(VIDEO) PRVI AMERIČKI MEGASKANDAL! Predsedniku države robinja rodila šestoro dece!

Najveći američki državni praznik Dan nezavisnosti ili popularno Četvrti jul (Fourth of July) Amerikanci jednostavno obožavaju. To je praznik kojim slave donošenje Američke deklaracije o nezavisnosti 4. jula 1776. godine, kojom je proglašena nezavisnost od Velike Britanije

Glavni autor Deklaracije o nezavisnosti i jedan od osnivača SAD treći američki predsednik Tomas Džeferson godinama nakon što je ostao udovac, imao je ljubavnicu. Svoju robinju - mulatkinju Sali Hemings. 

Mnogi su godinama tvrdili da ta veza nije postojala iako je Sali rodila šestoro dece koja su neodoljivo podsećala na Tomasa. Kad su odrasla, čak ih je oslobodio i ropstva.

10 NAJVEĆIH SVETSKIH MISTERIJA Možete li vi da ih rešite?!

Tomas je pre dugogodišnje afere bio u braku sa Martom Džeferson, atraktivnom i elegantnom kćerkom bogatog veleposednika s kojom je imao srećan brak. Oboje su voleli muziku. Džeferson je svirao violinu, a Marta ga je pratila na klaviru. Govorilo se da ga je Marta privukla prvenstveno zbog njihove zajedničke ljubavi prema muzici. 

Tokom desetogodišnjeg braka Marta je rodila šestoro dece, ali samo su dve ćerke preživele do zrelih godina.

Nekoliko meseci nakon rođenja njihovog poslednjeg deteta, Marta je umrla. Imala je samo 33 godine. Džeferson je bio prisutan za vreme njene smrti pored kreveta.

Tokom sledeće tri nedelje, zatvorio se u sobu gde je hodao GORE-DOLE sve dok nije totalno fizički iznemogao. Kasnije je išao u dugačke šetnje napuštenim ulicama da bi tugovao za suprugom.

Kao što joj je i obećao pre smrti, nikada se nije ponovno oženio iako je u trenutku ženine smrti imao tek 39 godina. Ali, to ne znači da nikad više nije poželeo drugu ženu ili da nije imao odnose s njima...

Već više od dva veka tvrdnja da je Tomas Džeferson, koji je kao predsednik vodio SAD od 1801. do 1809. godine, otac dece svoje ropkinje Sali Hemings predmet je mnogih rasprava i nesuglasica. 

Novinar Džejms T. Kalender je 1802. godine, nakon što mu je Džeferson odbio zahtev da bude upravnik pošte, objavio optužbe da je Hemings Džefersonova konkubina i da je on pravi otac nekoliko njene dece.

Priča se ponovila u Federalističkim novinama tokom izbornih kampanja 1802. i 1804. godine, a većina istoričara smatra da je Džeferson negirao navedene tračeve.

Istoričari veruju da je Sali Hemings bila polusestra Džefersonove supruge. Naime, robinja mulatkinja Beti Hemings, Salina majka. dugo godina je bila u vezi s udovcem, plantažerom Džonom Vajslom, ocem Marte Džeferson, a Sali je bila njihovo najmlađe dete.

Navodno je Sali bila veoma lepa, duge ravne kose koja joj je padala na leđa i dosta svetlog tena.

Sredinom 20. veka istoričari su utvrdili da je u trinaestorgodišnjem periodu tokom kog je često izbivao, Džeferson zapravo bio na svom imanju u Montičelu. I to svaki put tačno devet meseci pre rođenja sledećeg deteta Sali Hemings. 

Da bi se ustanovila muška DNK linija, 1998. godine nekoliko istražitelja je provelo studiju Y-DNK živih naslednika Džefersonovog ujaka Filda i naslednika Salinog sina Estona Hemingsa. 

Rezultati su pokazali da se Y-DNK podudara s muškom Džefersonovom porodičnom linijom, a sve je objavljeno u magazinu Nature.

Dve godine kasnije okupio se tim istoričara koji je u konačnom izveštaju zaključio da, zajedno s DNK i istorijskim dokazima, postoji velika verovatnoća da je Džeferson pravi otac Estona i verovatno ostale dece Sali Hemings. Otkad su DNK testovi javno objavljeni, većina biografa i istoričara zaključila je da je Džeferson bio sa svojom robinjom Sali.

Ostali istoričari,  uključujući i grupu profesora povezanih sa zaostavštinom Tomasa Džefersona, smatraju da su izneseni dokazi nedovoljni da bi se stopostotno zaključilo da je autor Deklaracije o nezavisnosti otac te dece i dodatno ističu mogućnost da bi neko drugi iz porodice Džeferson - prvenstveno Tomasov brat Rendlof, mogao da bude otac dece lepe robinje.

Tomas Džeferson je govorio pet stranih jezika i bio zainteresovan za područja nauke, arhitekture, religije i filozofije. Nakon što mu se završio drugi mandat za predsednika SAD osnovao je, čak i sam dizajnirao, Univerzitet u Virdžiniji.

Takođe je sam dizajnirao svoju veliku palatu na imanju koje se prostiralo na pet hiljada jutara u Šarlotsvilu u Virdžiniji koju je nazvao Montičelo.

Tako su virdžinijski univerzitet i Montičelo upisani na UNESCO listu svetske baštine u Americi 1987. godine. 

Po struci je bio advokat, a fakultet je završio u roku od dve godine.

Obožavao je knjige i imao ih na hiljade u svojoj biblioteci u Montičelu. Nakon što su Britanci spalili kongresnu biblioteku 1814. godine, Džeferson je ponudio na prodaju svoju kolekciju od šest hiljada knjiga po ceni od četiri dolara po knjizi.

Kasnije, pošto je shvatio da više ne poseduje većinu knjiga u kolekciji, napisao je pismo drugom američkom predsedniku Džonu Adamsu u kojem je istakao: "Ne mogu da živim bez knjiga".

Uvek željan znanja, Džeferson je odmah počeo da kupuje nove knjige i nastavio da čita i uči iz njih skoro celog života.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Milan Jankovic

pre 8 godina

Sad ce od lepe robinje napraviti i prostitutku da bi spasili cast americkog predsednika. Sa prvom zenom je bio zbog novca a sa drugom zbog seksa. Imali smo jos jednog americkog predsednika koji je u beloj kuci zaposlio privatnu prostitutku, Ima i kod nas. Ministarstvo inostranih poslva ima zaposlene savetnice k---e . Udri brigu na veselje.

7 1 Odgovori

milija suzović

pre 8 godina

A DNK ?

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari