Šokantan preokret! Raspisuju se vanredni parlamentarni izbori: Opozicija zatresla celu poljsku naciju - ovo je jedini način

Poljska opozicija zatražila je raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i smenu vlade premijera Donalda Tuska, nakon što je policija intervenisala kod sedišta Ustavnog suda u Varšavi, usred žestokog sukoba oko kontrole nad ovom institucijom.

Potpredsednik Sejma Kšištof Bosak optužio je vladu za prekoračenje ustavnih ovlašćenja, poručivši da se u Poljskoj događaju stvari karakteristične za „banana republike“, dok je opoziciona Konfederacija najavila predlog za skraćenje mandata parlamenta.

Bosak je tokom protesta ispred Ustavnog suda izjavio da je Tuskova vlada zloupotrebila policiju kako bi sprečila pojedine sudije da pristupe instituciji i omogućila promenu njenog rukovodstva.

- Dame i gospodo, svedoci smo bezakonja. Juče se dogodilo nešto nezamislivo u pravnim državama, karakteristično pre za banana republike. Pokušano je preuzimanje ustavne institucije uz pomoć policije kojoj su nezakonito davana naređenja - izjavio je Bosak.

Prema njegovim rečima, izvršna vlast pokušava da proširi svoj uticaj izvan granica predviđenih Ustavom, zbog čega je neophodno pokrenuti postupak za skraćenje mandata Sejma.

- Smatramo da je izvršna vlast izašla iz ustavnih okvira. Vlada zloupotrebljava policiju i druge uniformisane službe. Pokušava da proširi svoju vlast izvan ustavnih ovlašćenja i to mora da se zaustavi - poručio je Bosak.

On je najavio da će Konfederacija predložiti odgovarajuću rezoluciju u parlamentu i o tome razgovarati sa poljskim predsednikom Karolom Navrockim.

Sukob oko Ustavnog suda, predsednik prekinuo posetu Africi

Najnovija politička kriza izbila je 30. oktobra, kada je sudija Ana Korvin-Pjotrovska objavila odluku o privremenom udaljavanju predsednika Ustavnog suda Bogdana Švjenčkovskog i preuzimanju rukovođenja institucijom.

Švjenčkovski, blizak opozicionoj stranci Pravo i pravda (PiS), osporio je takvu odluku, dok je ispred zgrade suda raspoređen veliki broj policajaca.

Ubrzo su počeli protesti pristalica opozicije, koji su poteze vladajuće koalicije opisali kao pokušaj državnog udara i nasilnog preuzimanja pravosudnih institucija.

Policija je saopštila da je intervenisala na zahtev nadležnih zbog mogućeg ugrožavanja bezbednosti sudija i zaposlenih, kao i narušavanja javnog reda. Izričito je odbacila tvrdnje da su njeni pripadnici ušli u zgradu Ustavnog suda ili preuzeli kontrolu nad njegovim radom.

Tokom protesta privedene su tri osobe koje su, prema policijskom saopštenju, preskočile ogradu i ušle na teritoriju suda.

Predsednik Poljske Karol Navrocki zbog zaoštravanja krize prekinuo je službenu posetu Africi i hitno se vratio u Varšavu, gde je razgovarao sa sudijama i predstavnicima političkih stranaka.

Navrocki je optužio vlast za pokušaj nasilnog preuzimanja Ustavnog suda, dok je Tusk odbacio te optužbe, tvrdeći da njegova vlada pokušava da obnovi nezavisnost institucije čiji je rad, prema njegovoj oceni, godinama bio pod političkim uticajem prethodne vlasti.

Sukob ima korene još u 2015. godini, kada je tadašnja vlada stranke Pravo i pravda počela da menja sastav Ustavnog suda. Nakon Tuskova povratka na vlast 2023. godine, novo rukovodstvo pokušalo je da poništi deo tih promena, ali se tome suprotstavilo predsedništvo države.

Navrocki je ranije odbio da primi zakletvu pet sudija koje je izabrala parlamentarna većina, dok im rukovodstvo Ustavnog suda nije omogućilo da preuzmu dužnost.

Opozicija traži nove izbore i potpunu promenu Ustavnog suda

Bosak je najavio da će predlog za skraćenje mandata Sejma poslužiti i kao test za stranke koje učestvuju u Tuskovoj vladi.

Prema njegovim rečima, koalicioni partneri premijera moraće da pokažu da li podržavaju postupke koje opozicija smatra protivustavnim ili su spremni da se od njih distanciraju.

- Ako u koaliciji postoje stranke koje se ne slažu sa kršenjem Ustava i nečim što liči na puč ili državni udar na ustavne institucije, onda treba proveriti njihove stvarne namere. Da ne bude dvostruke igre, da govore kako nisu zadovoljni, a da ipak glasaju uz vladu - izjavio je Bosak.

On je naglasio da Konfederacija namerava da se izbori za potpuno uklanjanje Tuskove vlade sa vlasti, ali ustavnim putem.

Za skraćenje mandata Sejma potrebno je najmanje dve trećine glasova svih poslanika, odnosno 307 od ukupno 460, što znači da opozicija ne može samostalno da izdejstvuje vanredne izbore bez podrške dela vladajuće većine.

Istovremeno, jedan od lidera Konfederacije Slavomir Mencen predstavio je plan koji je nazvao „ustavnim resetovanjem“.

Njegov predlog predviđa da se svih 15 sudija Ustavnog suda ponovo bira tropetinskom većinom u Sejmu. Trajanje njihovih prvih mandata bilo bi određeno žrebom, u rasponu od jedne do devet godina, dok bi buduće sudije imale redovan devetogodišnji mandat.

Mencen predlaže i da sudije polažu zakletvu pred parlamentom, umesto pred predsednikom države, kako bi se sprečile nove blokade njihovog imenovanja.

Ukoliko Sejm ne uspe da izabere sudiju u roku od 60 dana, kandidata bi javnim žrebom određivala Državna izborna komisija, među kandidatima koji imaju podršku najmanje 46 poslanika.

Mencen smatra da bi takav sistem onemogućio da jedna politička stranka samostalno uspostavi kontrolu nad Ustavnim sudom.

- Moramo da izvršimo ustavno resetovanje. Ni Tusk ni Kačinjski više nikada ne bi smeli da imaju uticaj na sudove i tribunale - poručio je Mencen.

Kriza se nastavlja i 3. novembra, za kada je Ana Korvin-Pjotrovska sazvala sednicu sudija Ustavnog suda, na kojoj bi trebalo da se raspravlja o budžetu institucije za 2027. godinu. Švjenčkovski, međutim, ne priznaje odluke kojima je privremeno udaljen sa funkcije.

BONUS VIDEO