GLOBALISTIMA LUKAŠENKO VIŠE NE SMETA! Papa nudi novu strategiju odvajanja Minska od Moskve!

Slanje novog nuncija u Belorusiju, čime je Vatikan praktično priznao Lukašenka za njenog legitimnog predsednika, znak je nove strategije Zapada za odvajanje Minska od Moskve. U njoj Lukašenko više nije smetnja, a s obzirom na poziciju pape Franciska, koja je bliska zapadnim globalističkim političkim strukturama, u novu igru se uključio i Vatikan

Ovako najnoviju vest iz Belorusije za medije komentariše stručnjak za crkveno pravo, Zoran Čvorović. Novi apostolski nuncije, nadbiskup Ante Jozić, predao je akreditivno pismo upravo Aleksandru Lukašenku koji se posle pobede na izborima održanim početkom avgusta ove godine suočio sa protestima.

Najveći broj zapadnih država nije priznao Lukašenka na čelu Belorusije. Otuda i zapitanost kako onda čitati potez Vatikana tim pre što su zvaničnom predajom akreditiva nadbiskupa Jozića Lukašenku bili neprijatno iznenađeni katolički biskupi u Belorusiji. Prvi čovek Konferencije katoličkih biskupa,  nadbiskup Tadeuš Kondrusevič odmah se uputio u Poljsku na konsultacije.

Opstanak Lukašenka kao nova strategija globalista

Čvorović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, kaže da se u tumačenju ovog poteza moraju uzeti u obzir odnosi unutar Rimokatoličke crkve.

- Da bi se razumeo takav čin Svete stolice, prvo mora da se ima u vidu razlika, pa i neka vrsta spora unutar Rimokatoličke crkve od kada je na njeno čelo došao papa Francisko koga su otvoreno podržale globalitičke strukture. On je raznim svojim izjavama, od podrške homoseksulanim brakovima, do stavova oko kanonizacije Stepinca, razgnevio tvrde rimokatoličke krugove u koje se mogu ubrojati i konzervativni u Poljskoj. A poljski rimokatolici su do sada imali presudni uticaj na rimokatolike u Belorusiji - objašnjava profesor koji se posebno bavi crkvenim pravom.

Sve ovo zapravo govori kakva će biti strategija političkog Zapada kada je u pitanju Belorusija i sam Lukašenko i njegova garnitura, smatra Čvorović.

- Očigledno je da su oni videli da ne mogu fizički da uzdrmaju Lukašenkov režim, da im je pokušaj narandžaste revolucije propao, pa će sada u taktici odvajanja Lukašenka od Moskve koristiti druge metode, kombinaciju političkih ucena sa davanjem određenih privilegija - nedvosmislen je sagovornik za medije.

Kad narandžasta revolucija nije prošla

On smatra da se mogu očekivati zaključivanja određenih sporazuma, davanja donacija. Ići će se, dakle, na relaksiranje atmosfere, ne bi li se Belorusija odvukla od Moskve čiji je utucaj pojačan time što je ona zaštitila stabilnost beloruske države u trenutku kada je bila suočena sa pokušajem narandžaste revolucije, ističe Čvorović.

On smatra da predstoji period tokom koga će Zapad verovatno ići sa ekonomskim sporazumima sa Belorusijom, odnosno sa sporazumom o istočnom partnerstvu kakav je EU zaključila sa Gruzijom i Jermenijom.

Da se ovakav rasplet situacije ipak mogao očekivati bilo je izvesno kada se nadbiskup Jozić 21. oktobra u Belorusiji susreo sa zamenikom ministra spoljnih poslova Belorusije Sergejem Alejnikom i predao mu kopiju akreditivnog pisma, čiji je original 20 dana kasnije uručio predsedniku Lukašenku. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova je navedeno da se  razgovaralo "o aktualnim pitanjima i bilateralnoj saradnji, a potvrđena je zajednička predanost unapređenju saradnje između Belorusije i Vatikana", prenela je tada  Informativna katolička agencija.

Čvorović ne sumnja da će i Lukašenko imati zahteve Vatikanu. Njegov je cilj da se rimokatoličke strukture u Belorusiji oslobode poljskog uticaja.

Već tokom prijema novog nuncija izneo je molbu Svetoj stolici da pojača obrazovne ustanove u Belorusiji, kako bi se školovao veći broj rimokatoličkih sveštenika Belorusa, kako u zemlju ne bi dolazili poljski sveštenici, napominje Čvorović.