TRAMPOVA IDEJA I NIJE TOLIKO SULUDA! Evo po čemu su poznati likovi sa kojima "glavu uz glavu" želi da bude američki predsednik

Širom sveta, ljudi prepoznaju sliku lica američkih predsednika uklesanih u padine planine Rašmor, a Donald Tramp je u svom maniru šokirao izjavom da se nada da će se tamo naći i njegov lik

Osim pitanja da li njegov lik i delo zaslužuje da se nađe na isklesan na planini i sam spomenik često je osporavan. 

Ismevan, parodiran, korišćen i satirizovan iznova i iznova u knjigama, stripovima, tematskim parkovima i filmovima, Nacionalni spomenik planina Rašmor je istovremeno i jedna od omiljenih atrakcija za posetioce Sjedinjenih Država i s ljubavlju održavana slika u svesti ljudi širom sveta.

TRAMP ŽELI DA GA UKLEŠU NA PLANINI! San američkog predsednika da njegov lik bude ovekovečen na Rašmoru

(FOTO)PALMA POZIVA AMERIČKE SRBE DA SE UKLJUČE U KAMPANJU “SRBI ZA TRAMPA”

Zajedno sa Kipom slobode i Belom kućom, planina Rašmor je postao jedan od najprepoznatljivijih simbola u SAD.

Između 1927. godine i 1941. godine, vajar Gatson Borglum kreirao je ovaj nacionalni spomenik koji predstavlja likove četiri američka predsednika: Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Tedija Ruzvelta i Abrahama Linkolna uklesane u jednu stranu planine Blek Hils u Južnoj Dakoti.

Pa da vidimo u kakvom to društvu želi da se nađe Tramp.
 

 

Džordž Vašington ili "otac nacije" je 30. aprila 1789. godine, je jednoglasno izbabran za predsednika. Tokom perioda svog vođstva, Vašington je započeo predsedničke tradicije koje se i danas poštuju u Americi.

Napisao je vodič kojim je želeo da olakša sastavljanje Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Osnovao je prvi predsednički kabinet u kom su se nalazili i njegovi prijatelji Tomas Džeferson i Aleksandar Hamilton.

Džordž Vašington je napustio mesto predsednika nakon osam godina. Smatrao je da predsednik ne treba da vlada predugo i postane suviše moćan. Tramp se sigurno ne slaže sa ovakvim stavom.

Tomas Džeferson, tvorac američke Deklaracije nezavisnosti, pisao je da su "svi ljudi stvoreni jednaki". Pa opet, ugledni i voljeni treći američki predsednik je celog života bio robovlasnik. Imao je čak 600 robava. Crni ni mu ni danas nisu oprostili oprostili robovlasništvo, pa su njegove statue strušene tokom protesta pre dve godine. 

Foto: Public

Činjenica je da i Donald Tramp ima problema sa crnačkoj populacijom. Sutuacija se posebno pogorašala nakon smrti Džordža Flojda, Afroamerikanca koji je umro nakon što su ga brutalno pretukli policajci, što je dovelo do masovnih protesta protiv rasizma. 

Foto: AP Photo

Džordž Vašington i Tomas Džeferson bili su iz bogatih, zemljoposedničkih porodica tako da spadaju među najbogatije američke predsednike. Po tome im parira i Donald Tramp, koji je u politiku ušao kao biznismen čije se bogatsvo procenjuje na oko četiri milijarde dolara.

I Tedi Ruzvelt se početkom 20. veka smatrao progresivnim zaštitnikom životne sredine, ali je takođe branio rasistička mišljenja. 

Izričito je predstavljao crnce i Indijance kao potčinjene i rasno inferiorne, a kada je grad Njujork hteo da ukloni njegovu statuu, žestoko se usprotivo upravo Donald Tramp.

Sa druge starne Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Najpoznatiji je po tome što je predvodio svoju zemlju tokom Secesionističkog rata, poznatog i kao Američki građanski rat. Njegovo vođstvo pomoglo je severnim državama da pobede južne i tako zadrže državu ujedinjenom. Linkoln se takođe zalagao za oslobođenje američkih robova.