PLAVO SIBIRSKO OKO ODLUČIĆE SUDBINU SVETA! Zašto je Bajkal jedna od NAJVAŽNIJIH STRATEŠKIH TAČAKA NA PLANETI! (VIDEO/FOTO)

Bajkal, u ruskom narodu poznat i kao "plavo sibirsko oko", najstarije je i najdublje jezero na svetu, nastalo još pre minimum 25 miliona godina

Stručnjaci kažu da će do kraja ovog veka voda za piće na svetskom tržištu biti skuplja od nafte.

Rusija poseduje velike resurse svežih svetskih voda, neki su pod zemljom, u polarnim regionima, a jedno od strateških mesta je svakako jezero Bajkal koje će, smatraju stratezi, ako bude ekološki očuvano, biti ruski kec u rukavu u nekim budućim ratovima koji će se voditi zbog nekoh novih resursa, pre svega vode.

Bajkalsko jezero sadrži 20 odsto, ili jednu petinu ukupnih svetskih rezervi slatke vode. To je resurs na koji svet obraća sve više pažnje, i koji će, prema procenama naučnika, uskoro imati veći značaj od nafte i gasa.

Bajkal, u ruskom narodu poznat i kao "plavo sibirsko oko", najstarije je i najdublje jezero na svetu, nastalo još pre minimum 25 miliona godina.

Površinom većom od Belgije, sedmo u svetu po veličini, duboko 1.700 metra, Bajkal je zasigurno i jedno od najlepših jezera na svetu, pogotovo tokom hladnih sibirskih zima.

 

 

Osim što sadrži čak 20 odsto slatke nesmrznute vode na planeti  "izuzetno je vredno za proučavanje evolucije", ocenjuje UNESKO, koji je ovo sibirsko jezero 1996. godine stavio na spisak svetske baštine.

O bioraznolikosti govori podatak da vode i obale Bajkala nastanjuje gotovo 3.600 biljnih i životinjskih vrsta kojih je gotovo 80 odsto endemskih, ali su izloženi negativnim uticajima koji se gomilaju, poput zagađenja, invazivnih algi, izmiranja važnih biovrsta.

U drevnim kineskim tekstovima, ovo jezero je bilo poznato i kao "Severno more" zbog niske temperature vode i zadržavanja leda na površini u nekim delovima i do jula meseca. U njega se uliva više od 330 reka – ali samo jedna, Angara, teče iz njega.

 

 

Nalazi se u dubokom rascepu, na mestu na kojem se Azija bukvalno razdvaja i veruje se da će u dalekoj budućnosti biti deo velikog okeana. Zbog starosti i izolovnosti jezera, na i u njemu postoji izrazito bogat i neobičan životinjski svet, pa ga nazivaju i ruski Galapagos.

Međutim, industrijsko zagađenje dovelo je do velikih problema i masovnog izumiranja autohtonih biljnih i životinjskih vrsta. Omul, tipična bajkalska riba, ugrožen je algama koje se zabrinjavajuće šire, a nekoliko vrsta sunđera već je nestalo. Ugrožena je i autohtona, slatkovodna bajkalska foka.

U jezeru se nalazi preko 23.000 km³ čiste slatke vode, ono sadrži više vode od severnoameričkih Velikih jezera zajedno. Providnost vode dostiže do 40,2 metra.

U jezeru se nalazi 27 ostrva od kojih je najveće Olhon, površine 742 km². 

 

 

Voda Bajkalskog jezera se koristi za piće. Zimi se ledi do dubine od 1 metra i ostaje zaleđena od januara do maja. Tokom zime, kada je cela površina jezera prekrivena debelom ledenom korom, režu se kocke leda i raznose na prodaju po okolnim naseljima.

Oko jezera su visoki planinski venci koji kanališu vetrove na jezeru. To su sa severa verhovnik, a sa juga kultuk. Posebno opasni za plovidbu su vetrovi poprečnog pravca, naročito siloviti vetar sarma.

On je dobio ime poreci Sarmi koja se uliva u Bajkal i čijom dolinom se spušta sa planina kada i dotiže brziinu 40 i 50 m u sekundi. Sarma podiže talase i do pet metara na srednjem delu jezera, a o silovitim valovima ispredane su razne legende, koje su potprkepljene i tragičnim događajima u istoriji.

Zabeležen je događaj da je krajem septembra 1902. godine parobrod „Aleksandar Nevski“ teglio tri šlepa na kojima su bili ribari i njihove porodice koji su se vraćali na kraju sezone ribolova. Iznenada je dunula sarma takvom snagom da je kapetan parobroda naredio da se preseče uže i da se oni prepuste sudbini. Poslednji šlep na vezu vetar i talasi su nasukali na peščani plićak, a druga dva su se razbila na stenama rta Kobilja glava. U toj katastrofi je nastradalo 172 ljudi.

U jakim olujama severozapadnog pravca najviši talasi dostižu visinu do pet metara, a jugozapadno od poluostrva Sveti Nos čak i do šest metara. Najviše talasa na Bajkalskoj jezeru je u kasnu jesen, pred zaleđivanje jezera.

Starosedeoci veruju da je vetar sarma osveta bajkalskih duhova za bilo kakvu ljudsku zloupotrebu na jezeru i remećenje zakona prirode.

 

 

Legende govore i o misterioznim smrtima ribara nad kojima su su u trenutku nadvijali crni oblaci, dok im dolinom Sarme ka jezeru uz jezivi huk približavala oluja.

Poreklo jezera i dalje je naučna rasprava ali se smatra da je Bajkalsko jezero deo kontinentalne raseline, takozvani Bajkalski ris (rov), koja je nastala tektonskim pomeranjem ploča, a širi se i produbljuje i dalje približno 2 cm godišnje. Ovde se razdvajaju, evroazijska i amuriska ploča praveći pukotinu u Zemljinoj kori.

Uzrok ovoga rascepa leži na krajnjem jugu gde Indijska ploča kao klin pritiska i razdvaja pomenute ploče. Bajkal je ujedno je najdublja kriptodepresija na svetu sa dnom na dubini od 1.181 m ispod površine mora.

Bajkal je dom Burjatskih plemena, koja nastanjuju istočne obale, gajeći koze, kamile, goveda, i ovce.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

aha

pre 4 godine

Međutim, industrijsko zagađenje dovelo je do velikih problema i masovnog izumiranja autohtonih biljnih i životinjskih vrsta. na kraju će Rusi vodu uvoziti.....

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari