AMERIKA PUCA PO ŠAVOVIMA, TEKSAS SPREMA OTCEPLJENJE I TO VIŠE NIJE TAJNA! Pravnici uveliko rade na "Teksitu", Država usamljene zvezde priprema teren da se otrgne iz zagrljala SAD!

Teksas je već ušao u istoriju kao teritorijalna jedinica SAD koja je već jednom napustila uniju

Pravnik iz države Teksas Kajl Biderman najavio je da priprema zakonodavnu inicijativu za referendum na kojem bi stanovnici Teksasa odlučili da li će se odvojiti od SAD-a.

"Savezna vlada je van kontrole i ne zastupa vrednosti Teksašana. Zbog toga se obavezujem da ću podneti inicijativu koja će omogućiti referendum na kojem će Teksašanima dati glas da država Teksas ponovo potvrdi svoj status nezavisne nacije", napisao je Biderman na tviteru.

Teksas je, inače, poznat kao Država usamljene zvezde (engl. Lone Star State), jer je posle otcepljenja od Meksika 1836, pa sve do 1845. bio nezavisan, a i kasnije se priključio Konfederativnima Američkim državama, posle čega se, 1865. vratio u okrilje SAD. Ta „usamljena zvezda“ nalazi se na zastavi i grbu Teksasa.

Iako će se državna zakonodavna tela uskoro naći na dužem božićnom odmoru, ne nastavljajući rad do januara, Biderman je spreman da bez odlaganja promoviše svoje planove pozivajući se na član 1, odeljak 2 Ustava Teksasa koji glasi:

"Politička moć nerazdvojiva je od ljudi, a sve slobodne vlade su osnovane na njihovoj vlasti i osnovane u njihovu korist".

Foto: Reuters

Političar iz Države usamljene zvezde naglašava da se vera Teksašana „zalaže za očuvanje republičkog oblika vladavine“ naglašavajući da ljudi koji tamo žive imaju u svakom trenutku neotuđivo pravo da promene, reformišu ili ukinu vladu „na način koji oni smatraju celishodnim".

Već dugo postoje grupe na teksaškoj političkoj sceni koje podržavaju ideju o secesiji, kao na primer Teksaški nacionalistički pokret, a 87. zakonodavno telo Teksasa imalo je uvid u niz takvih zahteva u prošlosti.

 

 

Težnje za otcepljenjem od Sjedinjenih Država, sa argumentima koji opravdavaju secesiju, prisutne su u zemlji gotovo od njenog rođenja. Neki su podržali takvu mogućnost kao ustavno pravo, dok su drugi citirali prirodno pravo revolucije. U parnici Teksas protiv Vajta 1869. godine, američki Vrhovni sud presudio je da se jednostrano otcepljenje protivi Ustavu, dok je komentarišući da bi revolucija ili pristanak država zaista mogli biti osnova efikasne secesije.

Najznačajniji pokušaji u tom cilju dogodili su se 1860. i 1861. godine kada je 11 južnih država, uključujući Teksas, proglasilo secesiju od saveznih vlasti i udružile se da bi formirale Konfederativne države Amerike. Potonji se srušio 1865. godine nakon poraza snaga Konfederacije od vojski Unije u građanskom ratu, a otcepljene države su kasnije ponovo primljene u savez.