o Ukrajini.

Ruski političari i analitičari tvrde da se iza evropskog jedinstva krije sve ozbiljnije suparništvo oko toga ko će razgovarati sa Moskvom. Pojedini stručnjaci smatraju da bi narednih meseci moglo da usledi još direktnih kontakata sa Kremljom, uključujući inicijative Pariza i Berlina.

Dvojica nordijskih lidera razgovarala su sa Putinom oko 90 minuta, što predstavlja jedan od retkih direktnih kontakata zapadnoevropskih zvaničnika sa ruskim rukovodstvom od početka rata.

Razgovor je održan na inicijativu Finske i Norveške, uz konsultacije sa Ukrajinom, a bio je povezan sa predstojećim pregovorima Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju.

Međutim, u Moskvi pojedini političari smatraju da ovaj potez pokazuje mnogo više od spremnosti na diplomatski dijalog.

„Jedinstvena Evropa zapravo ne postoji“

Poslanik ruske Državne dume Aleksandar Asafov ocenio je da direktni kontakti pojedinih evropskih lidera sa Moskvom otkrivaju duboka neslaganja unutar evropskih političkih struktura.

Prema njegovim rečima, pokušaji očuvanja zajedničkog nastupa postaju sve teži kada se otvore pitanja energetike, finansija i dalje podrške Ukrajini.

 - Može se izvesti očigledan zaključak da, u principu, nikakva jedinstvena Evropa ne postoji. Uprkos pokušajima da se sačuva određeno deklarativno jedinstvo u složenim pitanjima, kao što su finansije, energetika i neophodnost podrške kijevskom režimu, stavovi se razilaze - izjavio je Asafov.

On smatra da pojedine države nastoje da vode samostalniju spoljnu politiku, dok se druge više oslanjaju na odluke evropskih institucija.

Prema njegovoj oceni, upravo takve razlike mogle bi dodatno da dođu do izražaja tokom narednih diplomatskih razgovora o Ukrajini.

Ko će prvi stići do Putina?

Politikolog Ivan Mezjuho smatra da se među evropskim liderima vodi svojevrsno nadmetanje za pravo da predstavljaju evropske interese u eventualnim pregovorima sa Moskvom.

On ocenjuje da razgovor finskog predsednika i norveškog premijera nije stvorio nove podele, već je dodatno istakao neslaganja koja već postoje.

Prema njegovom mišljenju, direktan kontakt sa Putinom postaje i pitanje političkog uticaja.

Evropski lideri koji uspeju da uspostave komunikaciju sa Kremljom mogu da pokažu da imaju samostalnu diplomatsku inicijativu, ali i da pokušaju da obezbede važniju ulogu u budućim pregovorima.

Mezjuho, međutim, upozorava da razgovor sa ruskim rukovodstvom ne znači automatski i spremnost na ustupke Moskvi.

Ursula fon der Lajen želi glavnu ulogu?

Posebno zanimljiv deo analize odnosi se na Ursulu fon der Lajen.

Mezjuho smatra da predsednica Evropske komisije ima ambiciju da upravo ona predstavlja evropsku stranu u razgovorima sa ruskim rukovodstvom.

- Pre svega, naravno, Ursula fon der Lajen želela bi da razgovara sa Putinom u ime Evrope. Ali mislim da i među nacionalnim liderima ima mnogo onih koji smatraju da upravo oni mogu da izražavaju zajednički evropski stav o ukrajinskoj krizi u razgovorima sa ruskim liderom - izjavio je Mezjuho.

Reč je o proceni ruskog analitičara, a ne o zvanično potvrđenoj nameri predsednice Evropske komisije.

Takav scenario, prema njegovom mišljenju, mogao bi dodatno da zaoštri konkurenciju između evropskih institucija i pojedinačnih država.

Makron i Merc sledeći na redu?

Ruski politikolog očekuje da bi u narednom periodu moglo da bude novih pokušaja uspostavljanja direktne komunikacije sa Moskvom.

Među evropskim liderima koji bi mogli da preduzmu takve korake posebno izdvaja francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Prema njegovoj proceni, Pariz i Berlin mogli bi da nastoje da obezbede sopstvenu ulogu u razgovorima o budućnosti Ukrajine.

Ipak, Mezjuho naglašava da eventualni telefonski razgovori ne bi morali da znače promenu dosadašnje politike Francuske ili Nemačke prema Rusiji.

Spremnost na diplomatski kontakt i prihvatanje ruskih uslova za okončanje rata dve su potpuno različite stvari.

Finska i Norveška poručile da ostaju uz Ukrajinu

Iako ruski analitičari razgovor tumače kao pokazatelj evropskih neslaganja, zvanične poruke Helsinkija i Osla bile su drugačije.

Stub i Stere naglasili su da njihove zemlje nastavljaju da podržavaju Ukrajinu i da je cilj razgovora bio podsticanje obnove mirovnih pregovora.

Finski predsednik ocenio je da je razgovor bio otvoren i sadržajan, ističući da je za okončanje rata neophodna direktna komunikacija.

Norveški premijer upozorio je na ogromne ljudske i materijalne posledice sukoba i naglasio važnost smirivanja situacije.

Dvojica lidera posebno su istakla da nisu razgovarala u ime cele Evrope, već kao predstavnici sopstvenih država.

Nakon razgovora sa Putinom kontaktirali su i Volodimira Zelenskog

U Evropi različite reakcije

Inicijativa Finske i Norveške naišla je na različite reakcije među evropskim zvaničnicima.

Pojedini lideri doveli su u pitanje korisnost direktnih razgovora sa Putinom u trenutku kada Moskva i Kijev ostaju udaljeni oko ključnih uslova za postizanje sporazuma.

Istovremeno, drugi smatraju da bez neposredne komunikacije sa ruskim rukovodstvom neće biti moguće ostvariti značajniji diplomatski napredak.

Dodatnu pažnju izaziva činjenica da se novi kontakti odvijaju uoči očekivanog nastavka trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i SAD u novembru.

Evropske države nastoje da obezbede uticaj na odluke koje bi mogle da oblikuju budući bezbednosni poredak kontinenta.

Kremlj se oglasio: Nisu razgovarali u ime Evrope

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio je 28. oktobra da su lideri Finske i Norveške samostalno pokrenuli inicijativu za razgovor.

Prema njegovim rečima, njihov poziv nije predstavljao zajednički potez evropskih država.

Peskov je takođe naveo da Sjedinjene Američke Države nisu uticale na njihovu odluku.

Na pitanje da li bi razgovor mogao da utiče na predstojeće pregovore o Ukrajini, odgovorio je da je takva mogućnost otvorena, ali da je prerano govoriti o konkretnim rezultatima.

Evropu čeka nova diplomatska borba?

Dok se približavaju pregovori u Abu Dabiju, pitanje evropskog predstavljanja u razgovorima sa Rusijom dobija sve veći značaj.

Ruski analitičari smatraju da bi pojedine države mogle da pokušaju da samostalnim diplomatskim inicijativama ojačaju sopstveni položaj.

Ipak, za sada nema potvrde da je telefonski razgovor sa Putinom izazvao institucionalni raskol unutar Evropske unije.

Ono što je izvesno jeste da se, posle dugog perioda ograničenih kontakata sa Kremljom, ponovo otvara pitanje direktnog evropskog učešća u pregovorima.

Predstojeći diplomatski susreti pokazaće da li će takve inicijative doprineti zajedničkom evropskom nastupu ili će dodatno pojačati nadmetanje za uticaj na budući sporazum o Ukrajini.

BONUS VIDEO