MERKELOVA DOMINIRA, A KAKO STOJI TRAMP?! Korona podigla rejting svim svetskim liderima, ali evo do kada će to trajati!

Zbog epidemije koronavirusa popularnost skočila i političarima koji se dobro bore protiv širenja zaraze, ali i onima koji su loše odgovorili na krizu. Analitičari kažu da je to kratkotrajno i da će im svima rejtinzi pasti posle pandemije

Pandemija koronavirusa podigla je rejting vladajućim političarima širom Evrope, bez obzira na to da li su dobro ili loše odgovorili na krizu, pokazuju najnovija istraživanja. Skok popularnosti podjednako je zabeležila i nemačka kancelarka Angela Merkel, čije su mere dale odlične rezultate u borbi protiv širenja zaraze, kao i premijer Italije Đuzepe Konte iako njegova zemlja ima jednu od najviših stopa smrtnosti od korone u svetu. Analitičari kažu da je to fenomen koji se obično beleži u vreme velike krize i predviđaju da će svim liderima rejtinzi pasti nakon okončanja pandemije.

Ujedinitelji naroda

Rejting Merkelove, koja je pre krize izazvane koronavirusom imala najnižu popularnost za 15 godina na funkciji kancelarke, porastao je za 11 procenata. Prema poslednjim istraživanjima, njoj je popularnost skočila na neverovatnih 79 odsto. Analitičari kažu da je rast rejtinga prava retkost u slučaju političara koji su na vlasti više od decenije, ali je u njenom slučaju opravdan, budući da Nemačka, posle Španije, Italije i Francuske, ima najveći broj obolelih u Evropi, ali istovremeno i jednu od najnižih stopa smrtnosti.

Međutim, nije samo Merkelovoj skočila popularnost. Italijanski premijer Konte ima najviši rejting od 2018, kad je došao na vlast. Uprkos tome što je vlada u Rimu zakasnila s uvođenjem restriktivnih mera, pa Italija sada ima jednu od najviših stopa smrtnosti na Starom kontinentu, Konteu je popularnost skočila za neverovatnih 27 procenata, na čak 71 odsto.

Slično se dogodilo i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i britanskom premijeru Borisu Džonsonu, koji nisu baš najbolje odgovorili na krizu nastalu usled epidemije koronavirusa. Makronu, koji je pre krize bio prilično nepopularan u zemlji, popularnost je skočila za 14 odsto, na 51 procenat, iako je prema ocenama analitičara, kasno uveo restrikcije. S druge strane, Džonsonu, koji je u početku potpuno ignorisao virus, a onda se i sam razboleo i jedva preživeo, rejting je skočio za pet odsto i sad iznosi 52 procenta.

Analitičari kažu da je popularnosti liderima u svetu skočila jer ih narod vidi kao ujedinitelje.

- Građani se osećaju ranjivima i u opasnosti su, te svoje poverenje daju političarima na vlasti ne bi li ih zaštitili. To se zove "efekat ujedinjenja oko zastave", koji je dosad zabeležen samo u Americi. U pitanju je fenomen rasta popularnosti predsednika SAD tokom međunarodnih kriza ili ratova. Na primer, Džordž Buš mlađi, inače veoma nepopularan, imao je rejting od čak 90 odsto nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. To je bio najviši rejting jednog predsednika u istoriji SAD - navode stručnjaci.

Opozicija na pauzi

S druge strane, neki ovaj fenomen objašnjavaju time što su tokom svake krize pauzirani napadi opozicije na vlast.

- Podele su ostavljene po strani, a izveštavanje medija je ujednačenije. Kad kritika utihne, to daje šansu liderima da ih narod vidi u mnogo pozitivnijem svetlu - kažu analitičari.
Šta god da je razlog rasta popularnosti lidera, stručnjaci su saglasni u jednom - ona je kratkog daha.

- Ovakva situacija je neodrživa. Popularnost svetskih lidera ponovo će pasti kad prođe pandemija. Kojom brzinom će se to dogoditi, to u ovom trenutku niko ne zna, ali sa sigurnošću se može reći da će ona pasti. Sve što se ovako podigne, mora isto tako i da padne - zaključak je analitičara.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.