Mrežama se širi jeziva najava za 17. novembar! "Internet će biti srušen, mesecima ga neće biti, upadaju u banke..." Šokantna tvrdnja digla svet na noge

Društvenim mrežama širom sveta šire se uznemirujuće tvrdnje da će 17. novembra doći do najvećeg sajber napada u istoriji, tokom kojeg će hakeri navodno upasti u sisteme najvećih svetskih banaka, izbrisati podatke o novcu njihovih klijenata i izazvati potpuno gašenje interneta na čak tri meseca.

Priča o takozvanom „digitalnom smaku sveta“ potekla je od anonimnih korisnika koji se pozivaju na informacije sa mračne strane interneta, a u međuvremenu je izazvala brojne reakcije i proširila se na društvene mreže širom sveta.

Prema scenariju koji se poslednjih dana masovno deli, 17. novembra 2026. godine trebalo bi da počne koordinisana operacija neviđenih razmera. Na meti bi se najpre našle najveće banke, čiji bi računarski sistemi bili onesposobljeni, a podaci o sredstvima klijenata trajno uništeni.

Posle navodnog obaranja svetskog finansijskog sistema, usledilo bi potpuno isključenje interneta, koje bi, prema tvrdnjama autora ovih objava, trajalo najmanje 90 dana.

Međutim, za sada ne postoji nijedan pouzdan dokaz da se takav napad priprema, niti su nadležni organi potvrdili postojanje pretnje ovih razmera.

Sve počelo na mračnoj strani interneta: Hakeri navodno otkrili datum katastrofe

Jedan od prvih naloga koji je proširio priču bio je korisnik društvene mreže Iks pod imenom „Wesley“, koji je tvrdio da poseduje informacije dobijene od izvora sa takozvanog darkneta, odnosno skrivenog dela interneta.

U objavi koju su preneli brojni internet portali, ovaj korisnik naveo je da se priprema događaj koji će potpuno promeniti način na koji svet funkcioniše.

Prema toj verziji događaja, neimenovani hakeri navodno imaju informacije o operaciji koju pripremaju moćne strukture povezane sa takozvanom svetskom vladom.

Iako nije objavio nikakav dokaz, niti otkrio identitet navodnih izvora, autor je izneo tvrdnju da će 17. novembar označiti početak globalne digitalne katastrofe.

Priča se početkom novembra proširila na ruske kanale na Telegramu, a zatim i na druge društvene mreže, gde su se pojavile nove verzije istog upozorenja.

Pojedini korisnici počeli su da povezuju navodni napad sa drugim teorijama zavere, uključujući priče o novoj globalnoj krizi, finansijskom slomu, pa čak i trećem svetskom ratu.

Bankovni računi padaju na nulu, nestaju svi podaci o novcu

Najuznemirujući deo priče odnosi se na navodno uništavanje bankarskih baza podataka.

Prema tvrdnjama koje kruže internetom, nepoznata hakerska grupa trebalo bi istovremeno da napadne najveće finansijske institucije i izbriše podatke o računima njihovih klijenata.

To bi, prema navodnom planu, dovelo do situacije u kojoj bi milioni ljudi ostali bez mogućnosti da pristupe svom novcu, dok bi na njihovim računima stajalo nula.

Autori teorije tvrde da bi napad bio toliko obiman da banke ne bi mogle da obnove izgubljene podatke, čime bi bio izazvan potpuni poremećaj globalnog finansijskog sistema.

Za izvođenje napada navodno bi bila korišćena izuzetno napredna veštačka inteligencija, koja bi omogućila istovremeni prodor u različite računarske mreže.

U pojedinim verzijama priče pominje se i drugačija uloga veštačke inteligencije: nakon obaranja interneta, napredni računarski sistemi navodno bi tokom tromesečne blokade trebalo da otklone sve bezbednosne propuste i pripreme novu digitalnu infrastrukturu.

Nijedna od ovih tvrdnji nije potkrepljena tehničkim dokazima, imenima odgovornih grupa ili konkretnim informacijama o ranjivostima bankarskih sistema.

Internet ugašen na 90 dana: Ljudi pozvani da gomilaju hranu, vodu i gotovinu

Prema drugom delu navodnog scenarija, nakon udara na banke usledilo bi isključenje interneta na čitavoj planeti.

Autori upozorenja tvrde da bi takva blokada trajala tri meseca, zbog čega bi milijarde ljudi izgubile pristup elektronskim uslugama, digitalnim plaćanjima i svakodnevnim načinima komunikacije.

U nekim objavama ovaj navodni događaj naziva se „kovid 2.0“, uz tvrdnju da bi posledice mogle da budu uporedive sa periodom globalnih ograničenja tokom pandemije, ali sa još ozbiljnijim ekonomskim poremećajima.

Pojedini nalozi pozivaju građane da se unapred obezbede hranom, vodom, gotovinom, zlatom i srebrom. U najekstremnijim verzijama upozorenja pominje se čak i nabavka oružja i municije.

Ipak, sam korisnik koji je među prvima proširio priču naveo je da informacije kojima raspolaže nisu potvrđene i da ih ne treba doslovno shvatati.

Foto: Shutterstock

Šta kažu stručnjaci: Može li zaista da se ugasi internet na celoj planeti?

Stručnjaci za sajber bezbednost ocenjuju da scenario koji se širi društvenim mrežama nema ozbiljno tehničko utemeljenje.

Ruski stručnjak Pavel Mjasojedov objasnio je za televiziju „Moskva 24“ da potpuno gašenje interneta jednim potezom nije moguće zbog načina na koji je globalna mreža izgrađena.

Internet ne funkcioniše kao jedinstven sistem pod kontrolom jednog centra. Čine ga desetine hiljada međusobno povezanih, ali nezavisnih mreža, kojima upravljaju različite kompanije, državne institucije i pružaoci usluga.

Čak i kada veliki centri podataka ili važni telekomunikacioni sistemi prestanu da rade, drugi delovi mreže mogu da nastave da funkcionišu.

Slična situacija postoji i u bankarskom sektoru, gde se podaci o transakcijama i računima čuvaju na više lokacija, uz rezervne kopije i sisteme za oporavak.

To ne znači da su veliki sajber napadi nemogući. Oni mogu privremeno da onesposobe banke, platne sisteme ili telekomunikacione mreže. Međutim, mogućnost napada na pojedine sisteme nije dokaz da neko može istovremeno da izbriše sve bankovne račune na planeti i ugasi čitav internet na tri meseca.

Zašto baš 17. novembar? Pojavila se još jedna zanimljiva okolnost

Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je za 17. novembar u Sjedinjenim Američkim Državama najavljena redovna provera nacionalnog sistema za hitno obaveštavanje stanovništva.

Reč je o sistemu EAS, koji se koristi za upozorenja tokom prirodnih katastrofa, ozbiljnih bezbednosnih pretnji i drugih vanrednih situacija.

Prema objavljenim informacijama, testiranje bi trebalo da bude održano oko 14.20 po istočnoameričkom vremenu, odnosno oko 20.20 po srednjoevropskom vremenu.

Tokom provere, radijski i televizijski program u SAD trebalo bi da bude nakratko prekinut kako bi bila emitovana probna poruka.

To, međutim, nije povezano sa isključivanjem interneta niti sa radom bankarskog sistema.

Upravo je poklapanje datuma sa redovnim testiranjem dodatno podstaklo pojedine korisnike društvenih mreža da povezuju nepovezane događaje i predstavljaju ih kao delove navodnog globalnog plana.

Da li svetu zaista preti digitalni smak sveta?

Priču o navodnoj katastrofi proveravali su i istraživači ruske Visoke škole ekonomije u saradnji sa platformom „Lapša medija“.

Njihova analiza, objavljena 6. novembra, pokazala je da se tvrdnje o 17. novembru zasnivaju na anonimnim objavama, bez dokaza o pripremi napada.

Nisu predstavljene informacije o tome ko bi organizovao operaciju, na koji način bi banke bile napadnute, niti kako bi neko uspeo da istovremeno onesposobi svetsku internet infrastrukturu.

Nijedna velika banka nije potvrdila postojanje najavljenog napada, a nisu objavljena ni verodostojna upozorenja nadležnih institucija o tromesečnom gašenju interneta.

Zato, prema trenutno dostupnim podacima, 17. novembar predstavlja datum koji se proširio u okviru nepotvrđene teorije zavere, a ne potvrđeni početak bilo kakve globalne operacije.

BONUS VIDEO