Ovo je kraj! Sa najvišeg mesta stiglo zastrašujuće upozorenje: Izdato je hitno naređenje

Ujedinjene nacije saopštile su da bi ubrzani prelazak na električnu energiju i smanjenje emisija metana mogli da umanje očekivano globalno zagrevanje za čak pola stepena Celzijusa.

Izvršni sekretar Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama Sajmon Stil izjavio je na otvaranju klimatskog samita COP31 u Turskoj da svet već raspolaže tehnologijama koje mogu da uspore rast temperature, ali je istovremeno Evropska unija odlučila da odloži pojedine mere protiv emisija metana zbog energetske krize izazvane ratom na Bliskom istoku.

Stil je u ponedeljak, 9. novembra, na otvaranju konferencije u Antaliji pozvao države da ubrzaju primenu mera za smanjenje zagađenja, posebno u naftnoj i gasnoj industriji i sektoru upravljanja otpadom.

- U kombinaciji, mere za smanjenje emisija metana i ubrzana elektrifikacija predstavljaće hladnu oblogu za planetu, koja može da smanji predviđeno globalno zagrevanje za pola stepena. To je trenutno najefikasniji način da se ograniči prekoračenje temperaturnog praga i da se ono zadrži u prihvatljivim granicama doslednom primenom praktičnih rešenja - izjavio je Stil.

Konferencija COP31 održava se od 9. do 20. novembra, a među glavnim temama biće budućnost energetike, smanjenje štetnih emisija i finansiranje mera za borbu protiv klimatskih promena.

Metan označen kao jedan od najvećih problema: Posebno na udaru naftna industrija

Šef klimatskog tela UN posebno je upozorio na opasnost koju predstavlja metan, nazvavši ga „superzagađivačem“ zbog njegovog snažnog uticaja na zagrevanje atmosfere.

Metan je, posle ugljen-dioksida, drugi najznačajniji gas sa efektom staklene bašte koji nastaje ljudskim aktivnostima. Prema podacima Evropske komisije, odgovoran je za približno 30 odsto dosadašnjeg globalnog zagrevanja.

Foto: Ilustracija: Open AI

Njegove najveće emisije nastaju u energetici, poljoprivredi i sektoru otpada. Poseban problem predstavljaju curenja prirodnog gasa tokom proizvodnje i transporta, ispuštanje metana iz naftnih postrojenja i njegovo oslobađanje prilikom razgradnje organskog otpada.

Za razliku od ugljen-dioksida, koji može veoma dugo da ostane u atmosferi, metan se razgrađuje znatno brže. Zbog toga smanjenje njegovih emisija može relativno brzo da uspori rast globalne temperature.

Stil smatra da upravo u toj oblasti postoji mogućnost za ostvarivanje značajnih rezultata bez čekanja na razvoj potpuno novih tehnologija.

Turska predložila veliki energetski zaokret: Struja da zameni naftu i gas

Turska, koja predsedava ovogodišnjoj konferenciji, predstavila je inicijativu za znatno povećanje udela električne energije u ukupnoj svetskoj potrošnji.

Plan predviđa da se do 2035. godine udeo električne energije u globalnoj krajnjoj potrošnji poveća sa sadašnjih nešto više od 20 na 35 odsto.

To bi podrazumevalo ubrzanu elektrifikaciju saobraćaja, industrije i sistema grejanja, odnosno zamenu tehnologija koje direktno koriste naftu, gas i druga goriva električnim rešenjima.

Turski ministar životne sredine Murat Kurum predstavio je ovaj cilj kao jednu od najvažnijih inicijativa samita COP31.

Predlog podrazumeva i širenje proizvodnje električne energije iz čistijih izvora, kao i velika ulaganja u elektroenergetske mreže i sisteme za skladištenje energije.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da sama elektrifikacija nije dovoljna za smanjenje emisija ukoliko se dodatna električna energija proizvodi sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

EU odlaže mere protiv metana: Rat na Bliskom istoku poremetio planove

Dok UN pozivaju na hitno smanjenje emisija metana, Evropska unija suočila se sa problemima u sprovođenju sopstvenih klimatskih propisa.

Savet EU je 6. novembra usaglasio stav o jednogodišnjem odlaganju pojedinih obaveza kontrole emisija metana pri uvozu nafte, prirodnog gasa i uglja.

Razlog su ozbiljni poremećaji na svetskom energetskom tržištu izazvani ratom na Bliskom istoku, koji su doveli do povećanja cena energenata i problema u snabdevanju.

Prema predlogu, obaveze praćenja, prijavljivanja i provere emisija metana za uvoznike počele bi da se primenjuju 1. januara 2028. godine, umesto početkom 2027.

Takođe, rok za izveštavanje o intenzitetu emisija metana bio bi pomeren na avgust 2029. godine, dok bi primena najviših dozvoljenih vrednosti bila odložena do avgusta 2031.

Predlog još mora da bude usaglašen sa Evropskim parlamentom, pa odlaganje nije konačno usvojeno.

Irski ministar za klimu, energetiku i životnu sredinu Dara O'Brajen, čija zemlja predsedava Savetom EU, poručio je da je prioritet obezbeđivanje pouzdanog snabdevanja energijom u trenutku velikih poremećaja na svetskom tržištu.

Evropski zvaničnici tvrde da se ovim potezom ne odustaje od klimatskih ciljeva, već da se kompanijama ostavlja dodatno vreme da ispune propisane obaveze.

BONUS VIDEO