10 ČUVENIH STRUČNJAKA SMATRA DA CEO SVET GREŠI U BORBI PROTIV KORONE! Evo kako objašnjavaju svoje teorije!
Podeli vest
Zvaničan stav brojnih vlada u vezi sa izbijanjem pandemije koronavirusa, čak deset svetskih stručnjaka, iznoseći svoje mišljenje, dovodi u sumnju
Tako na primer doktorka Sunetra Gupta, profesorka teorijske epidemiologije na Univerzitetu Oksford specijalizovana za malariju, HIV, grip i bakterijski meningitis, član je istraživačkog tima koji konstruiše model epidemije koronavirusa. Njihov rad tek treba da bude recenziran, ali je sažetak dostupan na mreži.
Zamenica direktora instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević rekla je da će Krizni štab donetu odluku o merama u narednom periodu, pa i o tzv. policijskom času za naredni vikend i za naredni period uopšte
12.04.2020
15:51
Oni navode sledeće: "Važno je da rezultati koje ovde predstavljamo ukazuju na to da su epidemije koje su u toku u Velikoj Britaniji i Italiji počele najmanje mesec dana pre prve prijavljene smrti i da su već dovele do nagomilavanja značajnog nivoa kolektivnog imuniteta u obe zemlje.Postoji inverzna veza između dela populacije koji je trenutno imun i dela koji je ranjiv na tešku bolest".
Istraživanje predstavlja sasvim drugačiji pogled na epidemiju u odnosu na stav Kraljevskog koledža u Londonu.
Rezultati bi značili da je zemlja već stekla znatan imunitet neregistrovanim širenjem covid-19 tokom više od dva meseca.
Iako su neki stručnjaci sumnjali u snagu i dužinu ljudskog imunološkog odgovora na virus, prof. Gupta kaže da su je novi dokazi uverili da će čovečanstvo izgraditi kolektivni imunitet protiv covid-19.
Dr Karin Moling je nemački virolog čije se istraživanje fokusiralo na retrovirusima, posebno virusu humane imunodeficijencije (HIV). Bila je redovna profesorka i direktorka Instituta za medicinsku virologiju na Univerzitetu u Cirihu od 1993. do penzije 2008. godine i za svoj rad je primila brojna priznanja i nagrade.
- Svako jutro vam se govori koliko ima smrtnih slučajeva od korone. Ali ne govore vam koliko je ljudi zimi već zaraženo gripom i koliko smrtnih slučajeva je prouzrokovalo. Ove zime grip nije ozbiljan, ali oko 80.000 ljudi zaraženo. Ne dobijate ove brojke uopšte. Nešto slično se dogodilo pre dve godine. To nije stavljeno u pravi kontekst. Svake nedelje u Berlinu umre osoba od otpornih mikroba. To je godišnje čak 35.000 smrti u Nemačkoj. To se uopšte ne spominje. Verujem da smo imali ovakvu situaciju nekoliko puta i da su preduzete mere preterane. Smatram da možda neko ne bi trebalo toliko da brani mladima da se druže i tako prenose virus - smatra dr Moling i ovako objašnjava svoj stav.
Moramo nekako da izgradimo imunitet, a kako je to moguće bez kontakata? Mlađi se mnogo bolje nose sa infekcijom. Ali stare moramo zaštititi i zaštititi ih na način koji se može pomno ispitati; da li je razumno ono što sada radimo da oslabimo epidemiju na način koji gotovo paralizuje celokupnu svetsku ekonomiju? Najveći problem je što je virus predstavljen kao užasna bolest, a sam po sebi je poput gripa u normalnoj zimi. U prvoj sedmici je još slabiji.
Dr Anders Tegnel je švedski lekar i državni zvaničnik koji je od 2013. godine državni epidemiolog Agencije za javno zdravlje Švedske.
Dr Tegnel je diplomirao na medicinskom fakultetu 1985. godine, specijalizujući se za zarazne bolesti. Kasnije je doktorirao medicinske nauke na Univerzitetu Linkoping 2003. godine i magistrirao 2004. godine.
- Sve mere koje preduzmemo moraju biti izvodljive tokom dužeg vremenskog perioda. U suprotnom, stanovništvo neće prihvatati celokupne strategije za koronu. Starije ljude ili osobe sa zdravstvenim problemima treba što više izolovati. Dakle, nema poseta deci ili unucima, nema putovanja javnim prevozom, ako je moguće i nema kupovine. To je jedno pravilo. Drugo pravilo: Svako sa simptomima treba odmah da ostane kod kuće, čak i sa najmanjim kašljem. Ako sledite ova dva pravila, više vam nisu potrebne dodatne mere, čiji je efekat ionako vrlo marginalan - kaže Tengel.
Dr Pablo Goldšmit je argentinsko-francuski virolog specijalizovan za tropske bolesti i profesor molekularne farmakologije na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu.
Diplomirao je na Farmaceutskom i biohemijskom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu i Medicinskom fakultetu Bolničkog centra u Parizu.
Trenutno živi u Francuskoj, gde je skoro 40 godina radio kao istraživač u kliničkim laboratorijama na razvoju dijagnostičke tehnologije.
- Neosnovana mišljenja međunarodnih stručnjaka, preslikana u medijima i na društvenim mrežama, šire nepotrebnu paniku koju smo prethodno iskusili. Koronavirus identifikovan u Kini 2019. godine izazvao je ništa manje od jake prehlade ili gripa, bez razlike do sada sa prehladom ili gripom kakvu poznajemo - kaže Goldšmit i obajšnjava:
Interesantno je da su početkom ove godine globalna upozorenja o zdravlju pokrenuta kao posledica infekcije koronavirusom otkrivenim u Kini, COVID-19, znajući da svake godine u svetu od upale pluća umre 3 miliona novorođenčadi, a 50.000 odraslih u Sjedinjenim Državama, iz istog razloga, bez bilo kakvog alarmiranja stanovništva.
Naša planeta je žrtva novog sociološkog fenomena, naučno-medijskog uznemiravanja, koje pokreću stručnjaci samo na osnovu rezultata laboratorijske molekularne dijagnostičke analize.
Goldšmit smatra da su komunikacije izdate iz Kine i Ženeve ponovljene su, bez da se ispitaju sa kritičkog stanovišta i, pre svega, bez naglašavanja da su koronavirusi uvek inficirali ljude i uvek izazivali dijareju i ono što ljudi nazivaju banalnom prehladom ili običnom prehladom
- Apsurdne prognoze su prenaduvane, kao i 2009. godine sa gripom H1N1. Nema dokaza koji bi pokazali da je koronavirus 2019. godine smrtonosniji od respiratornih adenovirusa, virusa gripa, koronavirusa iz prethodnih godina ili rinovirusa koji su odgovorni za prehladu - rekao je Goldšmit.
Dr Eran Bendejvid i dr Džei Batačaria su profesori medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu Stanford.
- Projekcije broja umrlih mogu biti previsoke. Prava stopa smrtnosti je deo zaraženih koji umiru, a ne smrt iz identifikovanih pozitivnih slučajeva. Sveobuhvatni karantin možda nije vredan posledica koje nameće ekonomiji, zajednici i mentalnom i fizičkom zdravlju pojedinca. Trebali bismo odmah preduzeti korake za procenu empirijske osnove trenutnih obustava - kažu profesori.
Dr Tom Džeferson je britanski epidemiolog sa sedištem u Rimu. Takođe je savetnik italijanske Nacionalne agencije za regionalne zdravstvene usluge.
- Čini se da u ovoj posebnoj epidemiji bolesti nalik gripu nema ničeg posebnog. Postoje, međutim, dve posledice ove situacije. Prva je nedostatak institucionalnog kredibiliteta. Oni se kreću od vatrogasaca, policajaca, pa čak i lekara opšte prakse – a ne od ljudi koje biste želeli da otuđite u hitnim slučajevima. Vlasnik restorana rekao mi je da se nikada neće prijaviti zdravstvenom organu, jer bi to značilo zatvaranje najmanje dve nedelje i njegov posao će propasti. Druga stvar je, da li će se, kada sve ovo prođe, među ljudima javiti žellja i napori da se shvate uzroci i poreklo bolesti sličnih gripu i životni ciklus njegovih uzročnika? Prošli slučaj mi kaže da ne i vratićemo se promovisanju gripa kao univerzalne kuge pod krovom tople kuće komercijalnih interesa - smatra Džeferson.
Dr Majkl Levit je profesor biohemije na Univerzitetu Stanford. Član je Kraljevskog društva (FRS), član Nacionalne akademije nauka i dobio je 2013. godine Nobelovu nagradu za hemiju za razvoj višesmernih modela za složene hemijske sisteme.
- Ne verujem brojevima u Izraelu zato što se definicija slučaja u Izraelu stalno menja i teško je na taj način proceniti situaciju. U Izraelu je dosta neopravdane panike. Ne verujem u brojke, sve je politika, a ne matematika. Iznenadiću se ako broj umrlih u Izraelu pređe deset, pa čak i pet sada s ograničenjima. Radi poređenja, broj umrlih od koronavirusa u Italiji iznosi 10% od broja umrlih od gripa - kaže Levit.
Nemačka mreža za medicinu zasnovanu na dokazima je udruženje nemačkih naučnika, istraživača i medicinskih stručnjaka.
Mreža je osnovana 2000. godine za širenje i dalji razvoj koncepata i metoda medicine zasnovane na dokazima i pacijentima u praksi, podučavanju i istraživanju, i danas broji oko 1000 članova.
- U većini slučajeva, COVID-19 ima oblik blage prehlade ili je čak i bez simptoma. Stoga je malo verovatno da su zabeleženi svi slučajevi zaraze, za razliku od smrtnih slučajeva koji se gotovo u potpunosti beleže. To dovodi do prevelikih brojki. Prema studiji 565 Japanaca koji su evakuisani iz Vuhana, od kojih su svi testirani (bez obzira na simptome), otkriveno je samo 9,2% inficiranih ljudi. To bi značilo da će broj zaraženih ljudi biti oko 10 puta veći od broja registrovanih slučajeva. Široka dostupnost testova SARS-CoV-2 je ograničena. Na primer, u SAD-u adekvatna ustanova za testiranje za sve sumnjive slučajeve koja je finansirana od države dostupna je tek od 11.3.2020.
I u Nemačkoj su postojala neka uska grla koja su prouzrokovala istu situaciju sa precenjenim brojkama. Kako se bolest širila, postalo je sve teže prepoznati sumnjivi izvor infekcije.
Kao rezultat toga, česte prehlade kod ljudi koji su nesvesno imali kontakt sa pacijentom COVID-19 nisu nužno povezane sa COVID-19, a oboleli uopšte ne odlaze lekaru.
Mnoga pitanja takođe ostaju bez odgovora. S jedne strane, mediji nas svakodnevno suočavaju sa alarmantnim izveštajima o eksponencijalno rastućem broju bolesnih i mrtvih ljudi širom sveta.
S druge strane, medijsko izveštavanje ni na koji način ne uzima u obzir potrebne kriterijume za komunikaciju o riziku zasnovanom na dokazima", navodi ova mreža.
Dr Ričard Šabas je bivši glavni zdravsteni službenik u Ontariju, zdravstveni službenik Hejstingsa i javnog zdravlja princa Edvarda i šef osoblja Centralne bolnice u Jorku.
- Postoji daleko više slučajeva nego što se izveštava. To je zato što mnogi slučajevi nemaju simptome i kapacitet ispitivanja je ograničen. Isto tako, stvarna stopa novih slučajeva verovatno je najmanje 10.000 dnevno. Ako vam brojevi zvuče preveliki, upamtite da je svet jedno globalno selo. Iz globalne perspektive, ovi brojevi su vrlo mali. Drugo, izbijanje epidemije u pokrajini Hubei, daleko najveće i nekakav scenario najgoreg slučaja – izgleda da se stišava. Koliko je bilo loše? Pa, broj smrtnih slučajeva bio je uporediv sa prosečnom sezonom gripa.
To nije nebitno, ali nije ni katastrofalno, niti je verovatno da će preplaviti kompetentan zdravstveni sistem. Jedino moguće objašnjenje je da korona nije tako lako prenosiva među ljudima. Kada zaraza nađe dobro mesto, ona se brzo širi - u italijanskim bolnicama, na kruzerima, u sekti u Južnoj Koreji. Ali, to su više izuzeci nego pravila. Većina zaraženih nije ni na koga prenela bolest - objasnio je Šabs.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svaki dan bez suštinski značajne promene: stručnjaci iz ove, stručnjaci iz one oblasti, ovi eksperimenti, oni eksperimenti, rađeni tamo i rađeni onamo a rezultati svega pomenutog su uvek isti: sve se svodi na mišljenje i na stavove - bez ijednog dokaza koji koliko sutra neće biti opovrgnut od nekih novih stručnjaka iz ove i(li) od stručnjaka iz one oblasti, koji su izvršili ove a njihove kolege one eksperimente - i tako prekjuče, tako juče, tako danas, tako sutra, tako preksutra, tako unedogled lutanje u magli a u međuvremenu, sada je i u skoroj budućnosti će biti samo jedno sigurno: umirali su, umiru i umiraće zbog zaraženosti korona virusom a biće i izlečenih.
Planetarna za*ebancija. Prvi su počeli Kinezi, ali kod njih je cela "priča" bila ograničena da delić države. Zapad likovao, aktivirale se sve moguće propagandne mašinerije kojima je osnovni posao da "pljuju" po Kini, njihovoj kulturi i ekonomiji, a onda, kada su izgradili javno mnenje da su kinezi krivi za "smrtonosni virus" jer jedu slepe miševe... taj virus im došao na vrata. Šta sada? Pa svaki političar prvo gleda svoj interes i šta će biti na sledećim izborima! Kasno je da se propagandna mašinerija zaustavi. Mediji direkno prebrojavaju mrtve a to ne valja nikako, pa da ih je i 200 a kamo li 5000, tj. 10% broja koji svake godine umre od komplikacija prouzrokovanim običnim gripom. I onda dobijemo ovo što smo dobili. Tome dodaj još i odrešene ruke vladama da preusmeravaju pare iz budžeta gde oni smatraju da treba i eto situacije.
Za razliku od ostalih virusnih infekcija, za lečenje od covid19 potrebni su respiratorni. Zapadni zdravstveni sistem je koncipiran na profitu i otud zanemaruje infekcije odnosno koristi se procentnih računom da će velika većina umrlih umreti od komplikacija uzrokovanih već nekom postojećom statističkih obuhvaćeno bolešću. Nekom kardiovaskularnom, dijabetom, bubrežnom disfunkcijom itd. Dakle ljudi sa već i onako umanjenom radnom sposobnošću. Oni koji imaju para moći će i 10 puta da presade srce ili bubrege i ko zna šta još dok ostali samo opterećuju zdravstvene fondove. 30.000, 50.000, 170.000 umrlih. Pa dobro. Umiruckaju ljudi, zar ne. A virusi dobro dođu kao katalizatori. Da se ubrza rasterećenje fondova. Zdravstvenih, penzioni. Da se dezinfekuju gradovi od nezaposleni, bolesnih a koji ne mogu da plate lečenje i da ne nabrajam dalje. Pa ko je kriv Zapadu što je primenio kineski pristup. Kineski, ruski, naš pristup je okrenut čoveku. Njihov ljudskim resursima. Obnovljivim resursima. Takoreći vrlo napredni ekološki opravdan pristup.
Zamenica direktora instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević rekla je da će Krizni štab donetu odluku o merama u narednom periodu, pa i o tzv. policijskom času za naredni vikend i za naredni period uopšte
U medicinskim punktovima u Harkovskoj oblasti, ranjeni pripadnici ukrajinske vojske ostavljeni su bez ikakve medicinske pomoći, izjavio je za RIA Novosti predstavnik proruskog otpora.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin navodno je ponudio mito ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da zadrži trupe kod Krasnoarmejska i tako očuva imidž predsedničke kandidatkinje Kamale Haris, tvrdi Aleksandar Dubinski, poslanik Vrhovne rade, na svom Telegram kanalu.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je plan opozicionara Miše Bačulova koji poziva na haos u Novom Sadu, čak i preti svojim saborcima šamaranjem!
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je saučešće predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću povodom tragedije koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, saopšteno je iz Kremlja.
Nakon svake tragedije koja se desi u Srbiji, opozicija jedva dočeka da krene da lešinari nad nesrećom koja je celu Srbiju potresla, ne birajući sredstva.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je da su je ministar saobraćaja i infrastrukture Grčke Hristos Stajkuras, ministar komunikacija i saobraćaja i transporta Bosne i Hercegovine Edin Forto i ministarka saobraćaja Crne Gore Maja Vukićević kao i ministar saobraćaja i veza Republike Srpske Nedeljko Čubrilović uputili izraze saučešća Vladi Republike Srbije i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću povodom tragedije koja se dogodila u železničkoj stanici Novi Sad.
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Branko Matić iz Loznice potvrdio je za Informer da su njegove unuke Tina (9) i Sara (5) podlegle povredama nakon što je nadstrešnica pala na njih na železničkoj stanici u Novom Sadu! Nesrećne devojčice stradale su baš na dan njihove krsne slave!
Juče, 1. novembra, dogodila se stravična nesreća kada se srušila nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 14 osoba. Svedok ove jezive tragedije opisao je detalje koji su se dogodile pre, uoči i nakon pada konstrukcije.
Padom s motora, muškarac (18) iz sela Boljare kod Vlasotinca, juče je teško povređen i hitno prebačen u UKC Niš, potvređeno je Jugmedii u poliicji i Opštoj bolnici Leskovac.
Policijska upava u Novom Sadu saopštila je da je identifikovno trinaest osoba koje su nastradale u urušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a odmah posle identifikacije o tome su obaveštene njihove porodice.
Posle nesreće izazvane obrušavanjem nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, novih žrtava nema, a troje povređenih je u teškom opštem stanju, potvrđeno je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine (UKCV).
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić oglasio se nakon jučerašnje nesreće na Železničkoj stanici Novi Sad i otkrio više detalja o samom događaju i reakciji nadležnih službi.
U Srbiji je danas Dan žalosti povodom tragične smrti 14 osoba nakon pada dela stare nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Tom prilikom teško su povređene još tri osobe.
U Novom sadu osvanulo je tužno jutro. Nakon stravične tragedije koja je se juče dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu, građani su se masovno okupili kako bi odali počast i oprostili se od stradalih u nesreći.
Košarkaši Crvene zvezde pali su na učinak od 3-4 u Evroligi i to nakon što su u prva tri kola ostvarili maksimalni učinak. Na ishode nekih mečeva uticale su diskutabilne sudijske odluke (Barselona, Žalgiris), desetkovani sastav (Real Madrid), a šta je aktuelnim šampionima Srbije i regiona presudilo sinoć?
Fudbalski savez Srbije odlučio je da odloži dve utakmice 14. kola Superlige Srbije zakazane za subotu zbog Dana žalosti, u znak poštovanja prema žrtvama tragedije u Novom Sadu.
Supruga Matijasa Lesora, Trejsi, pomno je pratila meč 7. kola Evrolige između Panatinaikosa i Crvene zvezde (81:77), a imala je i šta da poruči čuvenim "delijama".
U reprizi prošlogodišnjeg četvrtfinala NBA lige, Minesota Timbervulvsi su na svom terenu savladali Denver Nagetse sa 119:114,. Nikola Jokić je ponovo briljirao, a u završnici meča izveo je potez koji je nasmejao veliki deo publike, ali i još jednom potvrdio o kakvom geniju se radi.
Serija "Sablja" o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, premijerno će biti emitovana večeras na Prvom programu RTS. Kroz osam epizoda publika će pratiti događaje iz naše recentne prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Druga sezona serije "Igra lignji" ("Squid Game") stiže na Netfliks 26. decembra. Pored Lija i Vi, Li Biung-hun se takođe vraća kao misteriozni Front Man koji upravlja igrom.
Pita Vilson napravila je pravi bum kada se 1997. godine predstavila televizijskoj publici kao Nikita u istoimenoj seriji. Ulogom akcione junakinje osvojila je svet, a bila je veoma popularna i u Srbiji.
Mnogo je klasičnih modnih komada čija popularnost ne bledi, poput dobro skrojene male crne haljine, farmerki ili elegantnih pantalona. Takve komade, budući da nisu podložni trendovima, možete godinama da nosite, pa je dobro uložiti u njih nešto više novca jer su najbolja modna investicija.
Pevač i njegova supruga već neko vreme uređuju novi dom na Avali u koji planiraju da se presele kako više ne bi živeli u centru grada u kojem nemaju privatnost.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.