KINESKI PODZEMNI GRAD U KOJI MOŽE STATI CELA SRBIJA! Izgradnju naredio Mao, njegova prava namena nikada nije iskorišćena! (VIDEO)

Kina ima veliki podzemni grad ispod Pekinga, koji je sagrađen nakon što je predsednik Mao dao uputstva svojim sugrađanima da "kopaju duboke tunele, spremaju hranu i pripremaju se za rat"

Peking je poslednjih meseci uvećao agresiju sa Zapadom nakon nadzora nad postupanjem sa koronavirusom, novim zakonom o bezbednosti u Hong Kongu, planovima za Huavej da učestvuje u razvoju mreže 5G, a sada dolazi pretnja Donalda Trampa za isključenje popularne aplikacije za društvene mreže TikTok.

U glavnom gradu komunističke zemlje živi preko 21 milion stanovnika na malo više od 6.000 kvadratnih kilometara. Ali nekoliko hiljada njih živi u podzemnim tunelima koji se protežu do tri sprata ispod zemlje.

Poznat kao Dikia Čeng - što znači tamnica - nema službenog obelodanjivanja ukupne veličine kompleksa, niti tačno gde se nalaze svi tuneli, ali veruje se da pokrivaju površinu veću od 31,25 kvadratnih milja i povezuje glavne vladine zgrade.

Napetost između Kine i Sovjetskog Saveza tokom hladnog rata dostigla je vrhunac 1969. godine kinesko-sovjetskim sukobom na granici, neprijavljeiom vojnom sukobom koji je testirao volju obeju zemalja.

Odnos između njih nastavio se u delikatnoj ravnoteži sve do raspada SSSR-a 1991.

Kina je bila u velikoj pripravnosti za stvarnu mogućnost rata u punoj razmeri i podzemni grad je stvoren kao veliko utočište od nuklearnog napada za obične ljude koji su ručno kopali, a mnogi od njih bili su opremljeni samo lopatama i noseći sve u korpama od bambusa.

Bivši predsednik Narodne Republike Kine Mao Zedong, pozvao je sunarodnike građane da "kopaju duboke tunele, spremaju hranu i pripremaju se za rat", pa je oko 300.000 civila moralo na posao.

Oni su, pod vođstvom inženjera vojske, stvorili veliku tunelnu mrežu od oko 10.000 atomskih bunkera, plus restorane, pozorišta, skladišta, fabrike, farme, sportske objekte i sve ostalo što će zajednici možda trebati da preživi nuklearni rat.

Čak bi se i ventilacija vazduha mogla odseći od spoljašnjeg sveta, a prema nekim proračunima, vlada se hvalila da može da smesti celokupno stanovništvo centralnog Pekinga - oko šest miliona ljudi 1969. godine.

Dikia Čeng nikada nije korišćena, pa je osamdesetih nekoliko odseka predato lokalnimvlastima koje su ih pretvorile u kancelarije i prodavnice.

Međutim, većina podzemnog grada je u privatnom vlasništvu i mnogi vlasnici odeljenja pretvorili su svoje bunkere u malene stambene jedinice, nudeći ih na po visokoj ceni.

Poznat kao Pleme pacova, neki stanovnici su ovde živeli decenijama, dok je za druge život pod zemljom privremena stanica dok si ne mogu priuštiti da se usele u stan iznad zemlje.

U 2010. godini, zbog zabrinutosti zbog opasnosti po bezbednost koje nisu utvrđene, vlasti u Pekingu odlučile su da se nuklearna skloništa više ne mogu koristiti u stambene svrhe, ali nikome drugome nije bilo dozvoljeno da ostanu.

U 2016. godini, prva grupa stanovnika tunela je deložirana. Ostali stanovnici čekaju da čuju šta im donosi budućnost.

Kompleks je otvoren kao turistička atrakcija 2000. godine, ali je zatvoren zbog obnove od 2008. godine.Bio je popularan među stranim posetiocima, ali su ga lokalci praktično zaboravili.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.