ZBOG POGREŠNE POLITIKE, BRITANIJA JE NAJVEĆE ŽARIŠTE KORONE U EVROPI! Evo kakav sulud plan su na početku imali i šta ih je URAZUMILO! (VIDEO)

Veći deo sveta se protiv pandemije koronavirusa odlučio za borbu tako da svim sredstvima pokuša da suzbije širenje zaraze. Stroga izolacija sumnjivih slučajeva i potpuni karantin za one kod kojih se ustanovi prisutnost virusa postali su norma. Međutim, Velika Britanija je zakasnila sa tim merama jer je za borbu protiv korone imala sasvim drugačiji plan.

Zatvaranje škola i fakulteta, preporuke da se radi od kuće, posebne kontrole na granicama i uveravanje građana da prilagode socijalne kontakte elementi su uobičajene taktike za borbu protiv epidemije. Kina je tako uspela da obuzda širenje korone znatno pre nego što se bilo ko izvan te zemlje nadao, dok su propust da se na vreme sprovedu slične mere mnogi proglasili glavnim razlogom za eksploziju koronavirusa u Italiji.

Ipak, jedna se zemlja odlučila na znatno drugačiji pristup borbi protiv korone.

Velika Britanija je od početka krize odbacivala mogućnost donošenja restriktivnih mera za sprečavanje širenja zaraze. Premijer Boris Džonson suočio se s kritikama onih kojim se činilo da mu je više stalo do čuvanja britanske ekonomije, nego do čuvanja zdravlja građana. Optuživali su ga da je tvrdoglav i da ne sluša preporuke Svetske zdravstvene organizacije, prebacivali su mu to što je odbio da zatvori škole, i upozoravali da će njegova taktika dovesti do velikog broja smrti među starijim građanima i drugim pripadnicima ranjivih društvenih grupa.

ŠTA JE BRITANSKA VLADA PLANIRALA?

Cilj je postići "imunitet stada", objasnio je glavni naučnik i savetnik britanske vlade, ser Patrik Volans govoreći o nacionalnoj taktici suočavanja sa koronavirusom. On je objasnio kako je vlada došla do zaključka kako bi se virus drakonskim merama mogao suzbiti na neko vreme, ali epidemija bi se nastavila nakon ukidanja tih mera. Kako bi se izbeglo novo razbuktavanje zaraze, Velika Britanija neće pokušati potpuno suzbije širenje koronavirusa, nego će ga pustiti da se širi, štiteći samo ugroženi deo populacije, objasnio je on.

Dakle, ljudi bi se i dalje razbolijevali. Ali, budući da virus uzrokuje blaže simptome kod mlađih ljudi, većina bi se oporavila i nakon toga bila imuna na virus.

Tako bi nastao imunitet stada zahvaljujući kojem bi se širenje virusa zaustavilo.

On je rekao da bi "verovatno oko 60 odsto" ljudi trebalo biti zaraženo da bi se postigao imunitet stada. Valansov nastup je odmah izazvao kritike. Postizanje imuniteta stada poznata je i priznata tehnika borbe protiv epidemija, ali uobičajeno je da se postiže vakcinacijom, a ne puštanjem zaraze da divlja u populaciji, upozoravali su kritičari.

Kako je došlo do promene plana u Džonsonovoj vladi?

Britanski istraživački institut "Imperijal Koledž London" objavio je rezultate svog istraživanja koji su uspeli da promene politiku vlade Borisa Džonsona.

Prvobitni tranzicioni plan je bio da se promeni tempo kako bi se usporilo napredovanje korone i spaslo što više života, po nekim procenama oko 200.000, dok se sa "modela ublažavanja" predje na "model suzbijanja".

Istraživači Imperijala u svom radu su zaključili da bi pokušaj usporavanja širenje virusa, a ne pokušaj suzbijanja bolesti,rezultirala preplaviljenim bolnicama širom Britanije, te bi zbog nedostatka bolničkih kreveta i pružanja adekvatne nege rezultiralo upravo smrtnim ishodima za oko 250.000 ljudi. 

Ovaj zaključak je već došao sa zakašnjenjem, i bilo je potrebno odmah reagovati na promenu strategije.

Još jedan podatak koji je uticao na promenu Džonsonove strategije je i podatak istraživačkog instituta da će za 30% obolelih biti potrebno bolničko lečenje, što je daleko veći broj od prvobitne procene.

Uprkos vapaju da će posledice na ekonomiju biti enormni, Džonsonova vlada moraja je da prizna grešku i da apeluje na ljude da se striktno pridržavaju striktnih mera karantina i izolacije.

Zbog zakasnele reakcije, danas se procenjuje da je Britanija najveće žarište korone u Evropi i da će broj smrtnih slučajeva biti veći od 70.000.