OVE 3 EVROPSKE ZEMLJE IMAJU SAMO 30 UMRLIH OD KORONE! Evo kako im je to uspelo - otkrivena njihova TAJNA!

Kipar, Malta i Island su tri evropske države koje su se najbolje suprotstavile korona virusu, ukupno imaju 30 preminulih, a zajedničke su im dve stvari

Sve tri su ostrvske zemlje, a mere koje su uvele su veoma slične.

Kipar je među nekoliko inače otvorenih ostrvskih zemalja, poput Islanda, Malte i Novog Zelanda, koje su nedavno započele ili uskoro planiraju da ublaže mere zabrane kretanja.

Kiparska vlada dozvolila je ove nedelje plivanje u moru prvi put od marta, a stanovnicima je dopušteno i da izađu iz kuće do tri puta dnevno, umesto jednom kao do sada. Sve četiri države su, barem zasad, postigle impresivne rezultate u borbi protiv virusa.

Kipar je 11. marta zatvorio škole i zabranio veća okupljanja u zatvorenom prostoru, 21. marta obustavio međunarodne dolaske avionom, a kasnije uveo i policijski čas. Izgleda da su mere bile efikasne, jer je na ostrvu preminulo samo 15 ljudi.

Prema podacima agencije Frans Pres koje prenosi Jutarnji list, to Kipar svrstava među sedam članica Evropske unije s najmanjim brojem umrlih od kovida-19 u odnosu na broj stanovnika.

Kipar je i među deset država u svetu po obimu broja testiranih u odnosu na ukupnu populaciju, pokazuju podaci stranice Worldometer. Na toj listi prvi je Island, dok je Malta četvrta. Malta ima i treći najbolji odnos broja umrlih prema broj stanovnika, a u toj zemlji preminulo je samo petoro ljudi od korona virusa.

Island zbog retke naseljenosti nije ni uveo karantin, a ukupno je od kovida-19 tamo preminulo 10 osoba. Umesto toga uvedene su neobavezne restrikcije i uputstva o ograničavanju okupljanja, prvo na 20, a od ponedeljka na 50 ljudi.
 

 

Kjartan Hrein Njalson, pomoćnik direktorke islandske agencije za zdravlje, nedvosmislen je oko metoda kojom je Island zaustavio širenje zaraze.

"Praćenje kontakata, rano otkrivanje, karantin, izolacija i dobra lična higijena", rekao je.

"Te smernice važe i na Kipru, i na Islandu i u Francuskoj".

Ipak, Njalson priznaje da su države s manjim brojem stanovnika u prednosti.

"To pomaže da se ljudi mobilišu i da sarađuju. Nas je samo 360 hiljada, što nam daje priliku da izgradimo osećaj zajednice", navodi on.

S njim je saglasan Konstantin Makris, profesor na Kiparskom tehnološkom univerzitetu.

"Ostrvsko stanovništvo je homogenije pa je i komunikacija lakša", rekao je i dodao kako su manjim nacijama lakša i tehnička pitanja u vezi sa testiranjem.

Testiranje je rašireno i na Severnom Kipru, entitetu stvorenom nakon turske invazije 1974. koja je, pak, bila odgovor na vojni puč uz podršku Grčke. Na toj teritoriji, na kojoj živi 300 hiljada ljudi i priznaje ga samo Ankara, testirano je više od 14 hilljada ljudi, a preminulo, prema zvaničnim objavama četvoro. Republika Kipar je sa 131 stanovnikom po kvadratnom kilometru nešto gušće naseljena od Francuske (119) gde je broj mrtvih 390 na milion stanovnika.
 

 

S druge strane, Malta je veoma gusto naseljena, s 1.375 stanovnika po kvadratnom kilometru.

Jedini malteški aerodrom zatvoren je krajem marta. Malta još nije ublažila mere, ali planira da to uskoro postepeno učini. Profesor Makris upozorava kako je u periodu ublažavanja mera "važno razmišljati o gustini naseljenosti".

Čak i ako Kipar nastavi uspešno da se bori protiv virusa, ostaće veoma teško da se otvori prema svetu. To ima velike implikacije za turistički sektor, važan i za islandsku i maltešku ekonomiju.

Jedna od ideja koja se razmatra je da otvore aerodrome za države koje su u istoj fazi pandemije. 
Druga opcija je testiranje turista, ili u državi iz koje kreću ili pri dolasku, a za to su potrebni testovi koji daju rezultate za sat vremena. Jedna od onih koji strahuju za budućnost je Elena Isak koja je otvorila prvi restoran u Aja Napi pre više od deset godinaa. Sada ima tri restorana i zapošljava oko 50 ljudi.

"Ne možete da preživite bez turista, to je nemoguće", rekla je.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.