ANALIZA AMERIČKIH MEDIJA! Ovo su razlozi zbog kojih je Tramp izgubio izbornu trku!

Donald Tramp dobio je više od 70 miliona glasova. To je drugi po redu najveći broj glasova za jednog kandidata u američkoj istoriji. Dobio je više od 47 odsto glasova te se čini da je pobedio u 24 države, među kojima su njegove omiljene Florida i Teksas. Dokaz je to da izbori 2016. godine nisu bili tek istorijska slučajnost i američka aberacija, piše BBC u svojoj analizi

Analiza o Trampovim političkim slabostima mora uzeti u obzir njegovu političku snagu.

Tramp je osvojio velike delove zemlje te pokazao da ima neraskidivu vezu sa hiljadama svojih pristalica koji ga obožavaju gotovo kao kultnu ličnost.

Stoga svaka analiza o njegovim političkim slabostima u 2020. godini takođe mora uzeti u obzir i njegovu političku snagu.

Ipak, Tramp je poražen te je tako postao jedan od tek četiri predsednika moderne ere koji nije osvojio drugi predsjednički mandat. Osim toga, postao je prvi predsednik koji nije pobedio nakon što je bio predsednik četiri godine.

Mnogi Trampovi glasači iz 2016. godine bili su odbijeni njegovom agresivnošću

Tramp je 2016. godine dobio izbore delom zato što je bio autsajder koji ruši norme i jer je bio spreman reći ono što do tada nije izgovarano. No delom je zbog tih razloga i izgubio ove izbore.

Iako bi mnogo njegove biračke baze verovatno glasalo za njega i da je pucao na nekog na Petoj aveniji, mnogo onih koji su ga podržavali pre četiri godine, sada je promenilo mišljenje zbog njegovog agresivnog ponašanja. Ovo je posebno tačno za predgrađa. Džozef Bajden je bio bolji od Hilari Klilnton u 373 okruga.

Mnogi visokoobrazovani republikanci koji su mu 2016. godine dali glas iako je bio nekonvencionalni kandidat, tokom predsedništva su promenili mišljenje.

Tramp ih je odbio svojom agresivnošću, podsticanjem rasnih napetosti, upotrebom rasističkog jezika na Tviteru, neadekvatnom osudom belih suprematista, odbacivanjem tradicionalnih američkih saveznika te divljenjem vođama poput Vladimira Putina. Odbio ih je i hvalisanjem kako je “vrlo stabilan genije”, promovisanjem teorija zavere, korišćenjem slenga zbog kojeg je nekad zvučao pre kao kriminalni šef, poput slučaja kada je bivšeg advokata Majkla Koena nazvao pacovom.

Potom je tu i ono što su njegovi kritičari nazvali puzajućim autoritarizmom koje je izašlo na videlo nakon izbora kada odbija da prihvati rezultate.

Tramp nije uspeo da proširi krug svojih birača

Trampov politički problem bio je to što nije uspe da proširi krug svojih glasača. A nije se posebno ni trudio po tom pitanju. 2016. godine, osvojio je 30 država te je često vladao na način kao da je predsednik samo konzervativne crvene Amerike. Tramp je predsednik koji je najviše delio naciju u poslednjih sto godina. I nije pokušavao privući onih 20 država koje su glasale za Hilari Klinton.

Nakon četiri iscrpljujuće godine, mnogo glasača samo je želelo predsednika o kojem neće mnogo morati razmišljati i koji će se ponašati konvencionalnije. Umorili su se od ružnog govora, infantilnih pogrdnih naziva i stalnog konfrontiranja. Želeli su povratak u neku vrstu normale.

No ovogodišnji izbori nisu bili ponavljanje 2016. godine. Ovog puta Tramp je bio taj koji sedi na mestu predsednika, a ne pobunjenik. Morao je objašnjavati svoje poteze, uključujući loše vođenje zemlje tokom izbijanja epidemije koronavirusa koji je do dana izbora ubio više od 230.000 građana SAD-a.

Ovog puta Tramp nije imao omraženu protivnicu poput Hilari

Osim toga, nasuprot sebi nije imao omraženu protivnicu kao što je bila Hilari Klinton. Bajdena bilo je teško demonizirati. I to je delom razlog zbog kojeg je vrh demokrata toliko želeo da ga se izabere za predsedničkog kandidata. Ovaj 77-godišnji centrista takođe je obavio i zadatak koji mu je bio poveren – da vrati poverenje bele radničke klase u demokrate.

Važno je pitanje i kada je Tramp izgubio predsedništvo

Zašto je Tramp izgubio izbore otvara i mnogo zanimljivije i diskutabilnije pitanje - kada je izgubio predsedništvo?

Je li to bilo odmah nakon što su ljudi koji su za Trampa glasali kako bi dali istorijski glas protiv političkog establišmenta u Vašingtonu izrazili svoje sumnje? Jer mnogi od njih uopšte nisu očekivali da će pobediti. Je li to bilo u prva 24 sata njegovog predsedništva kada je u inauguracijskom obraćanju opisao zemlju kao distopiju zatvorenih fabrika, napuštenih radnika izbačenih iz svojih srednjoklasnih domova i obećao da će i dalje koristiti Tviter? Pre zalaska sunca prvog dana njegovog predsedništva postalo je jasno da će nastojati da promeni način vladavine više nego što će mesto predsednika promeniti njega.

Ili je taj gubitak bio kumulativan, u obliku učinka grudve snega sačinjene od skandala, kleveti, odlazaka osoblja i drugog haosa?

Ili je to rezultat koronavirusa, najveće krize koja je pogodila zemlju tokom vremena dok je bio predsednik? Pre epidemije Tramp je bio politički vrlo snažan. Preživeo je opoziv. Ankete su mu davale 49 odsto podrške. Imao je dva ključna faktora za pobedu – činjenicu da je predsednik, kao i jaku ekonomiju. Često se predsednički izbori svedu na jedno jednostavno pitanje – je li zemlji bilo bolje sada nego pre četiri godine. A nakon što se pojavio koronavirus koji je doveo do ekonomske krize teško je bilo potvrdno odgovoriti na ovo pitanje.

Tramp je ostao politički vitalan uprkos koroni, ekonomskoj krizi i rasnim nemirima

No bilo bi pogrešno reći da je samo koronavirus ugrozio Trampa. Predsednici često iz kriza izađu mnogo jači. To je bio slučaj kod Franklina Ruzvelta, kojeg je spašavanje SAD-a od velike depresije učinilo politički neoborivim. Početni odgovor Džordža Buša mlađeg na napade 11. septembra takođe je uvećao njegovu popularnost i pomogao mu osvojiti drugi mandat. Tako da se ne može reći da je koronavirus unapred odredio sudbinu Donalda Trampa kao predsednika. Njegovom porazu doprinelo je njegovo loše rešavanje krize.

No treba se setiti da je Donald Tramp do samog kraja ostao politički vitalan uprkos tome što SAD prolazi kroz najgoru zdravstvenu krizu u poslednjih više od sto godina, najgoru ekonomsku krizu od tridesetih godina prošlog veka te najveće rasne nemire od kasnih šezdesetih prošlog veka.

Veliki deo konzervativne crvene Amerike tražiće Trampov povratak

Veliki deo konzervativne crvene Amerike tražiće njegov povratak. On će nastaviti da bude dominantna figura konzervativnog pokreta u narednim godinama. Trampizam bi mogao imati isti transformativni učinak na američke konzervativce kao što je to bilo s reganizmom.

Tramp će i dalje nastaviti da bude polarizirajuća ličnost pa bi mogao ponovo da se kandiduje na izborima 2024. godine. Razjedinjene savezne države neće odjednom ponovo postati ujedinjene. I to ne samo zato što će mnogo Amerikanaca gajiti toliko oprečne osećaje od obožavanja do mržnje prema Trampu.