NAUČNICI OTKRILI ŠTA SE ZAPRAVO DESILO U ITALIJI I ŠPANIJI i zašto ih je korona razorila!

Ako bismo parafrazirali oca psihoanalize Sigmunda Frojda, koji je tvrdio da je „anatomija - sudbina”, možda bi jedno od mogućih objašnjenja pandemije korone moglo da se nađe u tumačenju da je i geografija - sudbina, s obzirom na to da je u mediteranskim zemljama registrovan najveći broj zaraženih i umrlih

Tragajući za odgovorom zbog čega su se virusom korona u Italiji zarazile desetine hiljada ljudi i zašto se iz dana u dan broj umrlih povećava, istraživači Univerziteta u Oksfordu došli su do dva zaključka.

Prvi je da su Italijani, posle Japanaca, druga nacija po starosti u svetu – čak 23 odsto stanovnika ove zemlje ima više od 65 godina, a drugi je činjenica da mladi u ovoj zemlji češće provode vreme sa starijima i duže ostaju da žive sa njima u zajednici.

Sem toga, u ruralnim krajevima Italije juniori ostaju da žive sa roditeljima i kada osnuju svoje porodice, ali svakodnevno putuju u velike gradove kao što je Milano zbog posla i druženja. Mnogi su se na taj način i zarazili i doneli kući virus, koji je pokosio starije članove familije.

Podaci Evrostata potvrđuju još i tezu da mladi u mediteranskim zemljama najduže ostaju sa roditeljima.

Zvanična statistika Evropskog statističkog biroa, to jest njihovo istraživanje, govori da iz porodičnog gnezda prvi odlete mladi Šveđani, i to sa nepunih 20 godina, Danci ostaju sa roditeljima svega godinu dana duže, a Finci napuštaju porodični dom sa nepune 22 godine. Sa druge strane, Grci, Španci, Portugalci, Italijani i Bugari u samostalan život kreću sa 29 godina. A upravo su to zemlje u kojima je virus krenuo u svoj najsmrtonosniji pohod.

Dr Goran Penev, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, konstatuje da stavljanje starijih ljudi u karantin samo delimično štiti pripadnike trećeg doba – ako žive u domaćinstvu sa mladima koji svakodnevno odlaze na posao, i oni se nalaze pod rizikom da se zaraze virusom korona.

– Činjenica da u mediteranskim zemljama popriličan broj mladih ljudi živi sa roditeljima može biti jedno od objašnjenja zbog čega su ove zemlje najviše pogođene virusom korona. Ali ne smemo smetnuti s uma činjenicu da mitovi o toplim Mediterancima, koji se ljube i grle sa svim poznanicima, i hladnim severnjacima, koji nemaju izraženu emotivnu ekspresiju i manje vremena provode u kafićima i restoranima, jesu samo deo objašnjenja zbog čega je u nekim zemljama došlo do „eksplozije” zaraze – ističe Penev, podsećajući da mladi u Skandinaviji ranije odlaze iz porodične kuće i ređe viđaju roditelje.

 

 

Time se smanjuje mogućnost da im prenesu virus, ali je isto tako i činjenica da su ljudi severa disciplinovaniji i više slušaju državu i preporuke svojih političara i zdravstvenih eksperata.

– U azijskim zemljama je postojala kultura nošenja maski za lice i pre ove epidemije, ali su mere zaštite koje je država sprovela bile veoma drakonske i, što je još važnije, ljudi su se disciplinovano pridržavali tih mera. Ne treba zaboraviti da su Italijani imali prilično ležeran odnos prema pandemiji i da je ogroman broj njih išao na festivale polovinom februara, kada je virus uveliko harao Kinom, nadajući se da će njih nekim čudom da zaobiđe – dodaje dr Goran Penev.

Ovaj stručnjak sa žaljenjem konstatuje da ni Katolička crkva nije u prvom momentu ozbiljno shvatala veličinu pandemije i obustavila bogosluženja. Virus je brzo ušao i u bolnice, a kada je došlo do kolapsa zdravstvenog sistema, i broj smrtnih slučajeva je eksponencijalno rastao.

Dr Maja Vukadinović, kulturolog i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti, podseća da Italijani i Španci spadaju u pristalice druželjubive kulture koji veliki deo vremena provode u kafićima i restoranima. Kada se tome doda i višegeneracijska porodica, ne čudi činjenica da su mladi doneli virus od koga su stradali stariji ljudi.

– Životni stil Skandinavaca i Nemaca drastično je drugačiji nego kod njihovih južnih suseda. Zbog značajno niskih temperatura, oni ne provode napolju toliko vremena kao Italijani i Španci. Zbog protestantske vere i usmerenosti na rad i štednju, oni su u manjoj meri orijentisani na zabavu i druženje. Osim toga, oni su mnogo disciplinovaniji, poslušniji i više su skloni da slušaju predstavnike vlasti. I mediji su imali značajnu ulogu u načinu na koji se neko društvo pridržavalo pravila ponašanja, što su poruke bile jasnije, postojala je veća šansa da budu ispravno shvaćene – uverava naša sagovornica.

BONUS VIDEO: