• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Beta

25.12.2020

08:51

SVI LOMOVI EVROPSKE UNIJE! Ovako je izgledalo 60 godina previranja, padova i uspona

Vesti

SVI LOMOVI EVROPSKE UNIJE! Ovako je izgledalo 60 godina previranja, padova i uspona

Podeli vest

AFP podseća na važne trenutke koji su obeležili 60 godina evropske izgradnje od Rimskog sporazuma do Bregzita, uključujući stvaranje evra i migracionu krizu.

Prvi kamen evropske konstrukcije položio je 9. maja 1950. godine Robert Šuman, francuski ministar spoljnih poslova, predloživši Nemačkoj, samo pet godina posle njene kapitulacije u Drugom svetskom ratu, da se integriše francuska i nemačka proizvodnja uglja i čelika u organizaciji otvorenoj za sve evropske zemlje.

Pariski ugovor o uspostavljanju Evropske zajednice za ugalj i čelik potpisan je 18. aprila 1951. Evropa "šestorke" (Nemačka, Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija) je rođena.

Šestorica su 25. marta 1957. godine u Rimu potpisala osnivački ugovor o političkoj i ekonomskoj Evropi, uspostavljajući Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), zajedničkog tržišta zasnovanog na slobodnom kretanju, uz ukidanje carinskih barijera između država članica. Institucije su osnovane početkom 1958. godine.

EU I BRITANIJA "NA POSLEDNJOJ MILJI" U PREGOVORIMA! LAJEN: Želimo jednake uslove... Ovo je arhitektura koju mi gradimo!

U januaru 1973. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Danska i Irska pridružili su se EEZ, a zatim Grčka (1981), Španija, Portugalija (1986), Austrija, Finska i Švedska (1995).

Foto: Pixabay



Ugovor iz Mastrihta, drugi temeljni akt evropske izgradnje, potpisan je 7. februara 1992. godine, predviđajući prelazak na jedinstvenu valutu i ​​uspostavljanje Evropske unije. Od januara 1993. godine, jedinstveno tržište postaje stvarnost slobodnim kretanjem robe, usluga, ljudi i kapitala. U martu 1995. godine, Šengenski sporazumi omogućavaju Evropljanima da putuju bez granične kontrole. A 1. januara 2002. evro je ušao u svakodnevni život oko 300 miliona Evropljana. Danska, Velika Britanija i Švedska zadržavale su svoje valute.

Pad Berlinskog zida i proširenje EU

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, postepeno se nameće proširenje na zemlje Istočne Evrope. Deset novih zemalja pridružilo se EU u maju 2004. godine: Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Slovenija, kao i Malta i Kipar. Sledile su Bugarska i Rumunija (2007), a zatim Hrvatska (2013).

EVO ŠTA PIŠE U ISTORIJSKOM SPORAZUMU BRITANACA I EU! Dokument ima 2.000 strana, a ovo su najvažniji detalji

U proleće 2005. godine, odluka francuskih i holandskih glasača da odbiju "evropski ustav" gurnula je EU u institucionalnu krizu. Iz nje je izašla tek s Lisabonskim ugovorom koji je trebalo da utiče da institucije proširene EU rade bolje, što je jedva ratifikovano 2009. godine.

Iste godine, Grčka je objavila nagli porast deficita, prvi signal upozorenja na ogromnu finansijsku krizu. Grčka, zatim Irska, Španija, Portugalija i Kipar tražili su pomoć EU i MMF-a koji su od njih zahtevali mere štednje. Dužnička kriza je, jednog za drugim, rušila evropske šefove vlada i izazivala sve veće nepoverenje u EU.

Velika migraciona kriza, Bregzit i korona

Jedva izašavši iz te krize, Evropa se 2015. suočila s najozbiljnijom migracionom krizom od 1945. godine, s dolaskom stotina i stotina hiljada azilanata. EU je bila podeljena oko odgovora koji treba dati. A onda je 23. juna 2016. godine 51,9 odsto Britanaca glasalo za  za izlazak svoje zemlje iz EU.

Dugi pregovori o uslovima odlaska Velike Britanije kidali su živce i britanskoj političkoj klasi i Evropljanima, zabrinutim zbog posledica mogućeg "ne-dogovora". Britanski parlament tri puta je odbio prvi sporazum Londona i Brisela. Drugi sporazum zaključen je 17. oktobra 2019, ali britanski parlament ga je prihvatio tek posle parlamentarnih izbora u decembru, na kojima su pobedili konzervativci predvođeni Borisom Džonsonom. Prvobitno zakazan za 29. mart 2019. godine, Bregzit je sproveden 31. januara 2020. EU je prvi put izgubila članicu.

Foto: AP/Paul Grover/Pool Photo

U martu 2020. su počeli mukotrpni pregovori EU i Ujedinjenog Kraljevstva  o budućem trgovinskom odnosu i bezbednosnim pitanjima, koji su zaključeni u četvrtak, 24. decembra, jedva nedelju dana pre kraja prelaznog perioda.

Pandemija koronavirusa bacila je 2020. godine u dubok minus ekonomije EU i u martu izazvala talas zatvaranja granica u EU i Šengenskom prostoru. Bio je to još jedan udarac slobodi kretanja, jednom od glavnih evropskih dostignuća koja su već oštećena migracionim tenzijama. Ipak, sporazum 27 zemalja otvara put za neviđenu mogućnost da se EU kolektivno zadužuje na velikim tržištima kako bi finansirala plan podsticanja ponovnog privrednog rasta.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set