INCEST, ORGIJE, UBISTVA... Moćni otac i brat vukli su konce, a ona je srljala u blud i razvrat! Ko je, zapravo, bila crvenokosa lepotica iz NAJOMRAŽENIJE PORODICE U ISTORIJI!

Na današnji dan 1519. godine umrla je Lukrecija Bordžija, lepa i vrlo obrazovana vanbračna kćerka pape Aleksandra VI, vojvotkinja od Ferare i žena koja će ostati upamćena kao član jedne od najomraženijih porodica u istoriji

Lukrecija je po naređenju oca, odvojena od majke i data na čuvanje očevoj rođaci Adrijani Mila koja joj je obezbedila solidno obrazovanje. Od ranog djetinjstva učila je latinski, upoznala se sa poezijom, muzikom i slikanjem na porcelanu.

Za njenu porodicu vezivali su se neizrecivi zločini, uključujući i Lukrecijin incest - ne samo sa bratom Čezarom, već i sa rođenim ocem, papom Aleksandrom VI.

Bordžije su bile užasna loza, nadaleko poznate po surovosti u borbi za moć, i pitanje je da li uprkos svemu Lukrecija zaslužuje ružnu reputaciju koja je vekovima prati. Izvesnije je da je u rukama svog oca i brata postala oruđe i žrtva njihove političke mašinerije, protiv koje nije imala dovoljno snage da se bori. Rimom je kružila izreka:

"Ako ti je život mio, nikada ne idi na ručak kod Bordžija".

Ciljalo se na otrov koji su Bordžije stavljali u hranu onima koje su želeli da uklone. Mada Lukrecija u tome nije imala nikakvog udela, nije mogla izbeći loš glas koji je pratio njenu porodicu. Osim toga u to vreme shvatanje pristojnosti i morala veoma se razlikovalo od današnjeg. I sama činjenica da je njen otac, Rodrigo Bordžija mogao postati poglavar Katoličke crkve govori u prilog ovoj tezi.

Istoriograf Gregorovius ističe:

"Nije bila ni gora ni bolja od većine žena u njeno vreme. Bila je neopterećena i uživala je u radostima života."

Otac porodice, Rodrigo Bordžija, bio je poreklom Španac i dugo je služio kao kardinal. Kad je 1492. umro papa Inoćentije, Rodrigo je odlučio da ništa ne prepusti slučaju. Poslao je mazge natovarene srebrom da podmiti kardinale čiji su mu glasovi trebali da ispuni svoju ambiciju i postane papa Aleksandar VI.

Lukrecija je rođena 1480. Rodrigo nijedno svoje dete nije zvanično priznao sve dok nije postao papa i bio apsolutno siguran u svoju moć.

Prvi prosci su je isprosili pre nego što je napunila 11 godina, a dva meseca kasnije pojavila su se novi, još poželjniji, ali su i jedni i drugi, čim je Rodrigo uzeo trostruku krunu, bili sklonjeni, ne bi li se našao neko mnogo podobniji za njegovu prelepu kćerku.

Sa 12 godina Lukrecija je bila zlatokosa i prefinjena, belog vrata i bisernih zuba - sjajna prilika za Đovanija Sforcu, vladara Pezara, udovca u godinama. Priređeno je veličanstveno venčanje, kojem je prisustvovalo pola Rima. Međutim, papi je bilo teško da se odvoji od kćerke, pa je rešio da raskine veridbu. Pošto Sforca nije hteo da se sa time pomiri, Lukrecijin otac i brat su rešili da ga uklone. Saznavši za zaveru, ona je preko glasnika obavestila nesuđenog muža da se skloni. Tako je, gotovo nepoznatom čoveku, spasila život.

Brak nije dugo trajao, a tome su kumovale Bordžije. Ubrzo su shvatili da su Lukrecijinu ruku mogli mnogo bolje upotrebiti, dajući je potomku Aragona. Odlučili su da se otarase nesrećnog mladoženje. Svetu su objavili da je Sforca impotentan i da je njegova mlada žena i dalje devica. Sforca se zakleo da će se osvetiti Bordžijama, ali je njihova moć bila toliko jaka da je na kraju morao da potpiše priznanje da je impotentan i da napusti Rim, da mu se ne bi dogodile još gore stvari. 

Lukrecija 1497. imala svega 17 godina kad je počela da “švrlja” sa Pedrom Kalderonom, papskim komornikom. Par je bio toliko indiskretan da je Lukrecija oterana u samostan, a nesrećni Pedro završio je plutajući u reci Tibar u Rimu, tela zavezanog i izbodenog.

Sumnja je pala na Lukrecijinog brata Čezara. Kako se govorkalo, njegov motiv za ubistvo Pedra nije bila želja da odbrani sestrinu čas, već incestuozna ljubomora. Govorilo se čak da je Kalderon ubijen dok se očajnički držao za ogrtač pape Aleksandra VI, koji je bio otac Čezara i Lukrecije. Naravno, zločin nije nikad rešen.

Uskoro su se Rimom proširile priče da je Lukrecija trudna. Tada su počela govorkanja da je dete koje je očekivala plod incesta i da je otac, zapravo, Čezare.

Kasnije je taj njen sin postao vojvoda od Napija, a njegovo poreklo je ostalo obavijeno misterijom.

Sledeća partija za Lukreciju takođe je bila smišljena iz političkih razloga. Na meti je bio Alfonso, vojvoda od Bišeljijea, vanbračni sin kralja Napulja. Čezare nije štedeo na raskoši venčanja. Sa njim je rodila dete. Sve je izgledalo dobro dok krvožedni Čezare nije ponovo započeo političke spletke.

Nedugo potom on i mladoženja bili su na ratnoj nozi. Alfonso je prvo pretučen na ulici. Sa razbijenom glavom i jezivim ranama po telu, donet je polumrtav u papinu palatu gde su mu u pomoć pritekli vatikanski gardisti. Ranjenika je prihvatila Lukrecija i okružila sa 16 dobro naoružanih vojnika. Cezarovi ljudi su iskoristili povoljnu priliku i usmrtili zeta. Priča je ispredena da je pao s kreveta, obnovio rane i umro usled obilnog krvarenja. Lukrecija je bila očajna i ogorčena, pa se skrhana bolom povukla tiho u sumorni zamak Nepi.

Po treći put Lukrecija se udala za Alfonsa, sina vojvode od Ferare. I dalje je bila predmet ogovaranja i spletki, a mnogi su je vezivali za pesnika Pjetra Bemba. Za njegovu poeziju se verovalo da je velikim delom inspirisan časovima strasti provedenim u Lukrecijinom naručju.

Još opasnije je bilo prijateljstvo koje je gajila prema pesniku Erkolu Stronciju. Užasan skandal je izbio kad je Stroncijev leš, umotan u ogrtač, sa znacima surovog nasilja, nađen na ulici. Oni koji su mrzeli i samo ime Bordžija verovali su da je Lukrecija organizovala ubistvo, jer je bila ljubomorna pošto je čula da pesnik namerava da se ženi.

Živela je u Ferari, imala je brojnu decu. Posle jednog preranog porođaja 15. jula 1519. dobila je groznicu i umrla u 39. godini.

Bordžije su ostale upamćene i po orgijama i deljenju partnera – i Čezare i njegov brat Huan imali su aferu sa Sančijom od Aragona, ženom njihovog brata Hofrea. Kad je Huan izboden i bačen u Tibar, Čezare se ponovo našao kao glavni osumnjičeni. 

Čezare je bio okrutan i krvožedan. Njegov pojam zabavnog popodneva je bio da stoji na balkonu sa Lukrecijom iznad zatvorskog dvorišta i gađa zatvorenike svojim samostrelom. Bio je brutalan i prema svojim neprijateljima – kad se jedan satirist našalio na njegov račun on mu je odsekao jezik i zakovao ga za njegovu otkinutu ruku. Nakon pet godina dao je ostavku na mesto kardinala (prvi put u istoriji) i okrenuo se vojsci.

Kako navode njegovi savremenici, bio je “najzgodniji muškarac u Italiji”. Iako je uživao u lepom odevanju, zabavama i ženama otac ga je imenovao za biskupa Pamplone u 15-toj godini, a za kardinala u 18-toj. To je sve bio deo njegovog plana da pretvori papinstvo u dinastiju Bordžija i ujedini Italiju sa porodicom na liderskoj poziciji.

Čezarevo carstvo nije nadživelo očevu smrt. Bez papine podrške neprijatelji su ga uhvatili. Pobegao je, ali je umro na bojnom polju 1507, proboden od strane trojice viteza koje nije ni poznavao. Rodrigov naslednik, papa Julije II, naredio je po ceni izopštenja da niko više ne sme da govori niti misli o Bordžijama.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.