ŽIVELI SU MIRNO U SKRIVENOJ ZEMLJI NA KRAJU SVETA, pakao je počeo kada je uz njihovu obalu pristao prvi BRITANSKI BROD! Tragična sudbina jednog od najstarijih naroda na svetu! (FOTO/VIDEO)

Australijski domoroci Aboridžini jedan su od najstarijih naroda na svetu, pa je samim tim i njihova kultura najstarija svetska kultura koja se u kontinuitetu održala do današnjih dana, sve to uprkos rasnoj i svakoj drugoj diskriminaciji britanskih kolonista, koji su sistemski radili na njihovom istrebljenju i uništenju u čemu su skoro uspeli

Činjenicu da su jedan od najstarijih svetskih naroda, utvrdili su i naučnici na osnovu genetskih studija, a njihovo poreklo datira iz Afrike pre 75.000 godina. Odatle su prešli dugi put preko Azije do Australije, pretpostavlja se, u svojim kanuima.

Za vreme kolonizacije, u Australiji je krajem 18. veka živelo oko 300.000 Aboridžina. Nakon sukoba, ubijanja, proterivanja, njihova populacija je znatno smanjena, pa je početkom 20. veka brojala samo 45.000 ljudi. Danas ih ima oko 760.000.

Aboridžine su evropski kolonisti, tačnije britanski doseljenici, ubijali, masakrirali, proterivali sa vekovnih ognjišta, pokrštavali i smeštali u rezervate. Period od 1910. do 1970. smatra se periodom genocida nad ovim narodom, sa ciljem da Australija postane "bela država".

Foto: Reuters

Sve je počelo kada se prva britanska flota kolonista iskrcala na obale Australije. Bilo ih je 759 i većinu su činili osuđenici - teški kriminalci i ubice. Ubijanje, progon i rasna diskriminacija domorodaca postali su glavna matrica po kojoj se kolinijalna vlast ophodila prema Aboridžinima. Porodice su na silu razdvajane, deca su oduzimana od roditelja, domorici su gurani na margine društva, a alkohol, u novije vreme droga, i diskriminacija svake vrste su ih dodatno uništavali.

Britanci su primenjivali najpodlije metode, a veliki broj domorodaca razboleo se pošto je bio izložen radijaciji usled britanskih nuklearnih proba od 1952. do 1963. godine. Posle niza godina pravne borbe oni koji su prošli sa najgorim deformitetima, dobili karcinom i najteže bolesti stekli su tek nedavno pravo na "zlatnu karticu", koju imaju i ratni veterani i koja im pokriva najveći deo zdravstvene zaštite.

Foto: Reuters

Aboridžini su tek 1966. godine dobili pravo glasa, a 1972. počela je borba za njihovu ravnopravnost. Ipak, do istinskog iskoraka australijske vlade trebalo je dugo vremena. Laburistički Premijer Paul Kiting održao je istorijski govor 1992. godine. 

„Mi smo im oduzeli zemlju i uništili njihov tradicionalni način življenja. Doneli smo im bolesti i alkohol. Mi smo počinili ubistva, oduzeli decu od aboridžinskih majki i sprovodili diskriminaciju. To je rezultat našeg neznanja i naših predrasuda, i nismo pomislili da se isto moglo desiti nama“, rekao je Kiting.

A, ovaj domorodačni narod Australije živeo je mirnim životom u svom dalekom, za ostatak planete tajnom svetu. Polunomadski način života diktiralo je traganje za hranom. Bavili su se lovom i ribolovom, sakupljali biljke i plodove, krećući se u okviru granica svojih teritorija koje su poštovala sva plemena. Njihovo glavno oružje bili su koplje i bumerang.

Pošto nisu imali pismo, sva aboridžinska umetnost prenosila se usmenim putem – muzikom na tradicionalnom instrumentu diđerido, pesmom i igrom, i ona je uglavnom izražavala religiozna osećanja. Jedino je slikarstvo imalo svoju vizuelnu formu, i do danas se sačuvalo u obliku crteža i slika na stenama, u pećinama i na kori od drveta. Glavno obeležje njihove umetnosti je tehnika oslikavanja crticama i tačkicama.

Foto: Reuters

Aboridžini su posebno poštovali zemlju i pretke, štaviše, svaki trenutak njihovog života bio je u skladu sa prirodom. Pretke su smatrali natprirodnim bićima zaslužnim za stvaranje sveta.

Prema njihovom verovanju svet su oblikovali duhovi predaka prelazeći kontinent i uzvikujući imena svega što su susreli na svom putu. Ovo vreme stvaranja sveta u njihovoj mitologiji naziva se Vreme snevanja. Stariji članovi grupe imali su ulogu čuvara mitologije.

Foto: Reuters

Većina Aboridžina je danas asimilovana sa ostalim delom stanovništva, i živi u velikim gradovima. Veoma mali broj njih ostao je u nepristupačnim predelima kontinenta sa načinom života sličnim svojim precima. Aboridžini danas čine samo oko 3 odsto od ukupne australijske populacije. Većina ih je hrišćanske vere, a samo 1 odsto pripadaju tradicionalnoj aboridžinskoj veri. Nakon mnogo godina političke borbe, ukinuti su svi zakoni kojima se omogućavalo iskorenjivanje njihove kulture, a vraćena su im na korišćenje i pojedina sveta mesta. 

Danas, kao i svi građani Australije imaju jednaka prava na zapošljavanje, zdravstvo i obrazovanje, ali rane iz prošlosti su još duboke. 

Foto: Reuters

Bivši premijer Kevin Rud se pre nekoliko godina izvinio u ime države i priznao je da je od tridesetih do sedamdesetih godina prošlog veka čak 40.000 dece oduzeto od aboridžinskih roditelja i smešteno u crkve na prevaspitanje. 

„Izvinjavamo se posebno zbog preseljavanja aboridžinske i dece sa ostrva Tores od njihovih porodica, zajednice i zemlje. Izvinjavamo se za bol i patnju ovih ukradenih generacija, njihovih potomaka i roditelja“, rekao je Rud 2008.