Presedan! Najstrašnija odluka Nemačke još od Drugog svetskog rata: Putinu su spremili nezapamćen pakao, Rusija očekuje najgore

Nemački Bundestag usvojio je 13. novembra reformu obaveštajnih službi kojom se otvara mogućnost izvođenja sajber-napada, onesposobljavanja računarskih sistema i tajnih sabotaža u inostranstvu.

Nova ovlašćenja omogućavaju nemačkoj Saveznoj obaveštajnoj službi (BND) da, pod zakonom propisanim uslovima, neposredno deluje protiv stranih objekata i infrastrukture koje Berlin smatra bezbednosnom pretnjom. Rusija nije izričito navedena kao cilj u zakonu, ali su nemački zvaničnici već pominjali mogućnost napada na ruske fabrike bespilotnih letelica.

Za reformu je, prema konačnim zvaničnim rezultatima Bundestaga, glasalo 308 poslanika, 190 je bilo protiv, dok je 71 bio uzdržan. Predlog su podržale vladajuće Hrišćansko-demokratska unija i Socijaldemokratska partija, dok su protiv glasali Alternativa za Nemačku i Levica. Zeleni su uglavnom bili uzdržani.

Reforma još mora da prođe preostalu zakonodavnu proceduru pre stupanja na snagu, uključujući razmatranje u Bundesratu, domu koji predstavlja nemačke savezne pokrajine.

Usvajanjem predloga Berlin započinje jednu od najvećih promena u radu svojih obaveštajnih službi od završetka Drugog svetskog rata. Dosadašnji sistem, zasnovan prvenstveno na prikupljanju i analizi informacija, dopunjuje se mogućnošću neposrednih operacija protiv bezbednosnih pretnji.

Nemački špijuni moći će da onesposobljavaju servere i sabotiraju proizvodnju oružja

Nova ovlašćenja odnose se na Saveznu obaveštajnu službu BND, zaduženu za delovanje u inostranstvu, ali i na Saveznu službu za zaštitu ustava, koja se bavi unutrašnjom bezbednošću.

BND će pod određenim okolnostima moći da prodire u strane računarske sisteme, briše ili menja podatke, prekida rad servera i ometa infrastrukturu koju koriste protivničke obaveštajne službe ili hakerske grupe.

Među mogućim operacijama nalaze se i sabotaže proizvodnih procesa u objektima koji se koriste za izradu oružja.

Nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova kao primer navodi tajni upad u računarske sisteme fabrika bespilotnih letelica ili laboratorija za proizvodnju hemijskog oružja, sa ciljem da se omete ili onemogući proizvodnja.

Predviđena je i mogućnost intervencija u lancima snabdevanja, uključujući zamenu određenih delova neispravnim komponentama kako bi se sprečila upotreba opreme namenjene napadu.

Takve operacije bile bi dozvoljene u zakonom određenim okolnostima, kada postoji konkretna bezbednosna pretnja koju druge nadležne institucije ne mogu pravovremeno da otklone.

Ruske fabrike dronova pominjane još u avgustu

Da bi nova ovlašćenja mogla da budu upotrebljena protiv ruskih vojnih kapaciteta, nemački političari otvoreno su govorili još tokom pripreme reforme.

Predsednik parlamentarnog tela za kontrolu obaveštajnih službi Mark Henrihman izjavio je u avgustu da BND mora da dobije pravne i tehničke mogućnosti za preventivno delovanje protiv pretnji koje dolaze iz Rusije.

On je kao primer naveo ruske fabrike koje proizvode borbene bespilotne letelice.

Prema njegovoj zamisli, nemačke obaveštajne službe trebalo bi da budu sposobne da onesposobe dron ili fabriku u kojoj je proizveden pre nego što takvo oružje bude upotrebljeno protiv nemačkih ciljeva.

Foto: x.com/printscreen

Henrihman je tada poručio da samo prikupljanje informacija više neće biti dovoljno za suprotstavljanje savremenim bezbednosnim pretnjama.

Njegova izjava usledila je nakon incidenta na aerodromu Lajpcig-Hale, gde je početkom avgusta otkrivena bespilotna letelica sa eksplozivom u blizini ukrajinskog aviona.

Nemačke vlasti optužile su Rusiju za umešanost u pokušaj napada, dok je Moskva te tvrdnje odbacila.

Tajne službe moći će i da ulaze u stanove

Reforma se ne ograničava samo na operacije u inostranstvu.

Savezna služba za zaštitu ustava dobija mogućnost da, pod posebnim uslovima, tajno ulazi u stambene i druge prostorije radi sprovođenja određenih bezbednosnih mera.

To obuhvata intervencije na tehničkim uređajima, pristup računarskim sistemima i operacije usmerene na sprečavanje neposrednih opasnosti.

Službi će biti omogućeno i da preusmerava tokove podataka, uklanja informacije koje napadači koriste i sprovodi određene oblike obmane radi sprečavanja napada.

Predviđeno je proširenje mogućnosti nadzora telekomunikacija, korišćenja biometrijskih podataka i primene veštačke inteligencije u analizi prikupljenih informacija.

BND će, prema novim pravilima, moći duže da čuva prikupljene komunikacione podatke, uključujući sadržaj komunikacije i podatke o uspostavljenim vezama.

Nemačka vlada tvrdi da će posebno osetljive operacije biti pod prethodnom kontrolom nezavisnog nadzornog tela.

Opozicija upozorava na stvaranje nove tajne policije

Predlog zakona izazvao je ozbiljno protivljenje dela nemačke opozicije, koja smatra da se novim ovlašćenjima briše tradicionalna granica između obaveštajnih službi i policije.

Predstavnica Leve partije Klara Binger upozorila je da vlasti obaveštajnim strukturama omogućavaju aktivnosti koje su ranije bile rezervisane za policiju.

Prema njenoj oceni, takav pristup otvara prostor za stvaranje nove tajne policije, jer službe neće samo prikupljati informacije već će moći i neposredno da intervenišu.

Slične primedbe iznela je Alternativa za Nemačku, upozoravajući na opasnost od neopravdanog upadanja u privatne računarske sisteme i ometanja rada privrednih preduzeća.

Poslanik te stranke Gotfrid Kurio optužio je vladu da širenjem ovlašćenja stvara mogućnost za državne zloupotrebe i tajne intervencije koje bi mogle da naruše osnovna prava građana.

Zeleni su podržali jačanje spoljne obaveštajne službe BND, ali su osporili deo reforme koji se odnosi na unutrašnju bezbednost.

Konstantin fon Noц upozorio je da su pojedina ovlašćenja Savezne službe za zaštitu ustava postavljena preširoko i izrazio sumnju da će sve odredbe izdržati proveru pred nemačkim Ustavnim sudom.

Ministar unutrašnjih poslova: Ovo je reforma veka

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint odbacio je kritike, ocenjujući da je reforma neophodna zbog sve ozbiljnijih bezbednosnih pretnji.

On je usvajanje zakona nazvao „reformom veka“, ističući da Nemačka mora da prestane da se oslanja isključivo na pasivno praćenje aktivnosti svojih protivnika.

Dobrint je poručio da će nemačke obaveštajne službe postati sposobne da neposredno sprečavaju napade, umesto da samo prikupljaju informacije o njihovoj pripremi.

Prema stavu vlade, Berlin se suočava sa sve češćim pokušajima špijunaže, sabotaža, sajber-napada i drugih oblika takozvanog hibridnog ratovanja.

Kao glavne izvore spoljašnjih bezbednosnih pretnji nemački zvaničnici navode Rusiju, Kinu i Iran.

Vlada kancelara Fridriha Merca smatra da su dosadašnja zakonska ograničenja dovela nemačke obaveštajne službe u nepovoljan položaj u odnosu na njihove zapadne partnere, koji već raspolažu znatno širim mogućnostima za tajne operacije.

Ruski publicista: Berlin se priprema za diverzantske operacije

Na proširenje ovlašćenja nemačkih službi ukazao je i ruski dobrovoljac i publicista Aleksej Živov, koji smatra da Berlin ne priprema samo unapređenje sposobnosti za sajber-ratovanje, već stvara uslove za diverzantske aktivnosti u inostranstvu.

Prema njegovoj oceni, mogućnost tajnog onesposobljavanja proizvodnih objekata, sistema naoružanja i računarske infrastrukture predstavlja suštinsku promenu u delovanju nemačkih obaveštajnih službi.

Živov posebno izdvaja ovlašćenja za intervenisanje na tehničkoj opremi i tajne ulaske u prostorije, smatrajući da se time obaveštajni rad proširuje na neposredno operativno delovanje.

On upozorava da bi takva ovlašćenja mogla da budu iskorišćena protiv ruskih vojnih i privrednih kapaciteta.

Nemačke vlasti, međutim, reformu predstavljaju kao način sprečavanja konkretnih pretnji, a ne kao opšte odobrenje za neograničeno izvođenje sabotaža protiv drugih država.

BONUS VIDEO