ESKOBAROV GLAVNI DILER JE NA SLOBODI! Ekscentrični obožavalac Hitlera ni posle 33 godina ne sme da se pojavi u Kolumbiji! (VIDEO)

Karlos, danas 70-godišnjak poznat po svojoj ekscentričnosti, u utorak je sleteo na aerodrom u Frankfurtu. Osuđen je na 134 godine zatvora, ali ta mu je kazna kasnije, zbog saradnje s američkim vlastima smanjena

Pablo Eskobar zauvek će biti upamćen kao kralj droge i medelinskog kartela, kolumbijske kriminalne organizacije koja je 80-ih preplavila svet kokainom. Jedan član Eskobarove grupe se posebno izdvajao i bio je jedan od kreatora medelinskog kartela sa Eskobarom - Karlos Leder Rivas. Njega su upravo izručili Nemačkoj, nakon što je pušten iz zatvora na Floridi gde je služio kaznu zatvora od 30 godina. 

PARTNER PABLA ESKOBARA PUŠTEN NA SLOBODU! Posle 33 godine iza rešetaka, KARLOS LEDER JE SLOBODAN ČOVEK!

Karlos, danas 70-godišnjak poznat po svojoj ekscentričnosti, u utorak je sleteo na aerodrom u Frankfurtu. Ima kolumbijsko i nemačko državljanstvo, a u Americi je 1987. osuđen na 134 godine zatvora, ali ta mu je kazna kasnije, zbog saradnje s američkim vlastima, preinačena i karlos je završio u programu zaštite svedoka. O njemu će se sad brinuti jedna dobrotvorna organizacija.

Karlosova biografija puna je zanimljivih detalja.

Sin Nemca i Kolumbijke, Karlos je rođen u Kolumbiji, gde je i proveo najveći deo svog detinjstva. Međutim, nakon razvoda roditelja, preselio se u Njujork kada je imao 15 godina.

U SAD-u se bavio sitnim kriminalom, krao je automobile i prodavao marihuanu na istočnoj obali i u Kanadi.

U junu 1973. godine, zbog krađe automobila je završio u zatvoru u Danburyju, u Connecticutu. Njegov relativno kratki boravak tamo zauvek je promenio Ameriku, ali i svet.

Džordž Jang, poznati diler droge o kojem je snimljen film "Blow", bio je Karlosov cimer u ćeliji.

- Kako je vreme prolazilo, bolje smo se upoznali i onda me je pitao da mu ispričam sve o kokainu. Odgovorio sam mu da neću. Pitao me je zašto. Sve što sam mu imao za reći bilo je: "Znaš li da se prodaje za 60.000 dolara po kilogramu u SAD-u? -  rekao je Jung u jednom intervjuu 2000. godine.

- To je bila sudbina. Da njih dvojica završe u istoj ćeliji - kaže Mike Vigil, bivši šef međunarodnih operacija za borbu protiv droge.

Jung i Karlos su krajem sedamdesetih pušteni na slobodu, ali su se ubrzo opet sastali i dogovorili šverc kokaina iz Kolumbije u jugoistočni deo SAD-a avionima.

Kako se vremenom trgovina "koke" povećavala, Karlos je postajao sve bliži mafiji u Medelinu, a na Karibima su tražili "bazu" za svoje ilegalne poslove.

Bahami kao centar belog praha

- Krijumčarili su drogu preko Nassaua, glavnog grada Bahama, koristeći korumpirane službenike, koji su im otvarali aerodrome i okretali glavu na njihov ilegalni biznis, ali su želeli više. Hteli su još, hteli su područje gde mogu još slobodnije da rade i gde će trošiti manje na podmićivanje lokalnih moćnika. Tako su se prebacili na obližnje ostrvo Norman - ispričao je Vigil za Business Insider.

Na Normanu je Karlosova ekscentričnost došla do izražaja. Opisivali su ga kao zgodnog, inteligentnog, šarmantnog biznismena, ali s nedostatkom samokontrole.

Diler zaluđen Hitlerom

Karlos je bio dosta agresivan biznismen, pa je na kraju uspeo da izgura Junga iz njihovog dogovora. Jung ga je pak u jednom trenutku opisao kao ludaka koji voli Hitlera.

- Bilo je i drugih ljudi koji su živeli na ostrvu, ali ih je Karlos proterao i počeo da stvarati grupu oko sebe koja je izgledala kao neka neonacistička grupa - priča Vigil. 

Karlos je počeo da se ponaša kako mu je bila volja. Često je organizovao  velike zabave i orgije na ostrvu. Kako je imao podršku od lokalne vlasti na ostrvu, ohrabrio se i iz aviona je bacao letke po ostrvu na kojima je pisalo "DEA idi kući". (DEA - Agencija za suzbijanje droga)

- Ali, Karlos je postajao sve vidljiviji, naročito DEA-i, pa su mu bahamske vlasti rekle da napusti ostrvo - nastavlja Vigil. 

Uspon u Kolumbiji

Karlos se potom povukao u Kolumbiju. Njegov šverc avionima poboljšao je i ubrzao kokainski biznis u Medelinu i tako je postao važan član kartela. 

Ekscentrični kriminalac je izgradio hacijendu i počeo da se razbacuje novcem. Postavio je statuu Džona Lenona u svom dvorištu i kupio avione državnoj vladi kao poklon.

U ranim osamdesetima je, nalik Eskobaru, Karlos imao političke ambicije. Eskobar je dobio mesto u Narodnoj skupštini, a Karlos je međutim suzbio svoje nacističke sklonosti, koje je nasledio od oca, i iskoristio ih za razvoj svog političkog pokreta u Kolumbiji.

- Želeo je da uđe u politiku i imao je ideju o vladi koja bi podsećala na nacističku. To pokazuje njegovu poremećenost i lucidnost. Često je davao intervjue u kojima je hvalio Hitlera i bio protiv Jevreja, čime je samo potvrdio svoj nacistički karakter - kaže Vigil.

Karlos se povukao u džunglu, ali je ipak i dalje održavao konferencije za novinare, te najavio da će se boriti protiv vlade. Bio je poznat po tome što je često citirao Hitlera za kojeg je javno priznao da mu se divi.

- Kolumbijska policija je jednom prilikom izvršila raciju i pretres njegove kuće, kad su otkrili nekoliko milliona dolara, dok je cela unutrašnjost kuće bila ukrašena Hitlerovim fotografijama- navodi Vigil.

- Karlosova stranka, Nacionalni pokret Latina, imala je fašistički program koji je zahtevao radikalne promene u politici Kolumbije. Takođe je prigrlio i antiimperijalizam, kritikujući Ameriku zbog njene preterane umešanosti u Latinskoj Americi. Kokain je video kao sredstvo oslobođenja, nazivajući ga bombom Latinske Amerike".

Kao i Eskobar, Karlosovi politički napori imali su za cilj da ponište dogovor kolumbijske vlade s Amerikom o njihovom izručenju i izručenju drugih narko dilera.

Karlosova megalomanija, potaknuta kokainom, izazavala je incident na jednoj Eskobarovoj zabavi i tu je počela Karlosova propast.

- Na Eskobarovoj hacijendi, Karlos je bio previše nadrogiran, svađao se s ljudima, a čak je i upucao jednog Pablovog čoveka - kaže Vigil. 

Hapšenje "narko Hitlera"

To je razljutilo Eskobara, jer je izgledalo, i to pred mnoštvom ljudi, da ne može da zaštiti ni svoje ljude. Shvatio je da je Karlos postao teret i otkrio njegovu lokaciju kolumbijskoj Vladi, što je kasnije negirao.

U šest ujutro, 4. februara 1987. godine, na ranču u blizini Medelina, gde je Karlos uživao u svom bogatstvu, policija i vojnici su upali i uhapsili ga.

Jedanaest sati kasnije, izručili su ga u Majami i tako je upravo Karlos postao prva "žrtva" sporazuma između Kolumbije i SAD-a. 

Ubrzo je stigao u federalni zatvor u Illinoisu.

 

Escobar u zamenu za slobodu

Vigil je već bio na putu za taj zatvor kako bi se sastao s Karlosom, jer je bio važan svedok za Ameriku, zbog svoje povezanosti s Eskobarom. 

- Bio je vrlo nizak, tečno je govorio engleski, a ostavljao je utisak manipulatora i prevaranta. Nije htio reći ni reč o svojoj umešanosti u posao s drogom. Znao je da ga je Pablo izdao. Nije želeo o njemu da govori. Ponudio je da ode u Kolumbiju pod zaštitom kolumbijske vojske, koja bi ga čuvala, i da sam uhvati Eskobara za nas. Nismo hteli da rizikujemo - navodi Vigil.

Karlos nije imao neke druge informacije za "trgovanje" s Amerikancima, pa je osuđen na doživotnu kaznu zatvora 1987. godine.

Karlosu je zatvorska kazna smanjena kad je svedočio protiv Manuela Noriege, koji je pomagao medelinskom kartelu.

Karlos je optužio SAD za kršenje ljudskih prava i da su pogazili navodni dogovor o njegovom puštanju ukoliko svedoči protiv Noriege.

Obratio se i kolumbijskom predsedniku Santosu, tražeći da mu pomogne da se vrati u zemlju kako bi umro na tlu Kolumbije.

- Karlos ima puno neprijatelja u Kolumbiji. Kad bi otišao tamo, ne verujem da bi preževeo duže od nekoliko meseci - zaključuje Vigil.

Tako je i bilo - Karlos je nakon zatvora završio u Nemačkoj.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.