NATO u panici! Znate li šta će se desiti ako Tramp izgubi izbore? Oči celog sveta uprte u SAD, nema više nazad ako ovo odluči

Predstavnici NATO strahuju da bi američki predsednik Donald Tramp mogao drastično da pojača pritisak na Alijansu ukoliko republikanci izgube kontrolu nad Kongresom na izborima 3. novembra.

Prema rečima pet diplomata NATO, postoji ozbiljna zabrinutost da bi Tramp, suočen sa ograničenjima na unutrašnjem političkom planu, mogao da se okrene spoljnopolitičkim potezima, uključujući povlačenje još nekoliko hiljada američkih vojnika iz Evrope.

Kako piše Politiko, pozivajući se na pet diplomata Alijanse koji su želeli da ostanu anonimni, evropski saveznici već razmatraju moguće posledice republikanskog poraza na izborima za Predstavnički dom i Senat.

Diplomate strahuju da bi Tramp mogao da iskoristi svoja široka predsednička ovlašćenja u spoljnoj politici kako bi, uprkos eventualnoj blokadi u Kongresu, nastavio da sprovodi sopstvenu političku agendu.

- Ono što se obično dešava predsednicima kojima ističe politički uticaj jeste mešavina ispoljavanja frustracije i avanturizma u spoljnoj politici - izjavio je jedan visoki evropski odbrambeni zvaničnik.

On je ocenio da se Trampovo protivljenje pojedinim aspektima funkcionisanja NATO uklapa u njegov dugogodišnji pogled na transatlantske odnose.

Pentagon priprema odluku o američkim vojnicima u Evropi

Prema rečima trojice diplomata, jedna od mogućnosti jeste dodatno povlačenje američkih snaga iz Evrope, pri čemu bi kontinent mogao da ostane bez nekoliko hiljada vojnika koji trenutno učestvuju u odbrambenim aktivnostima NATO.

Pentagon već sprovodi šestomesečnu reviziju rasporeda američkih snaga u Evropi, koja bi trebalo da bude završena u decembru.

Ukoliko republikanci izgube izbore, evropski zvaničnici strahuju da bi Tramp mogao da iskoristi rezultate te revizije kao osnov za znatno veće povlačenje vojske nego što je prvobitno bilo planirano.

Foto: EPA

Prema ranijem pisanju Rojtersa, među mogućnostima koje su razmatrali zvaničnici Pentagona bilo je i smanjenje američkog vojnog prisustva za približno 25.000 pripadnika.

Američki Kongres, međutim, usvojio je zakon koji ograničava smanjivanje broja američkih vojnika u Evropi ispod 76.000 bez prethodnog dostavljanja odgovarajućih procena i potvrda zakonodavcima.

Povlačenje vojnika nije jedina mera koje se evropski saveznici pribojavaju. Diplomate su za Politiko navele i mogućnost smanjenja američkog finansiranja NATO, ograničavanja programa kupovine američkog naoružanja za Ukrajinu i daljeg približavanja Vašingtona Moskvi.

Posebno je ugrožen program PURL, preko kojeg evropske članice NATO finansiraju nabavku američkog oružja za Kijev.

Bela kuća odbacuje strahovanja saveznika

Iz Bele kuće, međutim, odbacuju tvrdnje da Tramp namerava da oslabi NATO.

Pomoćnica portparola Bele kuće Olivija Vejls izjavila je za Politiko da je američki predsednik učinio više za Alijansu od svojih prethodnika.

- Predsednik Tramp učinio je više za NATO nego bilo ko drugi - poručila je Vejls.

Ona je kao glavna dostignuća navela dogovor članica NATO da do 2035. godine izdvajaju pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu i povezane bezbednosne potrebe, jačanje američkog vojnog prisustva na Grenlandu i napore administracije da okonča rat u Ukrajini.

Sa druge strane, stručnjaci upozoravaju da bi smanjenje američkog prisustva posebno pogodilo evropske sposobnosti u oblasti protivvazdušne odbrane, elektronskog ratovanja, obaveštajnog prikupljanja podataka, dopunjavanja goriva u vazduhu i vojne logistike.

Ipak, među saveznicima nema jedinstvenog stava o mogućim Trampovim potezima.

Ministar odbrane Crne Gore Dragan Krapović podsetio je da se o mogućem američkom napuštanju NATO govori već godinama, ali da se takav scenario do sada nije ostvario.

Prema njegovim rečima, Kongres ima važnu ulogu u odlučivanju o smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi.

Izbori 3. novembra mogli bi da promene odnos snaga u Vašingtonu

Na izborima zakazanim za utorak, 3. novembar, Amerikanci će birati svih 435 članova Predstavničkog doma i odlučivati o 35 mesta u Senatu, uključujući dva mesta koja se popunjavaju na vanrednim izborima.

Republikanci trenutno kontrolišu oba doma Kongresa, što Trampu omogućava znatno lakše sprovođenje zakonodavnih inicijativa.

Ukoliko demokrate osvoje većinu u jednom ili oba doma, predsednik bi se suočio sa ozbiljnijim ograničenjima, naročito kada je reč o budžetu, finansiranju državnih institucija i usvajanju novih zakona.

Takav odnos snaga mogao bi da pojača političke sukobe između Bele kuće i Kongresa, ali ne bi automatski oduzeo Trampu ovlašćenja u oblasti spoljne politike i komandovanja oružanim snagama.

Istorijski podaci pokazuju da stranka aktuelnog predsednika SAD gotovo redovno gubi mesta u Predstavničkom domu na izborima održanim na polovini predsedničkog mandata.

BONUS VIDEO