FRESKE PREKRIVENE PLATNOM, NA PODU ERDOGANOV TEPIH... POČELA MOLITVA U AJA SOFIJI! 20.000 policajaca obezbeđuje prvi namaz od 1934. godine! (VIDEO)

Nakon 86 godina u Aja Sofiji se održava prva molitva od njenog preimenovanja u džamiju, a vernici i mnogobrojni turisti od ranih jutarnjih sati blokirali su ulice oko nekadašnje vizantijske crkve koja je uredbom turskih vlasti početkom jula iz muzeja ponovo pretvorena u džamiju

Molitvi prisustvuje i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. Pod Aja Sofije prekriven je tepihom koji je on izabrao, dok su mozaici koji predstavljaju hrišćanske simbole prekriveni zastorima. 

Zbog pandemije virusa korona, turske vlasti su ograničile broj vernika na 1.453 osobe, što simbolizuje godinu kada su Turci pokorili Konstantinopolj. Oko 500 vernika obavlja namaz u Aja Sofiji, dok se ostali mole napolju na pet molitvenih mesta pored džamije.

Foto: Tanjug/AP

Na 11 mesta su kontrolni punktovi gde se vernicima meri temperatura pre molitve. Maske su obavezne. Mesto obezbeđuje oko 20.000 policajaca, a prisutno je i 736 lekara, više od 100 vozila hitne pomoći i sanitetski helikopter.

 

 

Državni savet Turske, viši administrativni sud zemlje, 10. jula poništio je odluku iz 1934. godine o pretvaranju Aja Sofije u Istanbulu u muzej.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potpisao je ukaz kojim se Aja Sofija pretvara u džamiju u kojima se mogu služiti molitve.

Foto: Reuters

Saopšteno je da će hrišćanski mozaici na zidovima Aja Sofije biti tokom muslimanske molitve prekriveni zavesama.

Crkva Svete Sofije je sagrađena 537. godine, a u džamiju je pretvorena 1453. godine, odmah pošto su snage sultana Mehmeda Osvajača razorile, zauzele i opljačkale Konstantinopolj, današnji Istanbul.

Pet vekova kasnije, 1935. godine, tokom proevropske reforme Turske koju je predvodio Ataturk, pretvorena je u muzej. Aja Sofija je na spisku svetske kulturne baštine organizacije UN za obrazovanje, kulturu i nauku (UNESKO).

Foto: Tanjug/AP

Odluka o pretvaranju Aja Sofije u džamiju izazvala je kritike širom sveta, posebno u Grčkoj, koja vizantijski period smatra delom svoje istorije i kulture.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.