PROKOCKAO IMIDŽ ZAGOVORNIKA LIBERALNE DEMOKRATIJE! Johanis nacionalističkim ispadima uzburkao Rumuniju!

Predsednik Rumunije Klaus Johanis, koji je pripadnik nemačke manjine u toj zemlji, poslednjih nedelja se nacionalističkom retorikom obračunava s mađarskom manjinom, piše Dojče vele, ocenjujući da je u Rumuniji u toku opasna borba za glasove.

Klaus Johanis bi zapravo trebalo da bude po svemu različiti šef države od većine u centralnoj Evropi i na Balkanu, navodi DW.

Rumunski predsednik potiče iz nemačke manjine u Transilvaniji, na vlasti je od 2014, prošle godine je osvojio i drugi mandat, a ove godine poneo čuvenu Karlovu nagradu koju nemački grad Ahen dodeljuje za posebne doprinose evropskom jedinstvu.

Ovih nedelja je Johanis, kako ocenjuje DW, prokockao politicki imidž kada se priklonio jednom od najupornijih narativa rumunskih nacionalista - krajem aprila je optužio najjaču opozicionu stranku u zemlji, socijaldemokrate, da sa predstavnicima mađarske manjine rade na pripajanju Transilvanije Mađarskoj.

Diskretno je optužio i madarskog premijera Viktora Orbana da povlači konce iz pozadine.

Johanisovo saopštenje je krunisano parodiranjem mađarskog pozdrava - obraćanje je počeo tako što je na mađarskom poželeo "dobar dan" opozicionim socijaldemokratama, dodaje Dojče vele.

Snimak Johanisovog saopštenja uzburkao je političku scenu u Rumuniji i Mađarskoj, piše dalje DW, ocenjujući da je "ovo više od grubog ličnog obrta jednog predsednika koji je do sada važio za zagovornika liberalne demokratije".

Johanis je, kako se dodaje, na talonu rumunske politike, gde su tenzije ionako na ivici pucanja, raspalio staru nacionalističku temu.

- Posledice po komplikovane odnose Budimpešte i Bukurešta mogle bi biti ogromne. Kakvo-takvo razumevanje dve susedne zemlje jedan je od stubova stabilnosti u regionu - ocenjuje se dalje u tekstu.

Johanisov istup je zvanicno bio uperen protiv predloga za autonomiju Zemlje Sekelja, regiona na istoku Transilvanije koji većinski naseljavaju Mađari.

Godinama poslanici Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji iznova podnose sporni predlog zakona o autonomiji i godinama ubedljiva većina u parlamentu taj zakon odbacuje. To je jedna od rutina rumunske političke scene i retko kada izaziva pažnju medija.

Medutim, krajem aprila je predlog zakona "prećutno" prošao kroz Donji dom rumunskog parlamenta.

Naime, prema zakonima, predlog se automatski prihvata ukoliko odredeni rok istekne, a parlament ne održi raspravu o temi.

Poznavaoci prilika veruju da je ovde u pitanju bio javašluk - usred usijane debate o raznim drugim pitanjima, zaboravilo se na rok za raspravu o ovom zakonu, navodi DW.

Klaus Johanis je "prećutni" prolazak zakona označio kao tajni separatistički scenario u kojem učestvuju i rumunske Socijaldemokrate.

Za tu tvrdnju nije ponudio nikakve dokaze, piše DW i dodaje da je od pocetka bilo jasno da od autonomije za Sekelje nece biti ništa i da će Gornji dom parlamenta, koji mora da se izjasni, odbaciti predlog zakona.

- Medutim, Johanis je namirisao politicki profit. On je u bliskim odnosima sa Nacionalno-liberalnom partijom (PNL) premijera Ludovika Orbana koji nema stabilnu vecinu u parlamentu. Izbori slede krajem ove ili pocetkom sledece godine, te se i Johanis i Ludovik Orban nadaju apsolutnoj većini za PNL - dodaje DW.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.