Francuski nobelovac greši: Nema naučnih istraživanja koja dokazuju da je SARS-CoV-2 stvoren u laboratoriji (ISPRAVKA)

Francuski naučnik, Luc Montanje, izjavio je da je virus koji izaziva COVID-19 stvoren u laboratoriji. Tvrdnje iz intervjua sa njim su objavili brojni svjetski i domaći mediji. Činjenice utvrđene svim dosadašnjim naučnim istraživanjima, ipak, pokazuju da nije u pravu

Faktograf, naš partnerski fact-checking portal iz Hrvatske, je 22. aprila objavio analizu u kojoj je objašnjeno da, suprotno stavovima koje je zastupao Montagnier, virus SARS-CoV-2 ne sadrži genomske sekvence HIV-a.  

Faktograf piše da je priča o tome krenula od istraživanja koje je predvodio indijski naučnik Prashant Pradhan. Istraživanje je objavljeno 31. januara ove godine na sajtu BioRxiv (servis za objavljivanje preliminarnih naučnih izvještaja koji nisu dobili sve potrebne recenzije).

Već  2. februara, reagovao je tim naučnika sa univerziteta u Teksasu, koji je ustanovio da nema dokaza koji podupiru tvrdnju o tome da novi virus sadrži sekvence HIV-a:

Da geni HIV-a nisu umetnuti u genom novog koronavirusa, pokušao je još u veljači objasniti tim predvođen Chuanom Xiaoom s Odjela za kemiju i biokemiju Sveučilišta u Teksasu u El Pasu.

Teza iznesena u njihovoj radnoj verziji (na sajtu BioRxiv, op.a.) kaže da je SARS-CoV-2 imao četiri umetka u presudni glikoproteinski gen šiljaka, što mu je omogućilo prelazak na ljude. Naveli su da ti umeci nalikuju proteinima HIV-a i to njegovim sojevima prisutnim u Keniji, Tajlandu i Indiji.
Xiao i njegov tim poslužili su se bazom podataka GenBank, Nacionalnog centra za biotehnološke informacije. U toj javnoj bazi se još od siječnja nalazi izlistan genom uzročnika Covida-19, a pridružene su mu i kasnije verzije. Pažljivim pregledom dijelova genoma, znanstvenici iz El Pasa ustvrdili su da “ne postoje dokazi da su sekvence ova četiri umetka specifične za HIV-1 ili da je virus 2019-nCoV primio ove umetke od HIV-1”.
Te navodno “problematične” sekvence “postoje u najrazličitijim vrstama virusa od bakteriofaga, gripe, do gigantskih eukariotskih virusa”, “široko [su] prisutne u živim organizmima, uključujući viruse, ali nisu i specifične za HIV-1”.

Faktograf je naveo i reakcije Silvane Konermann, biohemičarke sa univerziteta Stanford, koja je odgovorila na upit Dereka Lowea, koji je organski hemičar koji vodi blog iz te oblasti, Science Translational Medicine u SAD-u, koji je nalaze istraživanja nazvao “u najmanju ruku čudnim”.

Prepiska se odvijala na Twitteru 31. januara, dakle na dan kad je objavljen rad na sajtu BioRxiv, a Konermann je u odgovoru ukazala na to da pomenuta sličnost nije veća od slučajnosti.

“Dva se nalaze u koronavirusu šišmiša. Od preostala dva, samo je jedan najsličniji HIV-u i toliko je kratak (6 AA) da sličnost nije veća od slučajnosti”, navela je.