Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu
Američki predsednik Džo Bajden u sredu je potpisao niz izvršnih uredbi za borbu protiv klimatskih promena.
"Po mom mišljenju, već smo predugo čekali da odgovorimo na ovu klimatsku krizu", rekao je Bajden na svečanosti u Beloj kući i istakao pretnje s kojima se nacija suočava, poput snažnih oluja, šumskih požara i suše povezanih s klimatskim promenama.
Bajden je rekao da će izgradnja moderne, otporne i klimatski osvešćene infrastrukture i budućnost čiste energije u SAD-u stvoriti milione dobro plaćenih radnih mesta.
“Potpuno podržavam predsednikov smer da uključi razmatranja klimatskih promena kao bitan element naše nacionalne bezbednosti i da proceni uticaje klimatskih promena na naše sigurnosne strategije, operacije i infrastrukturu”, izjavio je nakon toga Lojd Ostin, američki ministar odbrane, bivši general s četiri zvezdice i prvi Afroamerikanac na toj poziciji. Istakao je da je Ministarstvo odbrane 2010. godine prepoznalo da se klimatske promene dramatično odražavaju na američke vojne misije, planove i postrojenja.
Ministar Ostin je otišao i korak dalje pa potvrdio da američki i saveznički zapovednici svake godine sprovode operacije koje su posledica nestabilnosti u društvima teško pogođenim dezertifikacijom (širenje pustinjskog terena u sušna ili polusušna područja, uzrokovano promenama klime, ljudskim uticajem ili i jednim i drugim), pretnje da bi protivnici mogli da ostvare pristup američkom tlu preko Arktika i zahteva za humanitarnom pomoći širom sveta. Samo u 2019. godini Ministarstvo je utvrdilo posledice klimatskih promena na 79 vojnih instalacija na svakom geografskom području odgovornosti borbenog zapovedništva.
Zbog svega navedenog, objavljuje Ostin, Pentagon će uključiti “analize klimatskog rizika u modeliranje, simulaciju, strateške ‘ratne igre’ analize i sledeću Nacionalnu odbrambenu strategiju”. “Klimatske promene su pitanje nacionalne bezbednosti i tako ih treba tretirati”, zaključio je ministar Ostin. U prošloj Strategiji, objavljenoj 2018. godine, klimatske promene se gotovo uopšte ne navode - Donald Tramp je smatrao da su one ‘kineska izmišljotina’.
Arktik!
Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu.
Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je nedavno da će Rusija u narednim decenijama „srasti“ sa Arktikom i severnim teritorijama, a Ruska Federacija u severnim vodama jača svoju flotu nuklearnih ledolomaca. Aktivnosti Rusije, ali i Kine na Arktiku očigledno su bile okidač za SAD da naprave preokret i pod plaštom brige za klimu zapravo usklade bezbednosnu politiku sa novim realnim pretnjama.
Kad se pogleda širi kontekst, Ostinova izjava je potvrda je da celi sistem nacionalne bezbednosti mora početi da gleda u bitno drukčijem svetlu. Pre nekoliko su godina “nedržavni” akteri (terorističke grupe Al Kaida i Islamska država) postali sastavni deo pretnje, ovonedeljna objava Ministarstva bezbednosti govori o domaćim ekstremističkim grupama kao izvoru pretnje, a pandemija je pokazala koliko su bezbednosni sistemi širom sveta bili nepripravni za izbijanje infekcije širih razmera.
Foto: AP/Photo
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin
Prošlog meseca otkriveni napad "gotovo sigurno ruskih hakera" na najosetljivije delove američkog bezbednosnog sistema, čije se razmere još utvrđuju, samo je dodatna potvrda da je kibernetički rat danas primarna forma sukoba. Iz svega navedenog postaje jasno zašto su američki marinci rekli da im više ne trebaju tenkovi - koji je smisao prebacivati preko mora 50 i više tona teška vozila koja mogu na terenu ostati bez kontakta sa komandom ili laki plen naoružanih bespilontih letelica.
Interesantno je da je u sredu francuska Nacionalna skupština prihvatila procenu svoje misije za utvrđivanje činjenica prema kojoj su “diplomatija i oružane snage spore u suočavanju sa bezbednosnim posledicama klimatskih promena”, prenosi Euraktiv Francuska.
Sahel
Francuska je zaključila da dosad još nije izbio niti jedan rat zbog klimatskih promena na međunarodnom nivou (lokalnih ima i previše, dovoljno je samo spomenuti Sahel gde upravo Pariz predvodi vojnu operaciju Barkane kojom pokušava da zaustavi širenje militantnih i terorističkih grupa), ali “takve sukobe treba očekivati, a Francuska i evropske vojske ozbiljno kasne za SAD-om”.
Koje tvrde da kasne. Ukratko, svi kasnimo. Celi NATO. Ipak, treba reći da je Služba za spoljne poslove EU (EEAS) prošlog novembra objavila smernice koje bi trebalo da pomognu u suočavanju s vezama klimatskih promena i odbrambenih pitanja predlažući da se klimatske promene uključe u odbrambene akcije EU i postanu delom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
I evo zaključka francuske misije svim onima koji sumnjaju u klimatske promene:
"Povećavaju rizik od sukoba na dva nivoa: podstiču unutrašnju i, u manjoj meri, prekograničnu migraciju, što dovodi do napetosti između zajednica i država koje, kada se dodaju postojećim napetostima, pridonose izbijanju sukoba. Klimatske promene također povećavaju pritisak na resurse."
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je na pitanje novinara N1 o navodnim pretnjama koje je Slaviša Kokeza upitio bivšem fudbaleru Nemanji Vidiću.
Let iz Varšave za Tel Aviv preusmeren je nakon što je iz aviona prema kontroli leta poslat takozvani hijacking signal, odnosno oznaka koja ukazuje na moguću otmicu ili neovlašćeno preuzimanje kontrole nad letelicom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se video-porukom na svom zvaničnom Instagram nalogu povodom najnovijih pokušaja portala KRIK da, kroz recikliranje navodnih Skaj prepiski Slaviše Kokeze, iskonstruišu novu političku aferu.
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković zaratili su po ko zna koji put, a povod je (ne)prisustvo hrvatskih vojnika na vojnoj vežbi u Francuskoj.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obavio je sadržajan telefonski razgovor sa predsednicom Republike Severne Makedonije Gordanom Siljanovskom Davkovom. Tokom razgovora, dvoje državnika potvrdilo je visoki nivo bilateralnih odnosa i izrazilo snažnu obostranu spremnost za dalji razvoj saradnje između dve zemlje.
Povod za najnoviju partijsku tuču jeste pitanje podrške studentskoj listi, koje je na površinu izbacilo podele, neslaganja i apsolutni izostanak koordinacije među najvišim funkcionerima ove organizacije.
Informer televizija danas je apsolutni izbor gledalaca u Srbiji! Dok se građani iz svih krajeva zemlje slivaju u Beograd na veliki skup "Srbija, jedna porodica", oči javnosti uprte su u Informer TV, koja tokom dana beleži ubedljivo najbolju gledanost.
Danas tačno u 17 časova, u programu Dnevnika Zapadne Srbije, gledaoci će imati priliku da prate specijalno, dvosatno izdanje posvećeno otvaranju Moravskog koridora - saobraćajnice koja menja lice ovog dela Srbije i otvara novo poglavlje razvoja, povezivanja i investicija.
Jahja Ferhatović, analitičar i Samir Tandir, predsednik Bošnjačko-srpskog saveza gostujući u Info jutru komentarisali su pokušaj samoubistva Nadžije Mavrić, studentkinje iz Novog Pazara.
Veliki proizvođači hrane u Nemačkoj planiraju da uvedu dobrovoljan sistem povratne kaucije za staklene tegle i flaše koje se koriste za proizvode poput senfa, džemova, kiselih krastavaca, ulja, sirćeta i sirupa
Sveštenik Bojan Krstanović upozorio je putem Fejsbuka da ljudi svest o važnosti zdravlja i porodice stiču tek kada se suoče sa teškim bolestima i lošim nalazima.
Srpski turisti koji ovog vikenda kreću na letovanje u Grčku suočiće se sa ogromnim saobraćajnim kolapsom jer se istočna unutrašnja obilaznica oko Soluna potpuno zatvara za saobraćaj u oba smera.
Beograđanin crnogorskog porekla, bokser i profesionalni kockar, kako je sebe Darko Ašanin voleo da zove, ubijen je pre tačno 28 godina godina u svom kafiću "Legat" ("Koloseum") na beogradskom Dedinju.
Tamara Zvicer (42), supruga Radoja Zvicera, ne oglašava se često u javnosti, ali kada to učini preko društvenih veza, onda očigledno šalje nekom poruku, a da sve oko nje pršti od luksuza i raskoši.
Crnogorska policija traga za N. K. iz Kule i njegovim sunarodnikom Danilom Džekulićem, osumnjičenima za ubistvo Darka Veskovića zvanog Prika, u Beogradu 22. juna, koji su, kako se sumnja, na teritoriji Crne Gore.
Flim "Maratonci trče počasni krug" u režiji Dušana Kovačevića snimljen je 1982. godine, a ostvario je ogromnu popularnost koja traje i dan danas, bez obzira što je prošlo već skoro pola veka od premijere.
Biografski film "Michael" o Majklu Džeksonu zaradio je 977,5 miliona dolara širom sveta i postao najuspešniji biografski film svih vremena, prestigavši čak i "Openhajmera".
Druga epizoda treće sezone serije "Kuća zmaja" osvojila je ocenu 9,4/10 na IMDb-u i izjednačila rekord čitave serije, raspalivši društvene mreže širom sveta.
Uz nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe moguće je postići savršen spoj udobnosti i stila, a da se pritom osećate lagano i rashlađeno čak i na najvećim vrućinama.
Wi-Fi signal je zapravo radio-talas, a to znači da je neverovatno osetljiv na okolinu. Mnoge stvari koje koristimo svakodnevno u kući deluju kao neprobojni zidovi za vaš ruter.
Kada temperature porastu iznad 35 stepeni, većina ljudi pokušava da se što brže rashladi. Dok neki koriste klima-uređaje ili piju ledene napitke, u Španiji je posebno popularan jednostavan trik za koji je dovoljna samo hladna voda.
Nekadašnja scenografija za film o Popaju danas je jedna od najposećenijih atrakcija na Malti, gde šarene kućice, kristalno more i nestvarni pejzaži privlače hiljade turista svake godine.
Bivša rijaliti učesnica Anđela Đuričić oglasila se sa aerodroma u Tirani i otkrila kako je avion zbog nevremena umesto Crne Gore, prinudno sleteo u Albaniju.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković progovorila je o bivšem partneru Borislavu Terziću Terzi, njegovoj porodici i ćerki Barbari koju je sa njim dobila.
Bivša rijaliti učesnica Milica Veličković večeras će gostovati u emisiji "Amidži šou", te će biti u blizini svog bivšeg partnera Borislava Terzića Terze.
Samo nekoliko dana uoči velikog koncerta na Tašmajdanu, koji će biti održan u petak, 3. jula, Milanče Radosavljević obradovao je svoju publiku novom pesmom „I siromah dušu ima“.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.