NOVA SMRTONOSNA KOMPLIKACIJA KORONE! Zbog nje zaraženima amputuraju ruke i noge, a respiratori ne pomažu!

Nakon što je tri nedelje proveo na odeljenju za intenzivnu negu na kom se lečio od kovida-19, lekari su američkom glumcu Niku Koroderu (41) morali da amputiraju desnu nogu. Njegovu cirkulaciju je zaustavio ugrušak - još jedna opasna komplikacija koronavirusa

Ugrušci su iz raznih razloga česta komplikacija među bolesnicima na intenzivnom liječenju, no njihova je učestalost veća među oboljelima od covida nego što je očekivano. 

- Na odeljenju bolnice u kojoj radim imam četrdesetogodišnjake s ugrušcima u prstima, a nema nikakvog razloga za to osim virusa - rekla je Sari Brosnahan, doktorka na odeljenju intenzivne nege njujorške bolnice Langone i dodala: 

Jedan od njih upravo ima velikih problema s dotokom krvi u obe noge i u obe ruke i verovatno ćemo morati da obavitimo amputaciju.

Krvni ugrušci nisu opasni samo za udove, nego mogu dospeti i u pluća, srce ili mozak te iazazvati smrtonosnu plućnu emboliju, srčani ili moždani udar.

U nedavnoj studiji holandskih naučnika otkriveno je da je 31 od 184 pacijenta uključena u istraživanje imao komplikacije s ugrušcima, što je "izuzezno visok procenat". 

Na sreću, potreba za amputacijama ipak je puno ređa. 

Foto: Tanjug/AP

Zašto se to događa? 

Behnood Bikdeli, lečnik u njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici, okupio je međunarodni tim stručnjaka da bi proučili problem. Njihova otkrića objavljena su u časopisu Journal of The American College of Cardiology.

Zaključili su da je rizik od pojave ugrušaka toliko visok da bi pacijenti oboleli od covida -19 trebalo preventivno da dobijaju lekove za razređivanje krvi.

Nekoliko je mogućih razloga koji ih izazivaju. Pacijenti s težim oblikom kovida-19 često već pate od neke bolesti, poput bolesti srca ili pluća. One su same po sebi povezane s većim rizikom od razvoja tromboze. 

I boravak na odeljenju intenzivne nege povećava rizik jer pacijenti duže vreme nepomično leže, što pogoduje razvoju ugrušaka. 

Kovid je povezan i s neuobičajenom reakcijom imunog siistema koja se naziva "citokinskom olujom", a neka istraživanja upućuju na to da je i taj fenomen povezan s višom stopom stvaranja trombova. 

Moguće je i da na zgrušavanje utiče nešto povezano sa samim koronavirusom, što su lekari primetili ranije kod nekih drugih virusnih oboljenja. 

Stručni rad objavljen prošle nedelje u Lancetu pokazao je da virus može nastaniti epitel, tkivo koje oblaže organe i krvne sudove, što u teoriji može da utiče na proces zgrušavanja. 

Iako antikoagulansi poput heparina kod nekih pacijenata deluju vrlo delotvorno, kod drugih nisu delotvorni jer su ugrušci premaleni, pojasnila je Brosnahan. "Mikrougrušaka je puno i ne znamo gde se tačno nalaze." Obdukcije su pokazale da su pluća nekih pacijenata sadržavala stotine mikrougrušaka.

Ali pojava nove zagonetke rešila je jednu stariju. Cecilia Mirant-Borde, doktorka na odeljenju za intezivnu negu za vojne veterane na Manhattanu, kaže da pluća puna mikrougrušaka objašnjavaju zbog čega respiratori nisu bili od veće pomoći kod jednog dela pacijenata. 

Na početku pandemije lekari su te pacijente lečili prema protokolu za sindrom akutni respiratorni distres, poznat i kao "mokra pluća". 

Razlog nedelotvornosti respiratora u nekim slučajevima "nisu bila pluća puna vode, nego mikrougrušci koji su blokirali cirkulaciju" pa je krv napuštala pluća s manje kiseonika nego što je to uobičajeno.  

Prošlo je pet meseci otkako se virus pojavio u Wuhanu, a liekari o njemu svakoga dana saznaju nešto više.

- Iako smo iznenađeni otkrićem, zapravo ne bismo trebali da budemo toliko iznenađeni. Virusi su nepredvidljivi - rekla je Brosnahan.

SVE O KORONAVIRUSU MOŽETE DA PROČITATE OVDE.

BONUS VIDEO: