"PRE SU ME LJUDI BELO GLEDALI KADA ČUJU ČIME SE BAVIM. SADA ME GLEDAJU SA STRAHOM"! Ceo svet priča o respiratorima, a niko o ljudima koji su NAJVAŽNIJA KARIKA IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI

U jeku borbe sa pandemijom koronavirusa, u centar pažnje došli su respiratori, sprave koje za obolele znače život.

Ali respiratori ne rade sami, piše CNN. I dok velika pažnja poklanja priči o samim aparatima, mnogo manje pažnje posvećuje se zdravstevnim radnicima koji upravljaju ovim mašinama - respiratornim terapeutima.
- To nije samo mašina o kojoj se priča na TV kao o nečemu čega nema. Ona je veoma složena sprava - kaže Džuli Ison, direktorka odeljena za respiratornu terapiju u bolnici u Bruklinu.

- Ako se ne podesi kako treba, ishod za pacijenta može biti drugačiji. Potrebni su vam vešti ljudi koji imaju mnogo iskustva u ovom poslu kako bi ishod za pacijenta bio povoljan - kaže ona.
Reaspiratorni terapeuti specijalno su obučeni da leče ljude koji imaju problema sa disanjem. Pandemija koronavirusa, u kojoj glavnu ulogu u borbi za nečiji život sa teškom kliničkom slikom ima respirator pokrenula je i priče o ovom nepoznatom poslu.

Foto: Tanjug/AP

- Kada ljudima kažem čime se bavim, oni me gledaju belo - kaže Liza Šultis, respiratorni terapeut na Long Ajlandu. 
- I tako je bilo sve do sada. Sada me gledaju sa strahom. 
Ovi ljudi prate nivo kiseonika koji primaju oboleli od korne, upravljaju njihovim disanjem, i ako je potrebno, intubiraju ih na mehanički ventilator.

U Americi postoji oko 155.000 licenciranih ljudi za ovaj posao. Ipak njihov posao je i dalje nepoznat široj javnosti.
- U emisijama sa lekarima koje se emituju na TV, oni nikada ne pokažu ove ljude. Uvek se prikazuju neke druge stvari. Srećan sam kada neko zna ko smo mi - kaže Tom Kalstrom, direktor AARC (Američkog udruženja za respiratornu negu).

Kao što i samo ime zanimanja kaže, oni su fokusirani na disanje, jednu od vitalnih stvari u ovoj pandemiji. U normalnim okolnostima, oni leče ljude sa akutnim tegobama kao što su prevremeno rođene bebe ili odrasli sa srčanim udarom, ili hroničnim bolestima kao što je astma ili plućne bolesti.

Foto: Tanjug/AP

Sada, u fokusu je koronavirus. On pogađa pluća i može dovesti do upale, kratkog daha, i u najgorem slučaju, akutni respiratorni sindom (acute respiratory distress syndrome, poznat kao ARDS).
- Ovi pacijenti su tako različiti u odnosu na sve one koje sam do sada videla. Obično imamo samo nekoliko pacijenata koji imaju ovakve tegobe. A sada je naša intenzivna jedinica prepuna i oni i dalje stižu i niko od njiih ne može da diše.

Jedan od tretmana koji se primenjuje na ovim pacijentima je da im se daje kiseonik kroz specijalnu cevčicu koja ide kroz nos. Ako to ne deluje, onda se ide na ekstremniji pristup - cev se stavlja u grlo, odnosno, radi se intubacija i povezuje se na mehanički respirator koji diše umesto njega.

Respiratorni terapeuti prate nivo kiseonika kod pacijenta i odlučuju koju terapiju će primeniti.

- To zahteva dosta znanja i iskustva i svi moraju raditi zajedno, i lekari i sestre i terapeuti. To je stolica sa tri noge i zato svi moraju da rade - kažu oni.
Oni podešavaju respiratore, kontrolišu dah, broj udaha u minuti, koncentraciju kiseonika i mnoge druge stvari. Na mašini je podešen i alarm, ako nešto krene po zlu. 
- To je kao kada biste se našli u kokpitu, ne biste znali šta da radite ako niste obučeni. Možda nije toliko zbunjujuće, ali ima toliko komandi i dugmića kojima treba upravljati - rekao je Kalstrom.

Ovaj posao je opasan jer se može vrlo lako dobiti virus.
- Kada intubirate, morate tačno da vidite gde cev ide, a to je veoma teško sa maskom, naočara i ostalom opremom. Pacijenti vam duvaju u lice praktično, i to jako opasno - kažu.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.