IMAM OSEĆAJ DA SAM JA ODGOVORNA ZA NJIHOVU SMRT! Potresna ispovest medicinske sestre koja isključuje pacijente sa respiratora: NE MOGU DA SPAVAM!

Za teško obolele od kovida-19 respirator može da znači spas, ali ponekad ni aparati za disanje ne mogu da pomognu. Huanita Nitla (42) već 16 godina radi kao medicinska sestra na Intenzivnoj nezi u Kraljevskoj slobodnoj bolnici u Londonu, gde, između ostalog, isključuje pacijente sa respiratora

- Nekad imam osećaj kao da sam odgovorna na njihovu smrt -kaže ona.

Lekarski timovi suočavaju se s teškom odlukom kada da isključe aparat pošto primete da se pacijent ne oporavlja. Oni to čine posle pažljivog razmatranja i analiziranja činilaca, kao što su starost pacijenta, bolesti od kojih pati, njegova reakcija na virus i izgledi za oporavak.

U drugoj nedelji aprila, Huaniti je po dolasku na posao rečeno da joj je prvi zadatak da isključi sa aparata svoju koleginicu - medicinsku sestru pedesetih godina koja je obolela od kovida-19. Porodicama tada još nije bilo dozvoljeno da se lično oproste od svojih bližnjih koji umiru od korona virusa, pa je morala da obavesti pacijentkinjinu ćerku telefonom.

- Rekla sam joj da njena majka nema bolove i da izgleda kao da joj je udobno. Takođe sam je pitala o željama i verskim potrebama njene majke - kaže za Bi-Bi-Si Huanita Nitla.

Pacijentkinja je bila u prostoriji sa osam kreveta, okružena ljudima koji su takođe bili bez svesti. Huanita je navukla zavese i isključila alarmne uređaje, a osoblje je na trenutak zaćutalo. Huanita je prislonila telefon pacijentkinji na uvo kako bi ćerka mogla da joj nešto kaže. Zatim je pustila muziku, koju je porodica tražila i isključila respirator.

- Sela sam pored nje, držala sam je za ruke sve dok nije umrla - kaže ona i dodaje da se sve završilo za pet minuta.

Ćerka je i dalje nešto pričala majci i molila se preko telefona, a Huanita je uzela slušalicu i obavestila je da je sada gotovo.

OVAKAV PAD NAFTE SE NE PAMTI! Nećete verovati kada ovo pročitate, A NI BUDUĆNOST NIJE SVETLA!

- Koleginica i ja smo je oprale u krevetu, uvile u beli pokrov i stavile u vreću za umrle. Pre nego što sam je zatvorila, rukom sam napravila zamišljeni krst iznad njenog čela - kaže Huanita.

Huanita kaže da joj briga o ljudima koji umiru pomaže da lakše podnese krizu. Na odeljenju su nekada imali 34, a sada imaju 60 kreveta. Obično jedna sestra dolazi na jednog pacijenta, ali sada jedna mora da brine o tri. Pre početka svake smene, članovi osoblja se uhvate za ruke i uglas kažu: “Ostanimo zdravi!”.

- Pazimo jedni na druge. Vodimo računa da svi nose rukavice, maske i zaštitnu opremu - kaže Huanita Nitla i otkriva poražavajuću činjenicu da u proseku imaju po jednog umrlog dnevno, što je daleko iznad proseka pre pandemije. Zbog toga joj je ponekad teško da otera strah.

- Imam košmare. Ne mogu da spavam. Bojim se da ću se razboleti. Svi se boje.

Međutim, iako je prošle godine mesecima bila na bolovanju zbog tuberkuloze i zna da joj je kapacitet pluća oslabljen, ne želi da prestane da se bavi ovim poslom.

- Na kraju smene razmišljam o pacijentima koji su mi umrli, ali se trudim da zaboravim na to kada izađem iz bolnice - kaže Huanita.