OVAJ GRAD JE KRIO TAKVU TAJNU DA SU GA IZBRISALI SA MAPE! Među armiranim zidovima okruženim mračnim šumama odvijala se najveća misterija Hladnog rata...

Neki ga nazivaju gradom duhova, jer se decenijama nije pojavljivao ni na jednoj mapi - tajno mesto koje je u jeku Hladnog rata verovatno skrivalo smrtonosni arsenal nuklearnog oružja sposobnog da uništi velike zapadne gradove

Drugi ga nazivaju poljskim Černobiljem, jer je plašt tajne bačen oko njegovih radioaktivnih misterija, stvorio zabrinjavajuća poređenja sa smrtonosnom zonom koja je okružila ukrajinsku elektranu pogođenu katastrofom.

Međutim, danas se Borne Sulinovo pojavljuje kao uzbudljivo odredište za one koji traže avanture i koji žele da istražuju prirodu i relativno nepoznato sovjetsko skrovište sa vrlo mračnom prošlošću.

Dolazak do ovog grada iz Ščećina, glavnog grada regije, podrazumeva dugu vožnju kroz uglavnom seoske nizije Poljske, teren koji takođe i dalje nosi nasleđe Hladnog rata, ne više od grada Dravsko Pomorskije, mesta gde je najveći vojni poligon za NATO trupe u Evropi.

Prošle godine desetine hiljada vojnog osoblja stiglo je u to područje, tokom manevara Defender-Europe 20, za koji se kaže da je bio najveća vojna vežba na kontinentu u poslednjih četvrt veka.

Krenite sat vremena istočnije od Dravskog, gde šuma postaje dublja i tiša, i stići ćete do nekadašnje zabranjene zone Borne Sulinovo.

Pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, ovo mesto je bilo dostupno samo onima koji imaju posebnu propusnicu. Svi ostali su se držali podalje i pretvarali se da o tome ništa ne znaju. Bilo je zatvoreno, skriveno i za izbegavanje.

Gotovo 12.000 sovjetskih vojnika bilo je smešteno u vojnom kompleksu Borne Sulinovo u jeku Hladnog rata. Bili su deo Severne grupe snaga prisutnih u Poljskoj kao deo sporazuma Varšavskog pakta između Sovjetskog Saveza i socijalističkih republika Istočnog bloka.

"Mesto je bilo masivno gradilište za trupe i vojne objekte ', kaže Viesłav Bartošek, vlasnik lokalnog muzeja u Borne Sulinovo, za CNN Travel.

"Posle 1945. godine, kada su Sovjeti zauzeli to mesto, kompleks je postao deo vojnih planova Varšavskog pakta, koji su uključivali masovne vežbe koje su pripremale kopnene i vazdušne snage za invaziju na Zapad. Tamo je vodio samo jedan put, jedan železnički kolosek je završio u misterioznom gradu iza elektrifikovanih ograda."

Foto: Printskrin video

Ljudi koji su živeli u blizini bili su, očigledno, preplašeni da bi to i pomenuli. Čak i pre dolaska Sovjeta, grad je uglavnom bio zabranjen. Pre Drugog svetskog rata, kada je region bio deo Nemačke, grad je bio poznat pod nazivom Gros Born i funkcionisao je kao vojna baza i poligon. Adolf Hitler je fotografisan u poseti 1938.

Tenkovske trupe stacionirane ovde pod komandom generala Hajnca Guderijana pokrenule su 1939. invaziju na Poljsku koja je podstakla svetski rat. Kasnije je korišćen za smeštaj ratnih zarobljenika.

Nemci su izgradili većinu infrastrukture koju su kasnije koristili Sovjeti. Tu su bile kasarne za trupe, železnica i ogroman kompleks vojnih bolnica koji danas stoji napušten, a ostaci su enigma koja čeka da je posetioci istraže.

Sigurnosne ograde i bodljikava žica odavno su nestale, a napuštene terene ostavljaju širom otvorenim za radoznale posetioce. Mogu da lutaju među drvećem i grmljem koje je niknulo oko kostura preostalih zgrada.

Bartošek kaže da je ovo područje posebno popularno među turistima tokom letnje sezone. Voli da im ispriča priču o misterioznom tunelu koji prolazi ispod bolnice, povezujući sobu koja se koristi za seciranje ljudskih tela sa železnicom. Istraživači još uvek nisu sigurni za šta je korišćen.

Foto: Printskrin video

Danas je Borne Sulinovo stambeni okrug. Nakon odlaska Sovjeta, kasarne su pretvorene u stanove. Pruga je uklonjena i pretvorena u glavni put. „Ljudi su u ovde dolazili iz drugih delova Poljske, jer su stanovi bili vrlo jeftini“, kaže Bartošek. Ovde živi oko 5.000 ljudi.

Neke od zgrada obnavljane su tokom godina. Bolnica iz sovjetskog doba je netaknuta i obnovljena je. Još jedna zgrada u obliku slova H u centru grada sada je starački dom i jedinica za rehabilitaciju pacijenata sa multiplom sklerozom.

Grad i dalje pokazuje znake svoje prošlosti. Neke zgrade sada propadaju i potrebna im je obnova. Mermerni zidovi govore o njihovoj nekadašnjoj slavi.

Iako može izgledati kao da se vide bolji dani, grad se nada da će privući investitore marketingom koji ga predstavlja kao odredište za turiste koji žele istražiti okolnu divljinu - i možda pogledati deo sovjetske istorije.

Borovi i hrastove šume, jezera, potoci, reke idealni su za biciklizam i planinarenje tokom letnje sezone. U šumi ima i divljači - divljih svinja, jelena i fazana. Ova fascinacija pokreću priče o nuklearnim bojevim glavama koje su nekada bile sakrivene u masivnim silosima u tom području, jednom od tri objekta nuklearnog naoružanja izgrađenim u zapadnoj Poljskoj.

Foto: Printskrin video

Sovjetski Savez je izričito negirao zalihe nuklearnih raketa u Poljskoj, ali stručnjaci koji su to mesto istraživali udubljujući se u arhive deklasifikovanih satelitskih snimaka i analizirajući skeniranje zgrada uvereni su u suprotno.

"Neki od masivnih silosa za bojeve glave nalaze se u blizini Borne Sulinovo u selu Bržeznica-Kolonija", kaže Bartošek.

"Tokom komunističke ere, zona je bila jedno od najbolje čuvanih tajnih mesta u Evropi."

Silosi za skladištenje su sada zanemareni i vandalizovani. Njihovi betonski zidovi, prekriveni grafitima, u iznenađujuće su dobrom stanju. Visoki oko 70 i široki oko 10 metara, zakopani su pod debelim slojem zemlje i prekriveni travom.

Još jedno nuklearno nalazište, Podborsko, severno od Borne Sulinovo, pretvoreno je u muzej posvećen vojnoj tematici Hladnog rata. Bartošek objašnjava da je planirano da se projektili koriste kao taktičko oružje, usmereno na gradove poput Amsterdama i Pariza. Snaga bojnih glava varirala je od oko 0,5 do 500 kilotona.

Izgradnja masivnih silosa za rakete završena je 1969. godine, u potpunosti ga je finansirala komunistička vlada Poljske Narodne Republike prema planovima koje su pripremili Sovjeti.

"Samo su ruske trupe mogle da pristupe lokaciji", kaže Bartošek.

"Čitavo područje je bilo isključeno iz poljske jurisdikcije. Ovo je bila de facto ruska teritorija".

Nakon raspada Sovjetskog Saveza i kraja Varšavskog pakta, sve mape koje dokumentuju mesto su uništene. Arheolozi su utvrdili lokaciju silosa uzdajući se u deklasifikovane satelitske fotografije CIA-e, radar koji prodire u zemlju i provere radijaciju. Prema njegovom istraživanju, nije otkrivena kontaminacija.