MAĐARSKA USPELA DA OBUZDA KORONU? Imaju nešto više od 500 zaraženih, a ovim merama su sprečili drastičan skok obolelih

Mađarska je prvi slučaj korona virusa potvrdila 3. marta kod dvojice studenata iz Irana, koja je tada bila jedna od najteže pogođenih zemalja novom bolešću, pored Kine. Zaključno sa današnjim danom, Mađarska ima ukupno 525 slučaja korona virusa, dok je broj umrlih 20

Sudeći prema ovim podacima, zemlja se dosta dobro bori sa novom pandemijom i nema drastičnog povećanja broja obolelih, dok sve zemlje oko nje imaju po nekoliko stotina i hiljada obolelih.

Nakon što je prijavljen prvi slučaj, Mađarska je odmah preduzela određene mere kako bi zaustavila njegovo širenje.

Odmah je otkazana ceremonija proslave godišnjice Mađarske revolucije koja je bila zakazana za 15. mart. I drugi gradovi doneli su slične odluke. U gradovima je povećana dezinfekcija vozila gradskog prevoza, nacionalna služba hitne pomoći omogućila je više vozila širom zemlje kako bi olakšala postupanje sa sve većim brojem pacijenata.

Proglašenje vanrednog stanja

Mađarska vlada je 11. marta proglasila vanredno stanje. Iako vanredno stanje obično traje 15 dana (nakon čega ga mora obnoviti parlament), zvaničnici su rekli da ta mera može da bude na snazi u nedogled, jer "postoji konsenzus da taj period može da traje ne samo nedeljama, već i mesecima".

Javna okupljanja u zatvorenim prostorima sa više od 100 ljudi su zabranjena, sportski događaji koji mogu da okupe više od 500 gledaoca moraju da budu održana iza zatvorenih vrata. Fakulteti su prešli na onlajn nastavu.

Osnovne i srednje škole su u početku bile izuzete od zatvaranja, zbog inicijalne procene da Covid-19 nema ozbiljnog uticaja na decu. 13. marta tokom radio-intervjua, premijer Viktor Orban izjavio je da su vrtići takođe zatvoreni, a iste večeri objavio je da će osnovne i srednje škole biti zatvorene od 16. marta.

Orban je 16. marta objavio još strožije restrikcije, uključujući otkazivanje svih događaja, dok je kafićima i restoranima zabranjeno da rade posle 15 sati. Posle tog vremena samo prodavnicama i apotekama dozvoljeno je da rade.

Takođe je ulazak u zemlju dozvoljen samo mađarskim državljanima.

Foto: Tanjug/AP

Uvođenje policijskog časa

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je 27. marta uvođenje policijskog časa i rekao da će ljudi moći da napuštaju domove samo radi odlaska na posao ili osnovnih potreba.

Orban je u intervjuu za radio Košut rekao da će prodavnice i apoteke biti otvorene za starije od 65 godina svaki dan od 9 do 12 sati, a da ostalim kupcima u tom periodu neće biti dozvoljena kupovina u tim objektima.

Od ponedeljka, 30. marta svim mađarskim bolnicama počeli su da upravljaju takozvani komandiri koje imenuje vlada.

To znači da će, kako je objasnio, doktori i dalje odlučivati o medicinskim pitanjima, ali da će komandiri voditi računa o pridržavanju vladinih epidemioloških mera.

Dodao je da će uniformisan komandiri biti zaduženi i za zalihe i upravljanje osobljem.

Mađarski parlament odobrio je 30. marta predlog zakona kojim se vladi premijera Viktora Orbana daju vanredna ovlašćenja tokom pandemije korona virusa, bez postavljanja krajnjeg datuma njihovog isteka.

Za predlog zakona glasali su Orbanova stranka Fides i druge pristalice vlade, tako da je on usvojen sa 137 glasova "za" i 53 "protiv".

Za usvajanje predloga zakona bilo je potrebno 133 glasova.

Opozicione stranke, međunarodne institucije i grupe građana kritikovale su predlog zakona, jer nema krajni datum isteka roka mogućnosti vlade da upravlja uredbama.

On, takođe, uključuje mere protiv lažnih informacija koje su izazvale zabrinutost da bi vlada mogla da ih koristiti protiv nezavisnih medija.

- Vanredne mere povezane su sa pandemijom, njenim sprečavanjem, elimincijom i štetnim ekonomskim posledicama. U ovoj situaciji se ne može proglasiti vremensko ograničenje jer nema nikoga ... ko može da kaže na koliko meseci borbe moramo da se pripremimo - rekao je Čaba Domotor, zamenik ministra u Orbanovoj vladi.

Foto: Tibor Rosta/MTI via AP

Putovanja i zabrane ulaska

Ograničenja ulaska prvobitno su bila usmerena na zemlje sa velikim brojem slučajeva; zemlja je u početku počela da obustavlja prijem migranata iz svojih tranzitnih zona na srpskoj granici, pozivajući se na izbijanje u Iranu.

Mađarska je 6. marta suspendovala izdavanje viza iranskim građanima, a od 9. marta počela su se pojavljivati ograničenja u vazdušnom saobraćaju iz Severne Italije zbog izbijanja u zemlji.

11. marta, nakon uvođenja vanrednog stanja, Mađarska je zabranila ulazak u zemlju stranim državljanima preko Kine, Irana, Italije i Južne Koreje.

Mađarskim državljanima je i dalje bilo dozvoljeno da se vrate, ali su morali da budu 14 dana u samoizolaciji nakon povratka.

Granične provere ponovo su uvedene i na austrijskoj i slovenačkoj granici. 13. marta na listu je dodat i Izrael nakon što su dva mađarska slučaja bila vezana sa putovanjem u tu zemlju.

16. marta Mađarska je ograničila ulazak u zemlju samo na svoje građane.

Foto: Tibor Rosta/MTI via AP

Broj obolelih u regionu puno veći

Mađarska je jedna od retkih zemalja koja je porast broja obolelih uspela da uspori. Primera radi, u Hrvatskoj, u kojoj je prvi slučaj prijavljen 25. februara i Srbiji, u kojoj je prvi slučaj prijavljen 6. marta, broj obolelih je skoro duplo veći.

Tako u Hrvatskoj trenutno ima 790 obolelih, a u Srbiji je korona virus potvrđen kod 900 osoba.

U Austriji su do sada korona virusom zaražene 9.634 osobe, dok je u Sloveniji, koja je imala velike skokove u broju obolelih tokom prvih dana, za sada zaraženo 756 ljudi.

SVE O KORONAVIRUSU PROČITAJTE OVDE

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.