REŠENA MISTERIJA STARA 3 MILIJARDE GODINA! Naučnici otkrili: Na Marsu su nekada padale kiše i postojala jezera, a onda se DESILA VELIKA PROMENA

Zemlja i Mars bili su vrlo slični jedno drugom pre otprilike četiri milijarde godina. Današnja “Crvena planeta” tada je bila prekrivena okeanom vode, dubokim od 100 do 1500 metara. Na površini Marsa tekle su reke, padale su kiše, skupljale se u brojna jezera.

Ali, milijardu godina kasnije, gotovo sva voda s površine Marsa je nestala. U novo istraživanju, tim naučnika s Kalteka i NASA Laboratorije za mlazni pogon sada veruje da je rešio misteriju staru tri milijarde godina.

Donedavno najpopularnija radna teorija među planetolozima bila je da je voda na Marsu jednostavno isparila u svemir. Kako je Mars mnogo manji od Zemlje - ima upola manji radijus i tek 15 odsto mase i volumena - njegova se usijana jezgra znatno pre ohladila i kristalizovala, zbog čega je Mars izgubio magnetno polje koje je štitilo njegovu atmosferu od Sunčevog vetra. Zajedno s manjom gravitacijom - oko 38 odsto Zemaljske - Sunčevi su vetrovi doslovno oduvali Marsovu atmosferu u svemir.

Naučnici su pretpostavljali da je pad pritiska na površini Marsa uzrokovao isparavanje vodenih masa, koje su potom takođe oduvane u svemir, ali naučnica Eva Šeler sa Kalteka i profesorka planetologije Betani Elman otkrile su kako ta teorija ne može objasniti nestanak tolike količine vode.

Proučavajući podatke iz mnogobrojnih izvora - teleskopa, Marsovih orbitera i rovera poput  - Šeler i Elman otkrile su kako omer najraširenijeg izotopa vodika, koji ima samo jedan proton, te deuterijuma koji uz proton ima i jedan neutron, nikako ne podržava teoriju o isparavanju i oduvavanju.. Da su Sunčevi vetrovi oduvali vodu iz atmosfere, zaostao bi veći postotak težih molekula s deuterijem, ali razmera u današnjoj atmosferi Marsa ista je kao i na Zemlji - deuterijum je prisutan u oko 0,02 odsto molekula.

Foto: Pixabay

Voda na Marsu, veruju, zapravo se upila u njegovu koru. Brojno kamenje postepeno reaguje s vodom i pretvara se u raznovrsne minerale koji sadrže vodu - takav se proces odvija i na Zemlji. Ali, voda zarobljena u mineralima na Zemlji se reciklira kroz vulkansku aktivnost - kada minerali potonu ispod površinske kore u magmu. Kako je tektonska aktivnost na Marsu minimalna, do te reciklaže ne dolazi, i većina vode ostaje zarobljena u mineralima.

Prema modelu predstavljenom u novom istraživanju, Marsova kora upila je od 30 do 99 odsto sve vode koja se jednom nalazila na površini, dok je za gubitak ostatka odgovorno isparavanje atmosfere.

“Sva je ta voda odvojena relativno rano, i potom se nikad nije vratila u opticaj,” objasnila je Šeler.

Isti tim sada planira sprovesti eksperimente na mineralima na Zemlji, kako bi potvrdili svoju hipotezu, a nadaju se i novim podacima s rovera Perseverance, koji je tek započeo svoje istraživanje Marsa u krateru Jezero. Ukoliko su Šeler i Elman u pravu, analiza kamenja na dnu nekadašnjeg jezera mogla bi potvrditi njihovu teoriju.