10 ČUVENIH STRUČNJAKA SMATRA DA CEO SVET GREŠI U BORBI PROTIV KORONE! Evo kako objašnjavaju svoje teorije!
Podeli vest
Zvaničan stav brojnih vlada u vezi sa izbijanjem pandemije koronavirusa, čak deset svetskih stručnjaka, iznoseći svoje mišljenje, dovodi u sumnju
Tako na primer doktorka Sunetra Gupta, profesorka teorijske epidemiologije na Univerzitetu Oksford specijalizovana za malariju, HIV, grip i bakterijski meningitis, član je istraživačkog tima koji konstruiše model epidemije koronavirusa. Njihov rad tek treba da bude recenziran, ali je sažetak dostupan na mreži.
Zamenica direktora instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević rekla je da će Krizni štab donetu odluku o merama u narednom periodu, pa i o tzv. policijskom času za naredni vikend i za naredni period uopšte
12.04.2020
15:51
Oni navode sledeće: "Važno je da rezultati koje ovde predstavljamo ukazuju na to da su epidemije koje su u toku u Velikoj Britaniji i Italiji počele najmanje mesec dana pre prve prijavljene smrti i da su već dovele do nagomilavanja značajnog nivoa kolektivnog imuniteta u obe zemlje.Postoji inverzna veza između dela populacije koji je trenutno imun i dela koji je ranjiv na tešku bolest".
Istraživanje predstavlja sasvim drugačiji pogled na epidemiju u odnosu na stav Kraljevskog koledža u Londonu.
Rezultati bi značili da je zemlja već stekla znatan imunitet neregistrovanim širenjem covid-19 tokom više od dva meseca.
Iako su neki stručnjaci sumnjali u snagu i dužinu ljudskog imunološkog odgovora na virus, prof. Gupta kaže da su je novi dokazi uverili da će čovečanstvo izgraditi kolektivni imunitet protiv covid-19.
Dr Karin Moling je nemački virolog čije se istraživanje fokusiralo na retrovirusima, posebno virusu humane imunodeficijencije (HIV). Bila je redovna profesorka i direktorka Instituta za medicinsku virologiju na Univerzitetu u Cirihu od 1993. do penzije 2008. godine i za svoj rad je primila brojna priznanja i nagrade.
- Svako jutro vam se govori koliko ima smrtnih slučajeva od korone. Ali ne govore vam koliko je ljudi zimi već zaraženo gripom i koliko smrtnih slučajeva je prouzrokovalo. Ove zime grip nije ozbiljan, ali oko 80.000 ljudi zaraženo. Ne dobijate ove brojke uopšte. Nešto slično se dogodilo pre dve godine. To nije stavljeno u pravi kontekst. Svake nedelje u Berlinu umre osoba od otpornih mikroba. To je godišnje čak 35.000 smrti u Nemačkoj. To se uopšte ne spominje. Verujem da smo imali ovakvu situaciju nekoliko puta i da su preduzete mere preterane. Smatram da možda neko ne bi trebalo toliko da brani mladima da se druže i tako prenose virus - smatra dr Moling i ovako objašnjava svoj stav.
Moramo nekako da izgradimo imunitet, a kako je to moguće bez kontakata? Mlađi se mnogo bolje nose sa infekcijom. Ali stare moramo zaštititi i zaštititi ih na način koji se može pomno ispitati; da li je razumno ono što sada radimo da oslabimo epidemiju na način koji gotovo paralizuje celokupnu svetsku ekonomiju? Najveći problem je što je virus predstavljen kao užasna bolest, a sam po sebi je poput gripa u normalnoj zimi. U prvoj sedmici je još slabiji.
Dr Anders Tegnel je švedski lekar i državni zvaničnik koji je od 2013. godine državni epidemiolog Agencije za javno zdravlje Švedske.
Dr Tegnel je diplomirao na medicinskom fakultetu 1985. godine, specijalizujući se za zarazne bolesti. Kasnije je doktorirao medicinske nauke na Univerzitetu Linkoping 2003. godine i magistrirao 2004. godine.
- Sve mere koje preduzmemo moraju biti izvodljive tokom dužeg vremenskog perioda. U suprotnom, stanovništvo neće prihvatati celokupne strategije za koronu. Starije ljude ili osobe sa zdravstvenim problemima treba što više izolovati. Dakle, nema poseta deci ili unucima, nema putovanja javnim prevozom, ako je moguće i nema kupovine. To je jedno pravilo. Drugo pravilo: Svako sa simptomima treba odmah da ostane kod kuće, čak i sa najmanjim kašljem. Ako sledite ova dva pravila, više vam nisu potrebne dodatne mere, čiji je efekat ionako vrlo marginalan - kaže Tengel.
Dr Pablo Goldšmit je argentinsko-francuski virolog specijalizovan za tropske bolesti i profesor molekularne farmakologije na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri u Parizu.
Diplomirao je na Farmaceutskom i biohemijskom fakultetu Univerziteta u Buenos Ajresu i Medicinskom fakultetu Bolničkog centra u Parizu.
Trenutno živi u Francuskoj, gde je skoro 40 godina radio kao istraživač u kliničkim laboratorijama na razvoju dijagnostičke tehnologije.
- Neosnovana mišljenja međunarodnih stručnjaka, preslikana u medijima i na društvenim mrežama, šire nepotrebnu paniku koju smo prethodno iskusili. Koronavirus identifikovan u Kini 2019. godine izazvao je ništa manje od jake prehlade ili gripa, bez razlike do sada sa prehladom ili gripom kakvu poznajemo - kaže Goldšmit i obajšnjava:
Interesantno je da su početkom ove godine globalna upozorenja o zdravlju pokrenuta kao posledica infekcije koronavirusom otkrivenim u Kini, COVID-19, znajući da svake godine u svetu od upale pluća umre 3 miliona novorođenčadi, a 50.000 odraslih u Sjedinjenim Državama, iz istog razloga, bez bilo kakvog alarmiranja stanovništva.
Naša planeta je žrtva novog sociološkog fenomena, naučno-medijskog uznemiravanja, koje pokreću stručnjaci samo na osnovu rezultata laboratorijske molekularne dijagnostičke analize.
Goldšmit smatra da su komunikacije izdate iz Kine i Ženeve ponovljene su, bez da se ispitaju sa kritičkog stanovišta i, pre svega, bez naglašavanja da su koronavirusi uvek inficirali ljude i uvek izazivali dijareju i ono što ljudi nazivaju banalnom prehladom ili običnom prehladom
- Apsurdne prognoze su prenaduvane, kao i 2009. godine sa gripom H1N1. Nema dokaza koji bi pokazali da je koronavirus 2019. godine smrtonosniji od respiratornih adenovirusa, virusa gripa, koronavirusa iz prethodnih godina ili rinovirusa koji su odgovorni za prehladu - rekao je Goldšmit.
Dr Eran Bendejvid i dr Džei Batačaria su profesori medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu Stanford.
- Projekcije broja umrlih mogu biti previsoke. Prava stopa smrtnosti je deo zaraženih koji umiru, a ne smrt iz identifikovanih pozitivnih slučajeva. Sveobuhvatni karantin možda nije vredan posledica koje nameće ekonomiji, zajednici i mentalnom i fizičkom zdravlju pojedinca. Trebali bismo odmah preduzeti korake za procenu empirijske osnove trenutnih obustava - kažu profesori.
Dr Tom Džeferson je britanski epidemiolog sa sedištem u Rimu. Takođe je savetnik italijanske Nacionalne agencije za regionalne zdravstvene usluge.
- Čini se da u ovoj posebnoj epidemiji bolesti nalik gripu nema ničeg posebnog. Postoje, međutim, dve posledice ove situacije. Prva je nedostatak institucionalnog kredibiliteta. Oni se kreću od vatrogasaca, policajaca, pa čak i lekara opšte prakse – a ne od ljudi koje biste želeli da otuđite u hitnim slučajevima. Vlasnik restorana rekao mi je da se nikada neće prijaviti zdravstvenom organu, jer bi to značilo zatvaranje najmanje dve nedelje i njegov posao će propasti. Druga stvar je, da li će se, kada sve ovo prođe, među ljudima javiti žellja i napori da se shvate uzroci i poreklo bolesti sličnih gripu i životni ciklus njegovih uzročnika? Prošli slučaj mi kaže da ne i vratićemo se promovisanju gripa kao univerzalne kuge pod krovom tople kuće komercijalnih interesa - smatra Džeferson.
Dr Majkl Levit je profesor biohemije na Univerzitetu Stanford. Član je Kraljevskog društva (FRS), član Nacionalne akademije nauka i dobio je 2013. godine Nobelovu nagradu za hemiju za razvoj višesmernih modela za složene hemijske sisteme.
- Ne verujem brojevima u Izraelu zato što se definicija slučaja u Izraelu stalno menja i teško je na taj način proceniti situaciju. U Izraelu je dosta neopravdane panike. Ne verujem u brojke, sve je politika, a ne matematika. Iznenadiću se ako broj umrlih u Izraelu pređe deset, pa čak i pet sada s ograničenjima. Radi poređenja, broj umrlih od koronavirusa u Italiji iznosi 10% od broja umrlih od gripa - kaže Levit.
Nemačka mreža za medicinu zasnovanu na dokazima je udruženje nemačkih naučnika, istraživača i medicinskih stručnjaka.
Mreža je osnovana 2000. godine za širenje i dalji razvoj koncepata i metoda medicine zasnovane na dokazima i pacijentima u praksi, podučavanju i istraživanju, i danas broji oko 1000 članova.
- U većini slučajeva, COVID-19 ima oblik blage prehlade ili je čak i bez simptoma. Stoga je malo verovatno da su zabeleženi svi slučajevi zaraze, za razliku od smrtnih slučajeva koji se gotovo u potpunosti beleže. To dovodi do prevelikih brojki. Prema studiji 565 Japanaca koji su evakuisani iz Vuhana, od kojih su svi testirani (bez obzira na simptome), otkriveno je samo 9,2% inficiranih ljudi. To bi značilo da će broj zaraženih ljudi biti oko 10 puta veći od broja registrovanih slučajeva. Široka dostupnost testova SARS-CoV-2 je ograničena. Na primer, u SAD-u adekvatna ustanova za testiranje za sve sumnjive slučajeve koja je finansirana od države dostupna je tek od 11.3.2020.
I u Nemačkoj su postojala neka uska grla koja su prouzrokovala istu situaciju sa precenjenim brojkama. Kako se bolest širila, postalo je sve teže prepoznati sumnjivi izvor infekcije.
Kao rezultat toga, česte prehlade kod ljudi koji su nesvesno imali kontakt sa pacijentom COVID-19 nisu nužno povezane sa COVID-19, a oboleli uopšte ne odlaze lekaru.
Mnoga pitanja takođe ostaju bez odgovora. S jedne strane, mediji nas svakodnevno suočavaju sa alarmantnim izveštajima o eksponencijalno rastućem broju bolesnih i mrtvih ljudi širom sveta.
S druge strane, medijsko izveštavanje ni na koji način ne uzima u obzir potrebne kriterijume za komunikaciju o riziku zasnovanom na dokazima", navodi ova mreža.
Dr Ričard Šabas je bivši glavni zdravsteni službenik u Ontariju, zdravstveni službenik Hejstingsa i javnog zdravlja princa Edvarda i šef osoblja Centralne bolnice u Jorku.
- Postoji daleko više slučajeva nego što se izveštava. To je zato što mnogi slučajevi nemaju simptome i kapacitet ispitivanja je ograničen. Isto tako, stvarna stopa novih slučajeva verovatno je najmanje 10.000 dnevno. Ako vam brojevi zvuče preveliki, upamtite da je svet jedno globalno selo. Iz globalne perspektive, ovi brojevi su vrlo mali. Drugo, izbijanje epidemije u pokrajini Hubei, daleko najveće i nekakav scenario najgoreg slučaja – izgleda da se stišava. Koliko je bilo loše? Pa, broj smrtnih slučajeva bio je uporediv sa prosečnom sezonom gripa.
To nije nebitno, ali nije ni katastrofalno, niti je verovatno da će preplaviti kompetentan zdravstveni sistem. Jedino moguće objašnjenje je da korona nije tako lako prenosiva među ljudima. Kada zaraza nađe dobro mesto, ona se brzo širi - u italijanskim bolnicama, na kruzerima, u sekti u Južnoj Koreji. Ali, to su više izuzeci nego pravila. Većina zaraženih nije ni na koga prenela bolest - objasnio je Šabs.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Svaki dan bez suštinski značajne promene: stručnjaci iz ove, stručnjaci iz one oblasti, ovi eksperimenti, oni eksperimenti, rađeni tamo i rađeni onamo a rezultati svega pomenutog su uvek isti: sve se svodi na mišljenje i na stavove - bez ijednog dokaza koji koliko sutra neće biti opovrgnut od nekih novih stručnjaka iz ove i(li) od stručnjaka iz one oblasti, koji su izvršili ove a njihove kolege one eksperimente - i tako prekjuče, tako juče, tako danas, tako sutra, tako preksutra, tako unedogled lutanje u magli a u međuvremenu, sada je i u skoroj budućnosti će biti samo jedno sigurno: umirali su, umiru i umiraće zbog zaraženosti korona virusom a biće i izlečenih.
Planetarna za*ebancija. Prvi su počeli Kinezi, ali kod njih je cela "priča" bila ograničena da delić države. Zapad likovao, aktivirale se sve moguće propagandne mašinerije kojima je osnovni posao da "pljuju" po Kini, njihovoj kulturi i ekonomiji, a onda, kada su izgradili javno mnenje da su kinezi krivi za "smrtonosni virus" jer jedu slepe miševe... taj virus im došao na vrata. Šta sada? Pa svaki političar prvo gleda svoj interes i šta će biti na sledećim izborima! Kasno je da se propagandna mašinerija zaustavi. Mediji direkno prebrojavaju mrtve a to ne valja nikako, pa da ih je i 200 a kamo li 5000, tj. 10% broja koji svake godine umre od komplikacija prouzrokovanim običnim gripom. I onda dobijemo ovo što smo dobili. Tome dodaj još i odrešene ruke vladama da preusmeravaju pare iz budžeta gde oni smatraju da treba i eto situacije.
Za razliku od ostalih virusnih infekcija, za lečenje od covid19 potrebni su respiratorni. Zapadni zdravstveni sistem je koncipiran na profitu i otud zanemaruje infekcije odnosno koristi se procentnih računom da će velika većina umrlih umreti od komplikacija uzrokovanih već nekom postojećom statističkih obuhvaćeno bolešću. Nekom kardiovaskularnom, dijabetom, bubrežnom disfunkcijom itd. Dakle ljudi sa već i onako umanjenom radnom sposobnošću. Oni koji imaju para moći će i 10 puta da presade srce ili bubrege i ko zna šta još dok ostali samo opterećuju zdravstvene fondove. 30.000, 50.000, 170.000 umrlih. Pa dobro. Umiruckaju ljudi, zar ne. A virusi dobro dođu kao katalizatori. Da se ubrza rasterećenje fondova. Zdravstvenih, penzioni. Da se dezinfekuju gradovi od nezaposleni, bolesnih a koji ne mogu da plate lečenje i da ne nabrajam dalje. Pa ko je kriv Zapadu što je primenio kineski pristup. Kineski, ruski, naš pristup je okrenut čoveku. Njihov ljudskim resursima. Obnovljivim resursima. Takoreći vrlo napredni ekološki opravdan pristup.
Zamenica direktora instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević rekla je da će Krizni štab donetu odluku o merama u narednom periodu, pa i o tzv. policijskom času za naredni vikend i za naredni period uopšte
Ruska vojska ubrzala je proboj u zoni Specijalne vojne operacije i bukvalno je samlela najbolje delove ukrajinskih jedinica u zoni grupe "Sever", rekao je ruski ministar odbrane Andrej Belousov.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Siledžije iz opozicije danas su širom zemlje demonstrirali nasilje na ulicama, u Beogradu je došlo i do nekoliko fizičkih obračuna, a u Kikindi je umalo izbo fizički obračun!
Srpska opozicija danas je održala nasilne proteste širom Srbije, čime su građani bili sprečeni da obavljaju svoje dnevne obaveze i da se slobodno kreću!
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić obratila se iz Skupštine Srbije povodom nasilja koje je antisrpska opozicija izazvala širom Srbije i javno osudila ovakvo ponašanje.
Dragan Bjelogrlić se, dok su njegovi istomišljenici pravili haos po Beogradu i Srbiji, stajao sa strane ispod kišobrana, "drndao" telefon i ćaskao sa još nekoliko osoba!
Opozicionar Miran Pogačar, koji je i jedan od predvodnika rušilačkih i nasilnih protesta, zapretio je uživo na tajkunskoj televiziji N1 najavljući novo nasilje!
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Ibro Ibrahimović, član predsedništva SPS i Marko Lakić, novinar Politike, u Info jutru govorili su o tome, kada su u pitanju jučerašnja hapšenja, da li Tužilaštvo reaguje prema zakonu ili političkim pritiscima.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Sezona slava je uveliko počela, a običaji nalažu da se u goste ne ide praznih ruku. Kad krenete u kupovinu poklona za domaćine kod kojih idete na slavu, ne zaboravite da postoje stvari za koje se veruje da ne bi trebalo da ih poklanjate.
Naši najstariji sugrađani ponovo su se našli na meti prevaranata, a ovog puta u pitanju je prevara tokom kućne prezentacije u kojoj im prodaju besmislene proizvode za paprene iznose novca.
Alija Balijagić uhapšen je nakon 27 dana potrage u selu Pribojska Goleša kod Prijepolja, a pojedinci su već počeli sa stvaranjem teorija zavera i širenjem laži i panike u javnosti, kako je sve zavera policije i da uhapšeno lice zapravo nije Balijagić.
Vladimir Petković (23) iz okoline Šapca, poginuo je juče zajedno sa ocem Miletom Petkovićem (63) kada su se kombijem sudarili sa automobilom marke BMW i kamionom.
Duško Šarić (46), mlađi brat Darka Šarića (54) otkrio je pred današnje suđenje u Specijalnom sudu da je imao tešku operaciju srca, koja je trajala pet sati.
Kako Informer nezvanično saznaje od izvora bliskog istrazi, Alija Balijagić je u policiji pričao gde je sve bio, ali sve je to nepovezano pričao, pa se sada sastavljaju kockice i prati trag. On se trenutno nalazi u istražnom pritvoru u zatvoru u Užicu i očekuje se da sa policijskim nalazima i dokazima bude saslušan pred Višim tužilaštvom u Užicu.
Fudbalska reprezentacija Srbije na žrebu u Nionu dobila je rivala za ostanak u A diviziji UEFA Lige nacija, igraće sa Austrijom, a mišljenja navijača su podeljena.
Predsednik košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović oglasio se posle pobede u derbiju protiv Crvene zvezde i poručio da je od početka verovao u trijumf svog tima.
Posle skandala na utakmici Rumunija – tzv. Kosovo, gde su gostujući igrači napustili teren zbog skandiranja "Srbija, Srbija", UEFA je donela presudu koja je razbesnela domaćine.
Novi film "Babygirl", erotski triler sa Nikol Kidman, izazvao je pravi skandal, posebno jer će biti prikazan baš tokom prazničnog perioda. Mnogi pitaju: "Zašto baš sada, na Božić?"
Scena seksa, za koju niko nije mogao pretpostaviti da postoji, prikazuje film "Hari Poter i vatreni pehar" u potpuno drugačijem svetlu. U sceni koja je izbačena iz finalne verzije filma pojavljuje se i poznati srpski glumac Peđa Bjelac.
Paf Dedi optužen je od strane glumca, koji tvrdi da je tokom audicije za reperov muzički video bio žrtva brutalnih silovanja, koja su uključivala i orgije sa telohraniteljem.
Pam Bondi je Trampov nov izbor za tužiteljku na Floridi. Ljudi koji prate njenu karijeru primetili su neke promene kod nje, uključujući značajan gubitak kilograma.
Milano je svetski poznat po luksuznim prodavnicama i vrhunskim restoranima, ali i po bogatom kulturnom nasleđu. To ga čini idealnom destinacijom za doček Nove godine.
Pevač Aca Lukas istakao je da Aleksandri Prijović po uspehu trenutno na domaćoj estradi nema ravne, a tom prilikom ukazao je na navodno licemerje kada su u pitanju Lepa Brena i Svetlana Ceca Ražnatović.
Muzička zvezda Aleksandra Prijović pojavila se sinoć, 22. novembra, na slavi Bobe Živojinovića i Lepe Brene, a tom prilikom prošetala je nakit vredan čak 48.700 evra.
Rada Manojlović otkrila je nepoznate detalje vezane za njen odnos sa Jelenom Karleušom. Pevačica je, tom prilikom, stavila tačku na dugogodišnja nagađanja da je sa Jelenom u svađi, a pomenula je i Sašu Popovića, na čiji se nagovor izvinila muzičkoj zvezdi.
Voditeljka Dea Đurđević raskinula je dugogodišnju vezu sa kolegom Mladenom Mijatovićem, a vest o prekidu veze poznatog para iznenadila je i njihove komšije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.