NAUČNICI KONAČNO REŠILI NAJVEĆU TAJNU KOSMOSA! Reč je o misterioznoj sili, a evo kako FUNCIONIŠE

Neverovatno otkriće!

Grupa američkih astrofizičara uspela je dosad najpreciznije da izmeriti količinu materije u svemiru, što je večna tajna kosmosa. 

Rezultat, objavljen u časopisu Astrophysical Journal, kaže da od ukupne količine materije i energije koje čine svemir, materija iznosi 31.5 posto, plus-minus 1.3 posto.

Ostalih 68.5 posto je tamna energija, tajanstvena sila koja uzrokuje ubrzavanje širenja svemira tokom vremena, što je najpre zaključeno posmatranjem udaljenih zvezda u eksploziji kasnih 1990-ih.

Drugim rečima, ovo znači da je ukupna količina materije u svemiru ekvivalentna 66 milijardi biliona puta masi našeg Sunca, rekao je Mohamed Abdulah iz Riversidea, astrofizičar s kalifornijskog univerziteta i vodeći autor istraživanja.  

Veći deo ove materije, 80 posto, naziva se tamnom materijom. Njena priroda još nije poznata, no može se sastojati od neke još uvek neotkrivene subatomske čestice.

Poslednja merenja dobro korespondiraju s vrednostima koja su prethodno istražile druge skupine naučnika koje su koristile drugačije kozmološke tehnike, poput merenja temperaturnih fluktuacija kod nisko energetske radijacije preostale od Velikog praska. 

Foto: Pixabay

„Ovo je stogodišnji proces i s vremenom postajemo precizniji“, rekla je Gilian Vilson, koautorka istraživanja i profesorica na kalifornijskom univerzitetu. 

„Jednostavno je sjajno moći napraviti tako temeljno merenje svemira, a u isto vreme ne napustiti planetu Zemlju“, dodala je. 

Kako se zapravo meri svemir?

Skupina je usavršila 90 godina staru tehniku koja uključuje promatranje načina na koje galaksije orbitiraju unutar grozdova galaksija - golemih sistema koji sadržavaju hiljade galaksija. 

Iz ovih posmatranja shvatili su koliko je snažan gravitacijski trzaj svakog galaktičkog grozda, iz čega se potom može izračunati ukupna masa te skupine. 

Ustvari, objasnila je Vilson, njihovu tehniku je prvo razvio legendarni astronom Fric Cviki, prva osoba koja je posumnjala u postojanje tamne materije u skupinama galaksija tokom 1930-ih. 

Primetio je da je udružena gravitacijska masa galaksija koje je promatrao u obližnjoj nakupini galaksija Coma bila nedovoljna da spreči te galaksije od toga da ne odlete jedna od druge te je shvatio da u celoj priči mora postojati druga nevidljiva materija. 

Skupina stručnjaka s kalifornijskog univerziteta usavršila je Cvikijevu tehniku, razvivši uređaj kojeg su nazvali GalWeight koji preciznije utvrđuje koje galaksije pripadaju određenom grozdu, a koje ne.

Tamna materija

Primenili su svoj uređaj na Sloan Digital Sky Survey, najdetaljniju trodimenzionalne karte svemira trenutačnu dostupne, izmerivši masu od 1800 skupina galaksija te tako izradivši katalog.

Foto: Pixabay

Naposletku, uporedili su broj galaktičkih grozdova koje su promatrali prema jedinici volumena u svome katalogu naspram serije kompjuterskih simulacija, od kojih je svaka učitavala drugačiju vrednost za ukupnu materiju svemira. 

Simulacije s premalo materije imale su nekoliko grozdova, dok su ih one s previše materije imale mnogo. 

Vrednost koju su pronašli i nazvali „Goldilocks“ savršeno odgovara simulaciji.

Vilson je objasnila da bi nas preciznija mera ukupne količine materije svemira mogla odvesti korak bliže shvaćanju prirode tamne materije, „jer znamo tačno koliko materije treba da tražimo“ kad znanstvenici provode čestične eksperimente, na primer u Velikom hadronskom sudaraču.

Također, „ukupna količina tamne materije i tamne energije govori nam o sudbini svemira“, dodala je, s trenutnim naučnim konsenzusom da idemo prema „Velikom smrzavanju“ kad se galaksije odmiču dalje i dalje jedna od drugih, a zvezde u tim galaksijama s vremenom ostaju bez pogonskog goriva.