KOSAČOV O NATO AGRESIJI: Bombardovanje Jugoslavije - najgrublje kršenje međunarodnog prava!

Vojna agresija NATO-a na Jugoslaviju bila je najgora povreda međunarodnog prava, koja je pokrenula čitav niz negativnih događaja, i to ne samo u Evropi, izjavio je za Sputnjik predsedavajući odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov

- Događaji od pre dvadeset godina bili su radikalno kršenje i međunarodnog prava i Povelje UN i Helsinškog zakona OEBS-a i Pariske povelje za novu Evropu. Ali, sviđalo se to kome ili ne, kosovski presedan je pokrenuo nove scenarije i u Gruziji 2008. i u Ukrajini 2014. godine - rekao je Kosačov.

Ranije je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u intervjuu za „Štutgarter nahtrihten“ izjavio da smatra da je mešanje država-članica NATO u sukob u Jugoslaviji 1999. bilo ispravno i nazvao agresiju protiv suverene Jugoslavije demonstracijom „odgovornog pristupa“.

Prema rečima ruskog senatora, Mas priznaje da zadatak zaštite ljudskih prava može u određenim okolnostima da bude iznad formalne logike međunarodnog prava. „Pa, ostalo je još malo, i spoljna politika Nemačke će dobiti traženu doslednost“, dodao je on.

GRUJIČIĆ O POSLEDICAMA NATO AGRESIJE: Moramo biti svesni činjenice da ne postoji porodica u Srbiji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti!

 

Kosačov je naveo da nije Rusija gradila ove scenarije i nije Rusija provocirala odgovarajuće civilne sukobe, za razliku od onog u bivšoj Jugoslaviji, gde je Zapad aktivno dozvoljavao takve sukobe.

- Ali 2014. godine u Ukrajini, mi u Rusiji nismo dozvolili masovno kršenje ljudskih prava i tim pre pogibiju ljudi, uz to bez primene vojne sile i ne čekajući tragične posledice za ljude - rekao je on.

- I u tome je ogromna razlika između ruske pozicije sada i natovske pozicije od pre 20 godina - zaključio je on.

Oružani sukob albanskih separatista Oslobodilačke vojske Kosova sa vojskom i policijom Srbije doveo je 1999. godine do bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (koju su u to vreme činile Srbija i Crna Gora) od strane NATO snaga, zaobilazeći stav Saveta bezbednosti UN.

Vazdušni napadi NATO-a trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tačan broj žrtava je nepoznat. Prema procenama srpskih vlasti, tokom bombardovanja su poginule oko dve i po hiljade ljudi, uključujući 89 dece. Ranjeno je 12,5 hiljada ljudi. Materijalna šteta se, prema različitim izvorima, procenjuje na sumu od 30 do 100 milijardi dolara.