• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Index.hr

04.05.2020

06:58

ŠOK! SVETOM SU HARALI I DRUGI OPASNI KORONAVIRUSI I IZAZIVALI PANDEMIJE! Naučnici otkrili nešto što će uticati na borbu sa opasnim virusom!

Vesti

ŠOK! SVETOM SU HARALI I DRUGI OPASNI KORONAVIRUSI I IZAZIVALI PANDEMIJE! Naučnici otkrili nešto što će uticati na borbu sa opasnim virusom!

Podeli vest

U središnjoj Aziji 1889. godine došlo je do virusne epidemije zbog koje je umrlo oko 1 miliona ljudi. Stručnjaci su tu bolest prozvali "ruskim gripom", ali bez prave analize uzoraka tkiva ne možemo pouzdano da znamo o kakvom se tačno virusu radilo

Jedna mogućnost je da je ovaj "grip" zapravo bila pandemija koronavirusa. Naime, četiri soja koronavirusa odgovorna su danas za otprilike 20 do 30 odsto prehlada, s time da su u prošlosti bili mnogo smrtonosniji. Epidemiolozi veruju da sva četiri navedena koronavirusa kolaju među ljudima već zadnjih nekoliko vekova. Kada su se tek pojavili, verovatno su izazvali velike pandemije.

Paralele s našom trenutnom krizom su očigledne  bolje znanje o tim drugim koronavirusima moglo bi biti od vitalne važnosti za efikasniji odgovor na covid-19. Uvid u poreklo, način širenja i karakteristike običnih koronavirusnih prehlada može da pružiti ključne naznake o tome što nas može čekati ​​u narednim mesecima i godinama. Razumevanje ovih relativno bezopasnih sojeva koronavirusa moglo bi nam takođe pomoći da izbegnemo sledeću pandemiju, piše New Scientist.

Koronavirusi su velika porodica virusa koja uglavnom izaziva oboljenja kod stoke te do nedavno nisu privlačili pažnju virologa.

- Koronavirus kod ljudi je uočen 1960-ih, ali ta dva otkrivena soja su izazivala samo običnu prehladu te im se nije posvetilo puno pažnje - objasnio je pedijatar i epidemiolog Frank Esper iz klinike Cleveland u Ohiju.

 

 

Pojava SARS-a

Međutim, 2002. godine svetom se počeo širiti novi, ozbiljniji soj koronavirusa - SARS (teški akutni respiratorni sindrom) koji je uspešno obuzdan sledeće godine. Virus SARS-CoV-1 zahvatio je 26 zemalja, a zarazilo se 8000 osoba. Umrla je svaka deseta. Visoka smrtnost SARS-a uznemirila je epidemiologe i koronavirus se našao u centru pažnje stručnjaka širom sveta.

Njemu srodan virus otkriven je kod šišmiša, životinja koje uspevaju živjeti s koronavirusom a da od njega ne obole. Moguće je da je epidemija SARS-a nastala kada su šišmiši zarazili cibetku nakon koje je SARS zatim prešao na ljude.

Koronavirusi imaju belančevine na svojoj površini, koji deluju poput ključa koji otključava ulazna vrata različitih ćelija u različitim vrstama domaćina. Ti se proteini putem genetskih mutacija ili razmenom genetskog materijala mogu oblikovati i menjati otvarajući pritom nova vrata. Virolozi su se stoga uputili u lov na nove sojeve koronavirusa prateći ih kod ljudi i divljih životinja kako bi shvatili šta tačno izaziva modifikacije proteina.

Foto: Marko Đoković

Koronavirus NL63

Mikrobiolog Lia van der Hoek sa Sveučilišta u Amsterdamu, koja već neko vreme usavršava svoju tehnologiju ​​za otkrivanje nepoznatih sojeva virusa, pre nekoliko godina kod 7-mesečnog deteta s bronhiolitisom pronašla je još jedan soj koronavirusa - HCoV-NL63.

- Pronašla sam NL63 sasvim slučajno, pre nego što smo saznali za SARS - ispričala je Van der Hoek. Dalja istraživanja pokazala su da je NL63 raširena pojava i da je ovaj soj koronavirusa inficirao između 1 i 9 odsto ljudi s upalom disajnih puteva u svetu. NL63 izaziva povišenu temperaturu, kašalj, grlobolju, bronhitis i upalu pluća.

Rođaci NL63 su nakon toga pronađeni kod svinja, mačaka i šišmiša. U 2012. godini, stručnjaci su putem genskih upoređivanja NL63 kod ljudi i šišmiša otkrili da imaju zajedničkog pretka koji je živeo pre 500 do 800 godina. To znači da je NL63 prešao na ljude negde između 13. i 15. veka. U tom trenutku je verojatno došlo do pandemije, smatra virolog Ralph Barić sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Poput SARS-CoV-2, koronavirusa koji izaziva covid-19, izvorni NL63 bio je u nekoj meri smrtonosan. Oba virusa vežu se na isti stanični receptor.

- Ta davna pandemija nalikovala je gripu, ali je izazvala teže simptome bolesti kod starijih osoba - kazao je Barić.

I ovde u priču ponovno ulazi ruska gripa.

 

 

Nakon epidemije SARS-a ponovno se pojavilo zanimanje za dva naizgled neobjašnjiva koronavirusa koja izazivaju prehladu, a koja su otkrivena u 1960-ima - HCoV-229E i HCoV-OC43.

Upoređujući te viruse sa sojevima koji su pronađeni kod drugih životinja, stručnjaci su zaključili da OC43 mora poticati od goveda ili svinja i da je prešao na ljude oko 1890. Godina zvuči poznato?

I nije samo 1890. godina jedini faktor koji povezuje OC43 s ruskom gripom. Mnogi oboleli od ruskog gripa imali su izražene simptome koji su uticali na njihov središnji nervni sistem, a za OC43 se zna da inficira nervno tkivo. Ako je OC43 krivac za pandemiju 1889/90., očigledno je u poslednjih 130 godina polako mutirao u sve manje opasan virus. Verovatno je pandemija trajala priličan broj godina, poput više sezona težeg gripa, a nakon toga se OC43 transformisao u običnu prehladu.

Što je s 229E? Nakon što je izol0van sredinom 1960-ih, eksperimenti su pokazali da je polovina dobrovoljaca zaraženih 229E obolela od prehlade nakon dva do pet dana. Genetska upoređivanja 229E i srodnih virusa na životinjama ukazuje na to da je on s afričkih šišmiša prešao na kamile, a zatim na ljude krajem 18. veka. Poput koronavirusa koji izaziva MERS, verovatno je izazvao smrtonosnu pandemiju jer ljudi nisu imali imunitet na taj soj koronavirusa.

Milioni mrtvih svinja

Ideju o tome da su koronavirusi koji iazivaju običnu prehladu na početku bili smrtonosniji podržavaju nedavne studije na životinjama. Na primer, naučnicu su 2016. godine uhvatili koronavirus koji je upravo prešao sa šišmiša na svinje. Za samo nekoliko meseci zbog tog virusa je u Kini uginulo 25.000 prasadi. A 1977. u Evropi se kod svinja pojavila bolest izazvana koronavirusom, koja se kasnije proširila na Kinu, a potom i u SAD, pri čemu je stradalo oko 8 miliona svinja.

2005. godine u hongkonškoj bolnici kod 71-godišnjeg pacijenta s upalom pluća otkriven je četvrti soj koronavirusa koji izaziva običnu prehladu. HCoV-HKU1 izaziva respiratorne bolesti i kasnije je zabežen širom sveta. Čini se da je na čoveka prešao s glodara. Mada HKU1 nije toliko interesantan virolozima jer ne uzrokuje teže simptome, otkriveno je da zna teže pogoditi pacijente starije životne dobi.

Foto: Tanjug/AP

Sva četiri koronavirusa imaju jednu sličnost

Sva četiri koronavirusa koja uzrokuju običnu prehladu imaju jednu zanimljivu osobinu: variraju.

- NL63 se nekih godina pojavljuje u većim razinama, a u nekim u nižim. Osim toga, između 2000. i 2010. godine kod dece su češće zabeležene infekcije NL63 i OC43 nego infekcije 229E i HKU1. Oni su u međusobnoj konkurenciji - rekla je van der Hoek.

Neki epidemiolozi smatraju da je razlog tome što nam imunološki sistem pruža zaštitu na određeni soj nekoliko godina, a zatim se opusti. Ali, razlog bi mogao biti i sumorniji. Tiokom jednog ogleda 1990. godine utvrđeno je da su ispitanici dobrovoljno zaraženi 229E bili ponovno podložni istoj infekciji godinu dana kasnije. Ali, tada nisu imali simptome, već su samo bili zarazni, odnosno dalje širili virus.

Istraživanja koronavirusa koji uzrokuju prehlade dala su i neke ohrabrujuće rezultate. Porodično stablo koronavirusa sastoji se od četiri podgrupe, od kojih su dve ljudske. NL63 i 229E su, zajedno s mačjim i psećim koronavirusima, u skupu koji se zove alfa. OC43 i HKU1 pripadaju beta skupini koja uključuje i viruse koji uzrokuju MERS, SARS i covid-19. Stručnjaci su primetili da antitiela za jedan virus mogu biti delotvorna u borbi protiv srodnog virusa u istoj grupi. 

- Definitivno bi trebalo da istražimo imaju li ljudi već neki imunitet na covid-19 ako su imali infekciju s OC43 ili HKU1" - rekla je van der Hoek i dodala kako može da bude i obrnuto odnsono negativan scenario.

- Ako ste starije životne dobi i imate imunitet protiv nekih koronavirusa, postoji verovatnoća da će vaše telo preterano regovati na novi soj - objasnila je.

Dugoročno gledajući, virolozi za sada ne mogu predvideti šta će biti s covidom-19. Ali, postoji značajna verovatnoća da će još nekoliko godina izazivati teške simptome kod starijih osoba i onih s drugim zdravstvenim problemima, a zatim se polako transformirati u običnu prehladu.

SVE O KORONAVIRUSU PROČITAJTE OVDE.

BONUS VIDEO:



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set