AZERI ĆE IM SVE ODUZETI! Evo šta se krije iza okončanja sukoba u Nagorno Karabahu i kakva je ULOGA RUSIJE! (VIDEO)

Po hitnom mirovnom sporazumu ruska vojska ulazi u Nagorno-Karabah, Azerbejdžan dobija delove sporne regije i grad Šuši, dok su u šokiranoj Jermeniji izbili nemiri

Situacija u Nagorno-Karabahu ponovo se drastično menja - noćas u ranim satima ruske mirovne snage poslate su na prostor ove sporne regije oko koje se već nedeljama sukobljavaju jermenske i azerske snage.

Naime, reč je o rezultatu mirovnog sporazuma koji je iznenada postignut i stupio je na snagu tačno u ponoć (9. na 10. novembar).

Reč je o poprilično poražavajućem sporazumu za Jermeniju pošto će na temelju istog Azerbejdžan zadržati sve teritorije koje je uspeo da zauzme tokom ovog konflikta, a to uključuje i drugi po veličini grad ove regije, Šuši. Nadalje, etničke jermenske snage moraju da predaju niz drugih teritorija Azerbejdžanu do 1. decembra.

Ruske mirovne snage, koje imaju za cilj da osiguraju implementaciju ovog sporazuma, ostaće na prostoru Nagorno-Karabaha najmanje 5 godina. Informaciju je noćas potvrdio i ruski predsednik Vladimir Putin. Iz ruskog ministarstva odbrane su pak potvrdili kako je prema Nagorno-Karabahu već poslato oko 2.000 ruskih vojnika.

Ovo je potvrda da je Rusija još uvek glavni posrednik u ovoj regiji iako iz Azerbejdžana poručuju kako će turske mirovne snage takođe biti uključene, no za sada po tom pitanju nema nikakvih informacija iz Ankare.

Prihvatiti ovaj sporazum bilo je očito jako teško za jermensku stranu, a premijer Nikol Pašinjan sada će morati da se suoči sa gnevom vlastitog naroda. U svojoj izjavi poručio je:

- Odluka je doneta na osnovu temeljne analize borbene situacije u saradnji sa najboljim stručnjacima. Ovo nije pobeda, ali nema ni poraza dok sami sebe ne smatrate poraženima. Nikada nećemo sebe smatrati poraženima i ovo će biti početak nove ere nacionalnog jedinstva i obnove.

Drugim rečima, Pašinjan daje do znanja da je Jermenija mogla ili da prihvati ovaj teški mirovni sporazum ili da nastavi borbu u kojoj je postojala velika šansa da izgubi svu kontrolu nad Nagorno-Karabahom.

Očekivano, odmah nakon njegove objave izbili su nemiri u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije. Stotine njih uzvikivalo je "nema predaje" pred zgradom Vlade. Nedugo zatim pojavile su se snimci gnevnih protestanata kako provaljuju u zgradu Vlade, razbijaju prozore i lome enterijer...

Što se samog sukoba tiče čini se da je azersko zauzimanje grada Šuši bila prekretnica. Grad se nalazi na strateškom brdu koje gleda na glavni grad ove regije, Stepanakert. Ukoliko jermenske snage nisu bile u stanju da odbrane Šuši, koji ima idealne geografske uslove za odbranu, onda je jasno da bi uskoro izgubili i Stepanakert. Zato je Pašinjan i pristao tako naglo na ovaj mirovni sporazum koji uključuje ulazak ruske vojske pošto će ona tamo sada biti garancija da će Jermenija zadržati barem deo sporne regije.

Spomenimo i to kako je nekoliko sati pre stupanja na snagu ovog sporazuma stigla informacija da je na ovom prostoru srušen jedan ruski vojni helikopter Mi-24 pri čemu su poginula dvojica ruskih vojnika, a jedan je ranjen. Uskoro su se oglasili iz Azerbejdžana te potvrdili da su oni greškom srušili ruski vojni helikopter te su se izvinili Rusiji i ponudili kompenzaciju. Helikopter je leteo nisko po mraku u blizini zone sukoba i greškom je srušen, navodi azerska strana. Činjenica da su odmah priznali odgovornost i ponudili kompenzaciju znači da Moskva verovatno neće (preterano) zameriti ovaj incident.

Tokom noći azerski predsednik Ilham Alijev potvrdio je postizanje mirovnog sporazuma te je istakao kako je reč o istorijskom trenutku. Naravno, Baku slavi - njihova ofanziva pokazala se uspešnom i sada su de-facto proširili teritoriju svoje zemlje. Nisu zauzeli celi Nagorno-Karabah, ali i zauzimanje prostora s više desetina naselja, uključujući grad Šuši, svakako je velika stvar.

Kakva će biti uloga Turske u ovom mirovnom sporazumu tek ćemo videti, no ne bi začudilo da Turska zahteva da i njihove snage budu prisutne na liniji razgraničenja, zajedno s ruskim. Znači li to da dobijamo situaciju poput one u sirijskom Idlibu? Ne baš, ali Nagorno-Karabah svakako se pretvara u još dublje zamrznutiji sukob gde će pauzu od najmanje 5 godina garantovati ruska vojska.

Rusija je na kraju dobila ono što je i htela - prekid sukoba u blizini njenih granica koji je mogao znatno da eskalira. To što će Jermenija izgubiti deo de-facto svoje teritorije očito nije nešto što preterano zabrinjava Moskvu te su, izgleda, odlučili da daju jedan deo Azerbejdžanu kako bi i svoje odnose na relaciji Moskva-Baku održali na dobrom nivou, naročito u trenutku kada se Turska nametnula kao novi geopolitički akter u post-sovjetskom prostoru.

Sa druge strane, nestabilnost će se u narednim danima nastaviti u Jermeniji gde će ovakav ishod situacije izazvati novu nacionalnu traumu. Ipak, realno gledajući, Pašinjan nije imao drugog izbora - Azerbejdžan je imao Tursku snažno na svojoj strani. Pašinjan je pokušao da zatraži od Rusije da im pomogne u odbrani granice Nagorno-Karabaha, ali Moskva nije bila voljna (čekali su da se situacija posloži otprilike ovako da bi mogli da zaustave sukob).

Nema sumnje da će i Turska ovo proglasiti svojom velikom geopolitičkom pobedom jer ona to zapravo i jeste. Azerbejdžan ne bi sam kretao u ovaj vojni sukob bez velikog vetra u leđa iz Ankare. Rusija jeste zaustavila ovaj sukob, ali u defanzivi. Ovo je bio sukob koji Rusija nipošto nije želela, sukob koji joj je na neki način Turska nametnula. Donekle se i znalo da će na kraju ruska vojska morati da interveniše jer bez njihove intervencije azerske snage ne bi imale nameru da stanu. Sve ovo je scenario koji Rusija nije želela, ali je na kraju u njemu morala da učestvuje. Malo je reći da će ova situacija prilično uticati na reviziju geopolitičkih moći glavnih aktera u ovoj regiji.