"NAKON NAJVEĆE PRETNJE SLEDI NAJVEĆI PAD U ISTORIJI" Hoće li korona kriza PRESUDITI EVROPSKOJ UNIJI?

Države EU trenutno, tokom pandemije korona virusa, vide svoj spas u samoizolaciji, ali za ekonomsku obnovu potrebno je evropsko usaglašavanje, ocenjuje bivši austrijski diplomata i član Fondacije "Karnegi Evropa" Štefan Lene.

Lene je, u autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Standard", upozorio na opasnost nacionalnih soliranja, dodajući da se Brisel trudi oko koordinacije, ali da se trenutno "najmanje demokratska insitucija", Evropska centralna banka pokazala najefektivnijim evropskim instrumentom za upravljanje krizom.

"Čini se kao da je Austrija početkom marta istupila iz članstva EU. Šengen je prošlost, granice su zatvorene. Kao da nema zajedničkog tržišta Austrija sa Nemačkom pregovara o isporuci medicinske zaštitne opreme, a sa Rumunijom o dolasku negovatelja. Ograničenja javnog života, ali i sada početak popuštanja mera se donose bez vidljive koordinacije na evropskom nivou", kritikovao je on.

Lene je naveo da su pravila EU o budžetskoj disciplini i državnoj pomoći suspendovana, te pakete pomoći privredi od više milijardi evra vlada u Beču donosi samostalno, dodajući da vlada namerava da vrati proizvodnju važnih lekova i zaštitne opreme u Austriju, te nalaže građanima letnji odmor u zemlji.

"Nikada pre u istoriji zemlje državna moć nije bila tako intruzivna ka unutra, i eksluzivna prema spolja kao u aktuelnoj krizi", naglasio je on.

Dok se Brisel trudi oko koordinacije austrijska vlada nacionalnim merama spustila je brojke vezane za virus masivno, što za mnoge građane znači da je negirana stara EU mantra da veliki problemi budućnosti ne mogu biti rešene na nacionalnom nivou, samostalnim delovanjem, već samo zajednički, ukazuje Lene.

On upozorava da takav zaključak ne bi bio ispravan, jer virus ostaje prekograničan izazov, za čije savladavanje je potrebno imati nove lekove ili vakcija, koje je moguće postići samo kroz intenzivnu međunarodnu saradnju.

Ocenjuje da bi normalizacija života, postepeno otvaranje granica i ekonomska obnova mnogo bolje funkcionisali, ako bi bili usaglašeno na evropskom nivou.

Na pretnju virusom države EU reaguju samoizolacijom, slično onoj koju propisuju građanima, ali koliko su prioritetni nacionalni interesu u takvim slučajevima, oni su opasni za evropsko jedinstvo, napisao je Lene.

Foto: Printscreen You Tube

Reč o "sudbinskoj zajednici" se dokazuje kao prazna fraza, iako se u realnosti ništa nije promenilo na tesnoj umreženosti privreda i zajedničkoj valiti.

Lene kritikuje da podrška između zemalja EU nije išla dalje od pojedinačnih simboličnih transfera bolesnika i isporuke zaštitne opreme.

"Sada se najmanje demokratska institucija, Evropska centralna banka, sa svojim programom spašavanja privrede, pokazala kao najefektivniji evropski instrument upravljanja krizom. Pregovori država članica o finansijskim paketima pomoći su opterećeni ideoloških suprotnosti severa i juga poznatim iz finansijske krize. Tek nakon više pokušaja su ministri finansija uspeli da naprave paket mera, kod kojeg su ostali nerajašnjena važna pitanja finansiranja. Na taj način se širi klima nesigurnosti i frustracije u Evropi", konstatovao je on.

Lene je ukazao da se nalazimo tek na početku krize, jer nakon najgore zdravstvene pretnje sledi najdublji pad privrede u istoriji EU.

"Taj privredni pad će asimetrički pogoditi zemlje članice, pri čemu će najslabije na jugu ponovo snositi najveći teret. Današnji, u mnogim članicama, prisutni nacionalni egoizam je zbog toga veoma opasan. On bi mogao dovesti antievropske populiste na vlast, destabilizovati finansijska tržišta, i produbiti dalje tenzije između severa i juga, istoka i zapada", upozorava on.

Lene ističe da još nije kasno da se nađe zajednički solidarni odgovor na korona krizu, i dodaje da ako to uspe onda bi ovo bio samo „jedan duži odmor od EU“, a ako ne onda bi to bio početak laganog opraštanja.