BRUTALNO! BRITANSKI ANALITIČAR O PREDIZBORNOJ TRCI U SAD: Tramp i Bajden, dve gerijatrije koje viču u ludoj sapunici Banana Republike - uživajte!

Do dana izbora su četiri nedelje. U Beloj kući vlada haos. Zaraženi predsednik još uvek ne želi da nosi masku. Da li će Donalda morati na silu da odvuku? Saznajte u finalu sezone „Banana Republike“.

- Bila je to američka emisija koja se osamdesetih godina prikazivala na gotovo svim televizorima u celom svetu pod nazivom „Dinastija“ - piše za Raša Tudej Čarli Stoun, autor i novinar koji je radio za Bi-Bi-Si, nekoliko nacionalnih novina u Velikoj Britaniji i međunarodnim medijima.

- Glavne slike koje odmah padnu na pamet su svi zubi i kosa. Savršeni zubi, savršena kosa. Muško ili žensko. Oh, i melodija teme. I novac. Novac, novac, novac. Ne sećam se ni jedne crte zapleta, ni jedne. Američka politika u malom - nastavlja Stoun sa svojim sarkastičnim prikazom sutuacije u Sjedinjenim Američkim Državama samo par nedelja pred velike predsedničke izbore.

- Postojao je i "Dalas", što je u osnovi bila ista predstava - isti zubi, ista kosa. I, da, isti novac, novac, novac. Obe emisije su ponovo pokrenute pre nekoliko godina, ali čini se da ih niko nije primetio drugi put.

- Svi šećeri iz 80-ih su potrošeni i svi znaju osnovnu manu kod šećera; jedete previše i muka vam je. Sjaj je nestao, zubi su zapravo krunice, a zubni implantati i sva ta kosa ... stil se nije mnogo promenio, ali je izgubio sjaj i postao siv.

- Svet posmatra Ameriku, ali ne kao bilo kakvog "vođu". "Dinastija" se pretvorila u "Sopranove". Neki Amerikanci govore o drugom građanskom ratu (koji će se očigledno voditi na Tviteru i Fejsbuku). Demokrate i republikanci "idu na dušeke". Svi mi ostali smo puki gledaoci. Nemamo nikakvog komentara o onome što se događa u dobroj staroj Americi. Pa, opustite se - zavalite se i uživajte u emisiji.

- Tokom sledeće četiri nedelje gledaćemo samo dvoje besnih staraca koji će VRLO GLASNO vikati! Ipak, ne govoreći baš ništa o ničemu. Ankete pokazuju da će 40 posto registrovanih glasača glasati za Trampa, ma šta bilo. Brojevi za Donalda jednostavno ne padaju ispod 40.

- Ali sačekajte, duboko udahnite, stavite prste u uši i blokirajte svu buku. Tramp protiv Bajdena je u osnovi samo Koka-kola protiv Pepsija (čak se i boje podudaraju). Kao i uvek u američkoj politici. Ako pogledate politike, one se zapravo ne razdvajaju velikim provalijama. Teško da je to Karl Marks protiv Adolfa Hitlera. Sve je vrlo malo povezano sa politikom, i sve se tiče ličnosti.

Foto: Tanjug

Donald Tramp je dokazao da zaista svako može - s pravom ličnošću - da postane predsednik - navodi ovaj analitičar i nastavlja:

- Ako posedujete gotovo iracionalnu količinu samopouzdanja i imate nekoliko milijardi dolara na računu, ili su pak bogati dobročinitelji voljni da se priključe vašoj kampanji, tada bi ključevi Bele kuće mogli biti vaši.

- Amerika ima gotovo tri puta više dobitnika Nobelove nagrade od bilo koje druge zemlje i gotovo dvostruko više milijardera od svog najbližeg rivala. Pa ipak, od gotovo 330 miliona stanovnika, izbor za predsednika za tačno četiri nedelje svodi se na ... dve besne, neartikulirane gerijatrije koje viču jedna na drugu preko društveno distancirane pozornice - oštar je u svojoj analizi situacije u Americi Čarli Stoun.

Štaviše, izbori, kako Tramp neprestano vrišti, možda čak nisu ni bezbedni.

- Većina bankarskih usluga danas obavlja se preko interneta ili aplikacije. Izgleda ipak da su ljudi mnogo više paranoični oko zaštite svoje teško stečene gotovine, nego što će ikada biti oko zaštite svog glasa na izborima. Prokleti čitači vam skeniraju lice ili otiske prstiju - ono što je nekada mogla samo policija. Koliko teško onda može biti napraviti aplikaciju za glasanje?

- Ali, očigledno je američki sistem glasanja toliko otvoren za korupciju da neki momak može jednostavno da stane zajedno sa poštanskom torbom i strpa u glasačke kutije hrpu listića sa natpisom "Bajden" (ali, verovatno, nijedan nema oznaku "Tramp") i preokrene izbore.

Foto: AP/Photo

- A tu je i rezultat. Zbog apsurdnog i zastarelog sistema, predsednik može biti izabran iako je drugi muškarac ili žena zapravo dobio više glasova (kao što se to, naravno, dogodilo u slučaju Trampa protiv Hilari Klinton).

To je ludo. To su kreteni. To je luda sapunica.

- Mnogo godina sam živeo u Aziji i bio dopisnik iz Manile. Filipini, izvinjavam se Filipincima, bili su ludnica. A politika tamo dole bila je tako često samo glupa, ali vrlo opasna sapunica. I, što je smešno, Filipini su nekada mogli da postanu američka država.

- Pa, SAD se trenutno oseća potpuno isto, kao i svaka samopoštujuća "banana republika", ali to je takođe porodična stvar.

- Ne slažete se? Predsednik Džordž Buš i njegov sin? Žena Bila Klintona koja je skoro pretrčala put do Bele kuće? Monogi pokušavaju da podstaknu Mišel Obamu da i ona učestvuje - možda i hoće, sledeći put. Ipak, prava trka za ulogu u "Banana Republici" biće za tri ili četiri izborna ciklusa, kada na scenu stupe najmlađi Trampov sin i najmlađa Obamina ćerka.

U svakom slučaju, to će biti budućnost.

- Hajde samo da sačekamo još četiri nedelje i odgledamo vrhunac ove sezone "Banana Pepublike". I na kraju, šta ćete da popijete? Kolu ili Pepsi? - zaključuje svoju nadasve sarkastičnu analizu Čarli Stoun.