(VIDEO) Rusi gomilaju tenkove na granici NATO! General se javio paničnom porukom: Udar može da krene svakog časa

Komandant finske Kopnene vojske, general-potpukovnik Pasi Velimeki, upozorio je da ruska vojna industrija ponovo popunjava skladišta savremenim tenkovima T-90, borbenim vozilima pešadije BMP-3 i samohodnim haubicama, zbog čega Helsinki priprema dodatne mere za zaštitu istočnog krila NATO-a.

Kako prenosi Blumberg, finska vojska detaljno proučava ukrajinsko iskustvo u izgradnji odbrambenih položaja, uključujući duboke protivtenkovske rovove i prepreke namenjene zaustavljanju oklopnih jedinica. Cilj je da se slična utvrđenja prilagode terenu i surovoj klimi Finske, koja sa Rusijom deli približno polovinu ukupne kopnene granice NATO-a prema toj zemlji.

Velimeki je potvrdio da finski vojni stručnjaci ispituju mogućnost primene ukrajinskog modela odbrane, ali i upozorio na ozbiljne probleme koje bi mogli da izazovu lokalni klimatski uslovi.

Finski general upozorio: Rusija ponovo puni skladišta tenkovima i haubicama

Komandant finske Kopnene vojske izjavio je da Rusija, uprkos velikim vojnim izdacima i borbama u Ukrajini, već uspeva da obnavlja deo svojih vojnih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, ruske oružane snage ponovo dopremaju savremene tenkove T-90, borbena vozila pešadije BMP-3 i samohodne haubice 2S19 u skladišta vojne opreme.

Velimeki smatra da Finska nema mogućnost da zaustavi rusko ponovno naoružavanje, ali može da izgradi odbrambeni sistem koji bi Moskvu uverio da eventualni napad ne može da uspe.

- Sve što sada radimo usmereno je na stvaranje prepreke koja će sprečiti Rusiju da ide dalje, bilo da govorimo o NATO-u ili Finskoj - izjavio je general.

Prema njegovoj oceni, rat u Ukrajini pokazao je koliko su duboko utvrđene odbrambene linije značajne u savremenom sukobu. Nijedna strana do sada nije pronašla pouzdan način da savlada takva utvrđenja i ponovo uspostavi brzo napredovanje velikih oklopnih jedinica.

Rovovi po ukrajinskom modelu: Finci strahuju da će se pretvoriti u jezera

Jedno od najvažnijih pitanja za finske vojne inženjere jeste kako izgraditi protivtenkovske prepreke koje će ostati upotrebljive tokom cele godine.

Za razliku od velikog dela ukrajinskog ratišta, finski pogranični teren karakterišu šume, močvare, veliki broj jezera, dugotrajno smrzavanje zemljišta i obilne padavine.

- Uslovi u Finskoj su zahtevniji. Ako izgradimo utvrđenja i iskopamo protivtenkovske rovove ili prepreke iste dubine kao u Ukrajini, koliko će vremena proći pre nego što ih naša priroda pretvori u veštačka jezera? - upitao je Velimeki.

Finska vojska zbog toga razmatra različite vrste prepreka koje bi mogle da uspore ili zaustave kretanje ruskih oklopnih jedinica.

Za sada nije doneta konačna odluka o izgradnji novih protivtenkovskih rovova, niti je objavljeno na kojim bi delovima granice oni mogli da budu postavljeni.

Već podigli 200 kilometara ograde: Projekat koštao 356 miliona evra

Finska je u septembru 2026. završila izgradnju približno 200 kilometara bezbednosne ograde duž granice sa Rusijom, čija je vrednost, prema podacima finskih graničnih vlasti, dostigla 356 miliona evra.

Ograda je visoka 4,5 metara, opremljena kamerama i senzorima, a najveći deo izgrađen je na jugoistoku zemlje, gde se nalaze važni granični prelazi i saobraćajni pravci.

Međutim, njena prvenstvena namena jeste kontrola granice i sprečavanje neovlašćenih prelazaka, a ne zaustavljanje tenkova i drugih oklopnih vozila.

Novi protivtenkovski položaji, ukoliko budu odobreni, predstavljali bi dodatni sloj vojne odbrane.

Helsinki je kopnenu granicu sa Rusijom zatvorio krajem 2023. godine, nakon naglog povećanja broja migranata koji su preko ruske teritorije pokušavali da uđu u Finsku.

Finske vlasti optužile su Moskvu da organizovanim usmeravanjem migranata vrši pritisak na zemlju, dok je Kremlj odbacio te optužbe.

Finska sprema vojsku od 280.000 ljudi, modernizacija vredna milijarde

Finska, koja ima približno 5,6 miliona stanovnika, zadržala je obavezno služenje vojnog roka i veliki rezervni sastav čak i nakon završetka Hladnog rata.

Zahvaljujući tom sistemu, zemlja može da mobiliše oko 280.000 vojnika u slučaju rata.

Velimeki je otkrio da je finska vojska tokom prve dve godine sukoba u Ukrajini organizovala dodatnu obuku za približno 60.000 rezervista i započela intenzivno popunjavanje zaliha najvažnijeg vojnog materijala.

Helsinki istovremeno sprovodi dugoročnu modernizaciju kopnenih snaga, koja bi trebalo da traje do kraja tridesetih godina ovog veka.

U okviru tog programa planirano je povećanje broja samohodnih haubica K9, modernizacija višecevnih raketnih bacača čiji bi domet dostizao gotovo 500 kilometara i zamena zastarelih borbenih vozila pešadije BMP-2.

Finci takođe postepeno menjaju američke lovce F/A-18 sa 64 savremena aviona F-35A, dok je za potrebe protivvazdušne odbrane naručen izraelski raketni sistem „Davidova praćka“.

Prema finskom Ministarstvu odbrane, za velike programe modernizacije ratne mornarice i vazduhoplovstva predviđeno je najmanje 11,6 milijardi evra, dok će ulaganja u kopnenu vojsku biti najmanje podjednako velika.

BONUS VIDEO